Сарајево: "Припадници Зелених беретки одали почаст својим страдалим саборцима у Добровољачкој улици"

 Припадници Зелених беретки окупили су се данас у бившој Добровољачкој улици у Сарајеву, у садашњој улици Хамдије Крешевљаковића, како би одали почаст својим страдалим саборцима, који су страдали 2. маја 1992.године, како су навели “у одбрани Сарајева”. У истој овој улици, припадници Зелених беретки, Патриотске лиге, МУП и Територијалне одбране РБиХ напали су колону ЈНА у Добровољачкој улици 2. маја 1992. године и убили 42 војника ЈНА.

Овом догађају присуствовали су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, делегација Народне скупштине у којој су били потпредсједник парламента Соња Караџић Јовичевић, те посланици Марко Видаковић и Мирослав Брчкало, као и други званичници, чланови породица жртава и гости.

Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова одлучио је да помен погинулим у Добровољачкој улици ове године буде организован само у Миљевићима у Источном Сарајеву, а не и у Сарајеву у Федерацији БиХ због понашања кантоналних и федералних власти.

И док се представници РС у српском делу Сарајева сећају страдалих војника ЈНА, ветерани Зелених беретки  и представници власти Сарајева и ФБиХ положили венац поред спомен плоче стадалим саборцима код моста Дервенија.

- Ово је један од најзначајнијих датума за одбрану РБиХ. Момци у патикама су изашли да одбране град не знајући о чему се ради и о каквој се сили ради. Наши хероји и синови заслужују нашу пажњу, заслужују да се сваке године овде дође како би се обележја пресудна битка за Сарајево и БиХ – казао је министар Фишо, додајући да нико не спори представницима ентитета РС да дођу на ово место како би обележили овај дан.

И Ратни командант батаљона Војне полиције Џевад Топић Топа казао је како људи из РС који ове године нису дошли на обележавање годишњице страдања у Добровољачкој улици немају разлог да се плаше.

- Ми сваке године обележавамо како обележавамо, не интересује нас како раде у РС. Што се нас тиче, немају разлога да се плаше да дођу овде, уосталом толике године су долазили и никада није био ниједан мали инцидент – казао је Топић.

У нападу на колону ЈНА 2. маја 1992. године живот су изгубила 42 припадника ЈНА, од којих су 32 били Срби, шесторица Хрвати, двојица Бошњаци и двојица Албанци.

Том приликом заробљено је 207 припадника ЈНА, 71 је рањен, а дан касније деветорица заробљених су убијени.

Злочин у Доровољачкој још нема судски епилог.

Међународни тужилац у Тужилаштву БиХ Џуд Романо почетком 2012. године донео је одлуку о обустави истраге против 14 особа, сматрајући да нису учинили кривична дела за која се терете.

Српско Тужилаштво за ратне злочине је предмет "Добровољачка" преузело од Војног суда у Београду покренутог још 1992. године против 19 држављана БиХ осумњичених за напад на касарну у Сарајеву и колону ЈНА у Добровољачкој улици, 2. и 3. маја 1992. године.

Међу оптуженима за ове ратне злочине били су Ејуп Ганић, Харис Силајџић, Хасан Ефендић тада командант Територијалне одбране, Сефер Халиловић, Мустафа Хајрулаховић, Заим Бацковић, Јован Дивјак, Фикрет Муслимовић, Керим Лончаревић, Иво Комшић, Стјепан Кљујић.

Предмет "Добровољачка" уступљен је Хашком трибуналу који је 2003. године закључио да нема никаквог разлога за кривичну пријаву против Јована Дивјака.

По српској потерници у Лондону у марту 2010. године ухапшен је Ејуп Ганић, али га је енглески судија пустио, сматрајући да је поступак "политички мотивисан".

Јован Дивјак је 2011. године приведен у Бечу због идентичне потернице, али је Аустрија одбила да га преда Србији са образложењем да се "не би могло очекивати поштено суђење у Београду"

(Блиц)