Санда Рашковић Ивић: Вучић је од гласача направио наркомане наде; Два пута је изгубио од Ђиласа и сада жели да се реваншира, макар да његово име стоји изнад Ђиласовог

Санда Рашковић Ивић, потпредседница Народне странке, гаји оно што највише фали српској политици - пристојност и принципијелност. Каже да је то учила од оца Јована Рашковића.

Сматра да је опозиција имала много веће шансе на предстојећим београдским изборима окупљена око једне листе и плаши се да ће бити много расутих гласова који ће користити само СНС-у. Ево шта тачно очекује од избора 4. марта.

- Надам се да ће листа коју предводи Драган Ђилас, а на којој сам и ја као кандидат за одборника, имати велики број гласова. Реална сам жена и верујем да ћемо ми бити друга листа по снази, а да ће прва, нажалост, бити листа коју предводи Александар Вучић. Он је у функцији пропаганде упрегао и председничку функцију и митингује по београдским општинама. Изгледа као да се шеф државе кандидује за градоначелника.

На том месту једино није био, ту је увек губио - остало му је као неостварен сан?

- Да, два пута је изгубио од Драгана Ђиласа и сада, ваљда, што свесно, што несвесно жели да се реваншира, макар да његово име стоји изнад Ђиласовог. Мислим да је та ствар прешла у домен личне повређености.

Бојан Пајтић је узбуркао духове најавом тужбе против Шутановца. Колика је штета направљена опозицији?

- Не бих то коментарисала, али мислим да је господин Шутановац направио грешку што се ДС није прикључила овом блоку који предводи Ђилас јер би то била једна сјајна порука. Дошло би до окупљања и приступили би му и они који су се отиснули од ДС и тако би имали једну озбиљну опозициону листу која би умногоме спречила расипање гласова. Овако ћемо имати расип гласова и многи ће, дајући глас различитим листама које неће прећи цензус, посредно дати глас напредњачкој листи јер је таква изборна математика. Подсетићу да је на београдским изборима 2014. године напредњацима отишло 155.000 управо тих расутих гласова.

Зашто оволико нетрпељивости међу опозиционим вођама?

- Морам да кажем, као жена која се бави политиком, да сам се уверила како су мушке сујете много веће и опасније од женских.

Кажете да је Вучић кренуо ка заласку каријере. На чему темељите те тврдње?

- Вучић је свој зенит већ прошао, а то је било 2014. године и после тога иде низбрдицом. Велики успех на председничким изборима била је једна ужасна прича о изнуђеним гласовима. Тих изнуђивача је било од Косова до централне Србије, Београда и Војводине тако да не бих говорила о Вучићевом великом успеху на тим председничким изборима. За мене то је била мешавина изнуде и опсене. С друге стране, у сваком изборном циклусу напредњаци имају по 20.000 мање гласова у Београду.

Како га видите као политичара?

- Вучић је опседнут утиском који оставља на људе, опседнут је победом и успехом на власти. Он се све време понаша као вођа навијачке групе која је добила странку и та странка је у опозицији и у непрестаној кампањи. Као да је та његова навијачка група стално пред неком важном утакмицом коју треба да одигра и где мора да се победи. Он је дуго у својој бившој странци био један дрски потрчко и сада би желео да буде велики шеф и стални победник и зато му није довољно само да буде први већ жели да ту буде сам, најбољи, да остави утисак највећег и непобедивог. Код њега је све утисак, а нема отиска.

Видите ли решење косовског чвора? Постоји ли трећи начин осим два, оба на нашу штету - или да га изгубимо или да га оставимо нерешеног?

- Ова велика журба око решења косовског питања не води ничему. Не кажем ја да то питање треба оставити нерешеним, али питање Косова и Метохије није искрсло јуче, старо је безмало век и по и не можемо га на брзину решавати. На Кипру преговарају од 1974. А што се нама жури толико са тим правно обавезујућим споразумом? Због европске перспективе? Треба разговарати, преговарати и са Албанцима и са међународном заједницом, али ово што сада радимо нису разговори. Погледајте шта је Вучић, откако је дошао на власт све дао а да за узврат нисмо добили ништа. Потписан је Бриселски споразум којим је исељена држава Србија са Косова. Ми данас немамо српске судове и сада Вулин и друштво пиште до неба захтевајући да буду укључени у истрагу око убиства Оливера Ивановића. Интегрисао је граничне прелазе утврђујући границу према Косову и Метохији. Локални избори се одвијају под патронатом Приштине. Друга је ствар што се онај Милан Радојичић и остали контроверзни бизнисмени тамо баве утеривањем гласова и после тога са Марком Ђурићем вичу: „Ацо, Србине!“ На северу Косова се не пита држава Србија већ једна странка и мафија. Нисмо добили чак ни заједницу српских општина. Добили смо мафијашку структуру која директно преговара са Харадинајем. Срби су додатно понижени тако што су гурнути у коалицију с једним кољачем. И онда напредњаци кажу шта би ви - Аљбина Куртија? Па, не бих никог. Један британски народни посланик је рекао како је боље не бити у власти него бити у лошој власти. Како су Албанци тамо изашли из свих институција, нису били ни у каквој власти а погледајте докле су догурали.

