уторак, 23. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Санда Рашковић Ивић: ДСС из Русије није добила ни један динар, рубљу или евро; Да сам основала про-НАТО странку не бих могла да живим од понуда и пара
Хроника

Санда Рашковић Ивић: ДСС из Русије није добила ни један динар, рубљу или евро; Да сам основала про-НАТО странку не бих могла да живим од понуда и пара

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 21. март 2015.

Демократска странка Србије није добили ниједан динар, ниједну рубљу, ниједан евро или долар из Русије, каже у разговору за „Политику” Санда Рашковић Ивић, председница ДСС-а, одговарајући на питање колико има истине у оптужбама да партије из Србије, патриотске оријентације, осим политичке уживају и финансијску подршку Москве.

„Руси уопште немају такав стил мешања и помоћи какав имају западне земље, поготово САД. Да сам основала неку про-НАТО странку, не бих могла да живим од понуда, од пара, од медија који би се отварали за странку и разне помоћи коју бих добијала. Код Руса то није тако. Они воле да имају пријатеље, али се никада не мешају на такав начин, просто немају тај лукративни део”, објашњава председница ДСС-а. 

Они који се противе ширењу руског утицаја обично на тај начин говоре о везама наших странака и Москве.

Руси су критични према самима себи јер мисле да се не понашају довољно маркетиншки за разлику од Американаца, који отворено купују људе, доносе новац, прибављају медије, стипендије. Руси то не раде и та мека моћ је у Русији на јако ниском степену. У САД је та мека моћ подигнута до максимума. И Руси сами воле да кажу како су, рецимо, у гас, индустрију, пољопривреду Украјине уложили близу 200 милијарди долара. Запад је уложио пет милијарди долара, и то у цивилно друштво и у медије. И за 24 сата сте добили Мајдан. Руси нису уложили тамо где лако могу да се покрену људи. Они сами виде да раде погрешно и да не раде на начин на којим би лако могли да придобију људе за своје ствари.

Ипак, за мање од месеца сте два пута боравили у Русији?

Поново сам ишла у Русију јер сам добила позив који је потписао господин Алексеј Пушков, председник Одбора за спољне послове Думе, да говорим на једном њиховом скупу који је носио назив „Русија–ЕУ: коме одговара прекид стратешког партнерства”. Не знам да ли сам ја једина позвана или сам се једина одазвала позиву, углавном, била сам једини гост из Србије. Махом су говорили Руси, а од странаца је ту био Никола Дипон (који је на челу евроскептичне француске партије „Устај, републико” прим. аут.). Ја сам изнела оцену односа Русије и ЕУ са српског аспекта.

То је, дакле, било непланирано путовање?

Била је то непланирана посета која је испала одлично јер сам имала прилику да се видим и са Пушковом, који је високи функционер Јединствене Русије, да учврстимо наше раније везе и да договоримо неке активности на политичком, економском, културном пољу, размени омладинаца и неким едукацијама које ће наши омладинци имати у оквиру Јединствене Русије. Наше следеће виђење смо договорили у мају, када ће господин Пушков доћи у службену посету Београду. Посетила сам Привредну комору, где су ми рекли да се, после контрасанкција које је Русија увела ЕУ, за Србију отворило једно огромно тржиште. Како су ми рекли, било би добро да се српски привредници окрећу ка регионима, а не ка Москви, те да наши пољопривредници треба што више да иду на сајмове, јер се тамо склапа 90 одсто послова.

Да ли ћете се придружити петицији коју је покренула Српска народна партија Ненада Поповића којом се тражи од државе да не уведе санкције Русији?

Нема потребе. Власт неће ићи на то да директно уведе санкције Русији него ће Запад притискати Србију да се не прикључи новој верзији „Јужног тока”, који иде преко Турске. То су много горе санкције, много гора ствар и за Србију и за Русију него што би то било увођење санкција Русији.

Ј. Церовина

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер