Hronika | |||
Ruska i nemačka vlada iznenađene odlukom DŽeneral motorsa da ne proda Opel |
sreda, 04. novembar 2009. | |
MOSKVA - Ruska vlada je iznenađena informacijom da je američki "DŽeneral motors" (GM) u poslednjem trenutku odustao od prodaje "Opela" konzorcijumu kanadske "Magne" i ruske "Sberbanke", izjavio je sekretar za štampu ruskog premijera Dmitrij Peskov. Odgovarajući na pitanje radija "Eho Moskve" kako je vlada reagovala na vest o odluci GM-a da svoju nemačku podružnicu samostalno restrukturira, on je dodao da će konzorcijum "Magna-Sberbanka" uskoro održati konsultacije sa američkim koncernom i analizirati pravni stranu nastale situacije. Ruska vlada je računala na uspešno okončanje posla, koji bi joj obezbedio prevazilaženje barijera na putu ruskih državnih investicija u Evropi i dobijanje pristupa automobilskim tehnologijama koje bi udahnule nov život u sve slabiju domaću autoindustriju, prenele su agencije. "Sberbanka" (koja je 60 odsto u vlasništvu Centralne banke Rusije) je i ranije ukazivala da joj nisu potrebne akcije "Opela" i da samo čeka pojavu ruske automobilske kompanije koja bi mogla da se pozabavi tom kompanijom i primeni njenu tehnologiju i iskustvo u organizaciji proizvodnje u Rusiji. Najverovatnijim partnerom "Sberbanka" je smatrala GAZ, koji je u sastavu posrnule imperije ruskog milijardera Olega Deripaske. GM je sinoć objavio da očekuje razvijanje biznisa u Rusiji, ali direktno sa GAZ-om, u zajedničkim projektima. Odluka američkog proizvođača automobila DŽeneral motorsa da odustane od prodaje svoje evropske podružnice Opela kanadskoj kompaniji Magna, šokirala je i naljutila nemačku vladu. Bio je to i svojevrstan šamar kancelaru Angeli Merkel, koja upravo boravi u poseti SAD. Angela Merkel se najviše zalagala za prodaju Opela Magni - nemačka vlada bila je spremna da zajmom od preko šest milijardi dolara podupre taj posao, prvenstveno zato što je kanadska firma obećala da neće zatvoriti nijednu od četiri fabrike Opela u Nemačkoj. Nemački političari su ogorčeni i zahtevaju da DŽeneral motors vrati svaki cent zajma od milijardu dolara koji je vlada u Berlinu dala Opelu. Pre dva meseca, predsednik sindikata u Opelu optužio je DŽeneral motors da je kriv za sve nevolje koje su snašle tu kompaniju i zapretio da će radnici svojim telima braniti fabrike, ako ne budu prodate Magni. Povodom odustajanja od prodaje, za četvrtak je zakazan štrajk svih 25 hiljada radnika Opela. Za razliku od nemačkih radnika, njihove britanske kolege u Voksolu su zadovoljne što je propao posao sa Magnom, uvereni da to znači da će biti manje otpuštanja. Nemački ministar ekonomije Rajner Bruderle je odluku GM nazvao "apsolutno neprihvatljivom", dok su radnici "Opela", koji su računali na poboljšanje uslova rada posle prodaje rusko-kanadskom konzorcijumu, najavili pokretanje štrajka. Kanadski proizvođač autodelova "Magna" je, međutim, izrazila razumevanje za odluku GM-a da odustane od prodaje "Opela". "Mi ćemo nastaviti saradnju sa Opelom i GM-om", rekao je izvršni direktor "Magne" Zigfrid Vulf. Potpredsednik "DŽeneral motorsa" DŽon Smit najavio je da će u "Opelovim" evropskim fabrikama biti ukinuto oko 10.000 radnih mesta. Šmit je rekao da će otkazi uslediti kako bi se smanjili troškovi "Opela" za oko 30 procenata, ali nije precizirao u kojim zemljama i fabrikama se planiraju otpuštanja, prenele su agencije. "Opel" zapošljava oko 55.000 radnika u Nemačkoj, Španiji, Belgiji, Poljskoj i Britaniji. Američki auto-gigant planira da, umesto prodaje, pripremi plan stabilizacije "Opela", jedne od njegovih evropskih filijala, ističući da taj proces podrazumeva masovna otpuštanja. Evropska komisija (EK), za razliku od političara koji su najblaže rečeno iznenađeni ovom odlukom, odgovorila je zasad sasvim neutralno na promenu odluke američke kompanije koja želi da pod svojim okriljem zadrži "Opel" i britanski "Voksol".Predstavnik EK DŽonatan Tod kratko je rekao da je EK, kao izvršno telo Evropske unije, "primila k znanju" odluku DŽM. Analtičari su uvereni da će GM za ozdravljenje "Opela" ipak morati da potraži finansijsku pomoć evropskih vlada, pošto se računa da je za program stabilizacije kompanije potrebno oko tri milijarde evra, a toliko svežeg novca nema u kasi posrnule američke firme. (NSPM) |