САД: Ана Монтес, једна од најпознатијих шпијунки хладног рата које је Америла ухватила, ослобођена након 20 година проведених у затвору

Након више од 20 година из затвора је пуштена Ана Монтес, једна од најпознатијих шпијунки хладног рата које је САД ухватио.

Та жена (65) готово је две деценије шпијунирала за кубанске власти док је радила као аналитичарка у америчкој Обрамбеној обавештајној агенцији, пише Би-Би-Си.

Након што је ухапшена 2001. године, званичници су рекли да је готово у потпуности разоткрила америчке обавештајне операције на острву, док је један казао да је била међу „шпијунима који су направили највише штете” а које су САД ухватиле.

Шефица противобавештајне службе, током председништва Џорџа Буша, Мишел Ван Клив рекла је 2012. Конгресу да је Монтес „компромитовала све, готово све, што смо знали о Куби и како смо деловали на Куби”.

„Дакле, Кубанци су били добро упознати са свиме што смо знали о њима и могли су то да искористе у своју корист. Осим тога, она је у разговорима с колегама могла утицати на процене о Куби, а имала је могућност и да проследи информације до којих је дошла другим силама”, казала је Клив.

Након хапшења, Монтес је оптужена да је открила идентитете четворице америчких шпијуна и огромне количине поверљивог материјала. Осуђена је на 25 година затвора, а судија који је изрицао пресуду оптужио ју је да је довела у опасност „целу нацију”.

Међутим, за разлику од других шпијуна високог профила ухваћених тоеком хладног рата, Монтес је била мотивисана идеологијом, а не личним напретком. Пристала је да ради за кубанску обавештајну службу делимично зато што се противила активностима Реганове администрације у Латинској Америци.

Главни инспектор министарства одбране у извештају је навео да верује да ју је наљутила америчка подршка никарагванској десничарској побуњеничкој групи Контрас која је осумњичена за ратне и друге злочине у земљи, пише Би-Би-Си.

Прво јој се 1984. обратио колега са Универзитета Џонс Хопкинс након што је изразила неслагање с америчким поступцима у Никарагви, а касније је представљена кубанском обавештајном агенту те је на вечери у Њујорку „без оклевања пристала да радити преко Кубанаца како би ‘помогла’ Никарагви”, стоји у извештајуглавног инспектора.

Годину након што је отпутовала у Хавану на обуку, придружила се Одбрамбеној обавештајној агенцији где ће с временом постати виши аналитичар.

Готово се 20 година, сваких неколико недеља, састајала с кубанским руководиоцима у ресторанима у Вашингтону а уз то слала шифриране поруке са строго поверљивим подацима путем ‘пагера’ односно малих бежичних телекомуникацијских пријемника.

На крају је ухапшена у септембру 2001. након што су америчких обавештајци добили дојаву да се чини да је један владин запослени уједно и кубански шпијун. Један од агената ФБИ-а рекао је да је изгледала стоички приликом хапшења, пише Би-Би-Си.

Монтес ће, по изласку из затвора, бити под надзором пет година након пуштања на слободу и надзираће њено коришћење интернета. Такође ће јој бити забрањено да ради за владу или контактира стране агенте без дозволе.

Међутим, један од агената Еф-Би-Аја Пит Лап је рекао да мисли да је мало вероватно да ће она да покуша да поново успостави контакт с кубанским агентима.

„Тај део њеног живота је готов. Учинила је оно што је учинила за њих. Не могу замислити да ризикује своју слободу”, казао је Лап.

(Хина, Н1)