Санда Рашковић Ивић: ДСС је увек одликовала државотворност, демократичност и залагање за одбрану националних интереса

 Стварање једног балканског савеза, неблоковски оријентисаног, у коме би се налазиле Србија, Црна Гора и Република Српска и који би неговао и потврђивао нашу војну неутралност, прва је тачка политичког споразума који су у Москви потписале Јединствена Русија Владимира Путина и Демократска странка Србије, прича председница ДСС-а Санда Рашковић-Ивић с којом смо разговарали непосредно по њеном повратку из Русије.

„Руси нас не зову и не инсистирају на томе да уђемо у ОДКБ (војни савез који окупља Русију, Белорусију, Јерменију, Казахстан, Киргизију и Таџикистан – прим. аут.) него желе да испоштују нашу земљу, која би остала војно неутрална, с тим да би Русија као велика сила пружила одређене гаранције. Швајцарска није неутрална зато што је она то хтела, него зато што су се велике силе о томе договориле. Друга тачка тог споразума односи се на борбу за КиМ у Србији, трећа на противљење увођењу санкција Русији и, на крају, споразум се тиче економске и културне сарадње”, објашњава Санда Рашковић-Ивић у разговору за „Политику”.

Према њеним речима, такав споразум је много бољи него окупљања на улици и демонстрирања против НАТО-а и увођења санкција Русији, јер су „протести као вентилациона терапија, људи се изгаламе, мисле да су нешто урадили, оду кући, а све остане по старом”.

Неко ће вам рећи да се оваквим споразумом Русија меша у унутрашње ствари Србије јер је на Србији одлука о њеном војном ангажовању?

Ја не бих рекла да је то мешање у унутрашње ствари Србије, поготово што је ово потписано између две партије – ДСС-а и Јединствене Русије. Јесте да је потписао потпредседник Думе господин Сергеј Железнак, јесте да он има и високу државну функцију и високу функцију у Јединственој Русији, али је то ипак споразум са странком. Право мешање би било када би Русија рекла да ће подржавати референдум против уласка Србије у НАТО и да ће помоћи да се он организује.

Да ли некритички однос према Русији може да буде подједнако штетан по Србију као и некритички однос према Вашингтону и Бриселу?

Управо то разликује ДСС од других, јер ми немамо некритички однос према Русији. Ми никада нисмо рекли да желимо да будемо руска губернија нити смо рекли да желимо да Србија уђе у евроазијски савез, нити смо рекли да желимо да уђемо у ОДКБ. Ми желимо да сарађујемо са Русијом, да се на њу ослањамо у политичком смислу. Зашто се и не бисмо ослањали, они су спречили промену Резолуције 1244, усвајање резолуције о Сребреници, пријем Косова у Унеско... Руси су се политички већ довољно исказали. Истовремено, простор економске сарадње наша земља, због свог безалтернативног пута у ЕУ, уопште не користи. Четрдесет одсто грађевинске индустрије у Русији држали су Турци. Сада, кад су се затегли односи између Русије и Турске, то тржиште је остало празно, а наша држава није окупила грађевинске фирме, дала им државне гаранције, послала их тамо и почела да извози грађевински материјал. О извозу пољопривредних производа и робе широке потрошње да не говоримо. Тешко је ући у Москву и Петроград, али руски региони врло радо примају нашу робу. Наравно, и војна сарадња би добро дошла јер, ако већ сарађујемо с НАТО-ом, требало би кроз неке програме и са ОДКБ-ом.

На вашој изборној листи нашао се и Александар Недић, да ли сте свесни да сте тиме изазвали негодовање дела јавности, можда и оних бирача који су вам наклоњени?

Господин Александар Недић је праунук Милана Недића, а врло је ружно да праунук носи стигму свог прадеде-стрица. Крајње је време да у Србији дође до националног помирења. На нашој листи имамо људе из партије Покрет за Србију Владимира Кршљанина, који је убеђени левичар, и ако о њему не смета, ако то не смета пуковнику Љубинку Ђурковићу, хероју са Кошара, који је убеђени левичар, онда не треба да смета ни грађанима Србије. Ми смо покушали својом листом да пошаљемо поруку националног помирења. Сви су се у региону помирили, и Словенци су помирили своје леве и десне стране из Другог светског рата, то су урадили и Хрвати, и сви остали. Једино се Срби још пребројавају, једино код нас још није завршен Други светски рат. Ја желим да се он коначно заврши.

Да ли је тачно да је господина Недића предложио Коста Чавошки?

Господин Недић је члан Српског либералног савета, који је с ДСС-ом и раније сарађивао. То је био предлог унутар СЛС-а, чији је Чавошки члан. СЛС је предложио господина Недића и Милованчева и ми смо их ставили на листу.

Шта је у позадини Шешељевих напада на вас, да ли претендујете на исто бирачко тело?

Бирачи ДСС-а и радикала нису потпуно из истог корпуса. То су људи који можда имају сличне ставове о НАТО-у, о ЕУ, о питањима Косова, али је то ипак некаква друга публика, једни људи гласају за Шешеља, а други за нас. Не желим да умањим вредност било којег бирача, али хиљаду цветова може да цвета у некој башти, а они цветови који су ближи ДСС-у нису они који су везани за господина Шешеља. Код Шешеља има једна мрвица страха да ипак неки људи не приђу ДСС-у и не окрену му леђа. Он ради оно што је увек радио – прави неред у опозицији, напада је за рачун власти. То је радио и мом оцу да би учинио пријатност Милошевићу, а сада то ради за рачун Вучића.

Зашто би неки симпатизер десничарских странака требало да гласа за вас, а не за неког другог?

ДСС је традиционална странка, која има 24 године. То је странка која је била и на власти и у опозицији, која је увек показивала и своју доследност и своју државотворност, свој велики демократски капацитет. Оно што ДСС можда разликује од осталих странака националне провенијенције јесте јак грађански просвећени национални набој, не вулгарни, не псовачки, не хулигански као и њен врло велики демократски капацитет. Нама је подједнако стало до демократског, владавине права, слободе медија, пристојног опхођења у друштву као и до националног питања.

(Политика)