Самит о клими окончан необавезујућим споразумом

Генерални секретар УН Бан Ки Мун је изјавио на конференцији за новинаре по завршетку Самита да је "задовољан договором у Копенхагену, али да је то само први корак према правно обавезујућем документу".

Кључне државе, Сједињене Америчке Државе, Кина, Индија, Бразил и Јужна Африка постигле су, како тврде њихови представници, значајан договор, који би међутим, могле да одбију бројне земље у развоју, због незадовољства његовим садржајем.

Председник САД Барак Обама каже да је постигнут корак напред. "Први пут у историји све водеће економије договориле су се да преузму одговорност у борби против климатских промена. Потврдили смо спремност Америке да трансформише своју енергетску политику."

Европска унија нерадо је пристала на оквирни споразум о којем су се договориле Сједињене Државе, Кина, Индија, Јужна Африка и Бразил.

Немачка канцеларка Ангела Меркел се слаже да је постигнут корак напред, али каже и да је очекивано више.

"Било је - или да немамо договор, или да се сложимо с оним што је тренутно постигнуто. Још смо далеко од постизања договора. Предложила сам да се састанемо крајем јуна у Бону на министарском нивоу и радимо на томе", рекла је немачка канцеларка.

Касно синоћ, председник Француске Никола Саркози рекао је на конференцији за новинаре да је споразум прихваћен, да су све земље прихватиле договор за борбу против климатских промена.

Текст није савршен, рекао је Саркози, прецизирајући да је предвиђено да све земље донесу писане планове за смањене емисије угљен диоксида до јануара 2010. Такође, све земље потписале су план којим се земљама у развоју, у том склопу, обезбеђује годишња помоћ од 100 милијарди долара до 2020. године, додао је Саркози.

Завршни документ је јуче усагласило 27 земаља, међу којима су и САД, Кина, Индија, Бразил Јужноафричка република и водеће земље ЕУ, а остале земље учеснице Самита су се јутрос сложиле да у наредном периоду доставе обавештење о томе да ли су се прикључиле Декларацији.

Дански премијер и председавајући Самита Ларс Локе Расмунсен изјавио је да је велика већина земаља за усвајање завршног документа самита и да га блокира само неколико држава.

Расмунсен је именовао Судан, Саудијску Арабију, Боливију, Никарагву и Венецуелу као земље које блокирају усвајање документа који је синоћ усагласило 27 земаља, међу којима су и САД, Кина, Бразил, Индија, Јужноафричка република и водеће земље ЕУ.

Реч је о тексту под називом "Копенхаген аутком", који је правно необавезујући, не садржи конкретизоване цифре везане за обавезе земаља за смањење емисије штетних гасова, нити циљ да се емисија угљен-диоксида смањи за 50 одсто до 2050. године.

Документ предвиђа да током јануара 2010. године земље саме одреде и саопште своје националне циљеве везане за смањење емисије штетних гасова, као и да се за шест месеци одржи нови састанак о клими, чији би домаћин била Немачка.

Документ су прихватили највећи светски " загађиваци" САД и Кина, као и Индија, Јужна Африка и Бразил.

У документу, названом "Споразум из Копенхагена" пише да би до 2050-те богате државе требало да смање емисију гасова који изазивају ефекат стаклене баште за најмање 80 одсто, у односу на ниво из 1990-те, док би за земаље у развоју то требало да буде између 15 и 30 одсто.

Утврђено је да се емисија штетних гасова одржи на нивоу који ће зауставити раст температуре на планети до два степена. Ипак, рок за усвајање законски обавезујућег споразума, у најновијем нацрту, поново се одгађа до даљег.

Истовремено, многе земље Трећег света поручују да ће одбити климатски договор америчког председника и четири водеће економије у развоју.

Рано јутрос у данској престоници поново су се окупили еколошки активисти, незадовољни резултатима самита.

Паскал Хастинг, директор ГРИНПИС-а у Француској каже: "Ово је катастрофа. То је неколико корака уназад у поређењу са споразумом из Кјота. Ово је договор без икаквог садржаја. Не постоји обавеза да се ова политичка нота преведе у правно обавезујући споразум, нема дугорочне визије, нити везе са науком. Ово је само низ прогласа националних мера, на добровољној бази, чије извршавање нико неће контролисати".

(РТС)