SAD: Ana Montes, jedna od najpoznatijih špijunki hladnog rata koje je Amerila uhvatila, oslobođena nakon 20 godina provedenih u zatvoru

Nakon više od 20 godina iz zatvora je puštena Ana Montes, jedna od najpoznatijih špijunki hladnog rata koje je SAD uhvatio.

Ta žena (65) gotovo je dve decenije špijunirala za kubanske vlasti dok je radila kao analitičarka u američkoj Obrambenoj obaveštajnoj agenciji, piše Bi-Bi-Si.

Nakon što je uhapšena 2001. godine, zvaničnici su rekli da je gotovo u potpunosti razotkrila američke obaveštajne operacije na ostrvu, dok je jedan kazao da je bila među „špijunima koji su napravili najviše štete” a koje su SAD uhvatile.

Šefica protivobaveštajne službe, tokom predsedništva DŽordža Buša, Mišel Van Kliv rekla je 2012. Kongresu da je Montes „kompromitovala sve, gotovo sve, što smo znali o Kubi i kako smo delovali na Kubi”.

„Dakle, Kubanci su bili dobro upoznati sa svime što smo znali o njima i mogli su to da iskoriste u svoju korist. Osim toga, ona je u razgovorima s kolegama mogla uticati na procene o Kubi, a imala je mogućnost i da prosledi informacije do kojih je došla drugim silama”, kazala je Kliv.

Nakon hapšenja, Montes je optužena da je otkrila identitete četvorice američkih špijuna i ogromne količine poverljivog materijala. Osuđena je na 25 godina zatvora, a sudija koji je izricao presudu optužio ju je da je dovela u opasnost „celu naciju”.

Međutim, za razliku od drugih špijuna visokog profila uhvaćenih toekom hladnog rata, Montes je bila motivisana ideologijom, a ne ličnim napretkom. Pristala je da radi za kubansku obaveštajnu službu delimično zato što se protivila aktivnostima Reganove administracije u Latinskoj Americi.

Glavni inspektor ministarstva odbrane u izveštaju je naveo da veruje da ju je naljutila američka podrška nikaragvanskoj desničarskoj pobunjeničkoj grupi Kontras koja je osumnjičena za ratne i druge zločine u zemlji, piše Bi-Bi-Si.

Prvo joj se 1984. obratio kolega sa Univerziteta DŽons Hopkins nakon što je izrazila neslaganje s američkim postupcima u Nikaragvi, a kasnije je predstavljena kubanskom obaveštajnom agentu te je na večeri u Njujorku „bez oklevanja pristala da raditi preko Kubanaca kako bi ‘pomogla’ Nikaragvi”, stoji u izveštajuglavnog inspektora.

Godinu nakon što je otputovala u Havanu na obuku, pridružila se Odbrambenoj obaveštajnoj agenciji gde će s vremenom postati viši analitičar.

Gotovo se 20 godina, svakih nekoliko nedelja, sastajala s kubanskim rukovodiocima u restoranima u Vašingtonu a uz to slala šifrirane poruke sa strogo poverljivim podacima putem ‘pagera’ odnosno malih bežičnih telekomunikacijskih prijemnika.

Na kraju je uhapšena u septembru 2001. nakon što su američkih obaveštajci dobili dojavu da se čini da je jedan vladin zaposleni ujedno i kubanski špijun. Jedan od agenata FBI-a rekao je da je izgledala stoički prilikom hapšenja, piše Bi-Bi-Si.

Montes će, po izlasku iz zatvora, biti pod nadzorom pet godina nakon puštanja na slobodu i nadziraće njeno korišćenje interneta. Takođe će joj biti zabranjeno da radi za vladu ili kontaktira strane agente bez dozvole.

Međutim, jedan od agenata Ef-Bi-Aja Pit Lap je rekao da misli da je malo verovatno da će ona da pokuša da ponovo uspostavi kontakt s kubanskim agentima.

„Taj deo njenog života je gotov. Učinila je ono što je učinila za njih. Ne mogu zamisliti da rizikuje svoju slobodu”, kazao je Lap.

(Hina, N1)