Бојим се да бисмо се начекали?

- Нисмо ми на Косову пред дилемом или ћемо ратовати или капитулирати. То је наша државна територија и део колективног мита на који се сад гледа као на анахронизам. Мој отац није спадао у оне који се гаде мита као што су се Вучићу сада нагло огадили митови. Он ме је научио да су митови огледало једног народа, да је косовски мит огледало душе српског народа и да не треба преко тога олако прелазити. Ми имамо тамо своју државну територију коју нам гарантује наш Устав и Резолуција 1244 у Уједињеним нацијама. То је тврдо као камен и мислим да једног дана, не сутра или за пет година, можемо вратити Косово. Ја у то верујем. Јесте да људи кажу - па да ти Албанац буде председник Скупштине. Добро им је одговорила госпођа Рада Трајковић, питајући што вама космополитама смета да то буде Албанац. Ни мени не смета да то буде било који грађанин Србије који се држи српског устава.

Као психијатар, можете ли са стране струке окарактерисати нашу политичку стварност. Често чујемо - ово је лудило?

- Присутно је нешто што би се могло назвати месмеризмом. Месмер је био велики опсенар у 18. веку, групни хипнотизер, а дао је доста и психијатрији. Вучић је „ухватио“ један део грађана, мало више од милион људи и махом оних, што би писац рекао, понижених и увређених и опчињава их. Он једним вашарским опсенарством кроз медије које је окупирао влада тим људима. Влада њима и уз помоћ њих. Стално им даје неку наду, тражећи кривце у другом и обећава кажњавање тих криваца. Они су практично његов медиј, ти очајни људи претворени су у наркомане наде. Толико су се навукли на ту наду, без ње не би могли да живе и Вучић им ту наду продаје, не чинећи у стварности ништа конкретно за њих. Некима је, попут пензионера, чак нешто и узео.

Пошло му је за руком и да хипнотише елиту?

- Вучић је, патећи за подршком елите, по разним основама нашао одређени број интелектуалаца и јавних личности да га подрже и сад гледамо ову његову чудесну београдску листу на којој имате „комплетне идиоте“, како их је он лично назвао, гарниране неким озбиљним људима. Честитам тим људима који нешто значе што су се пробили у такво друштво.

Лечили сте и Србе и Хрвате. Који су луђи?

- Лудило не познаје границе ни националност. Сви смо ми једнако луди. Можда се у нормалности мало разликујемо, али у лудилу смо исти.

Иза вашег оца је остала она реченица о Србима као лудом народу која је, истргнута из контекста једног разговора, после фигурирала као дијагноза.

- Заправо, он је Туђману рекао да се не игра са Србима, да је то луд народ и лако гине за своје идеале. Нажалост, злонамерници на обе стране су то искористили у јако ружном смислу.

Јесмо ли то наше лудило могли паметније да искористимо?

- Сигурно да смо могли. Могла се избећи ратна опција и мој отац се за то и залагао. Било би инцидената, експлозија, убистава, али не би било оволике несреће, крви и мржње која се додатно од тог сукоба мултипликовала. Туђману је крвав сукоб требао, нама није и мој отац је је то говорио Милошевићу: да Хрватска једино може да добије независност само у крви и као жртва и да никако не треба наседати на то. Али Милошевић му је рекао: „Докторе, ви сте хуманиста, вратите се ви у ординацију.“

И онда направио лудницу од државе, да ординација више није могла помоћи?

- Да. Отац је умро разочаран и поражен у својој политици, за коју се данас види да би била благотворна.

Нисам могла да дозволим да капитулирам пред даваоцима грађевинских дозвола

Занимљиво је да сте управо ви и Војислав Коштуница једини лидери странака који су поднели оставке на страначке функције. Ретка принципијелност.

- Морате имати интегритет да кажете - нећу више да будем на власти - када схватите да је то контрапродуктивно и лоше по принципе које заступате. Нисам могла да дозволим да капитулирам пред даваоцима грађевинских дозвола и директорима пословног простора на општинама.

Да ли сте се некад чули или срели са Коштуницом?

- Не, он се потпуно повукао, променио је све бројеве телефона, чак и кућни.

(Блиц)