Rusija uz Srbiju, SAD, Velika Britanija i Francuska uz kosovske Albance

Prekosutra ističe rok da se sve države koje to žele uključe u proces koji će se voditi pred Međunarodnim sudom pravde o tome da li je jednostrano proglašena nezavisnost Kosova u skladu sa međunarodnim pravom. U proteklih šest meseci na adresu suda stizali su argumenti različitih država. Jedni su obrazlagali zašto je proglašena nezavisnost neopravdana i nelegalna dok su drugi tvrdili da nezavisnost ima utemeljenje u međunarodnom pravu.

Srbija će svoje argumente dostaviti u dve knjige. U jednoj, koja ima oko 350 strana su pravni dokumenti i nekoliko mapa koje pokazuju položaj Kosova u raznim istorijskim fazama od vladavine Turske, preko Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Kraljevine Jugoslavije, SFRJ, državne zajednice Srbija i Crna Gora, do Republike Srbije. Druga knjiga ima oko 600 strana i oko 90 dokumenata koji su relevantni za dokazivanje stava da proglašenje nezavisnosti Kosova nije u skladu sa međunarodnim pravom.

Prema nezvaničnim informacijama iz Ministarstva inostranih poslova, stavove Beograda podnescima će podržati Rusija, Kina, Gruzija, Azerbejdžan, Argentina, Bolivija, Venecuela, Rumunija, Kipar, Španija i Slovačka.

Očekuje se, takođe, da stav kosovskih Albanaca podrže Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Švajcarska, Austrija, Finska, Danska, Slovenija.

Sud je pozvao i Prištinu da preda svoj podnesak, ali će taj dokument tretirati kao „pisani doprinos” čime je pokazao da Kosovo nema status države.

Po mnogo čemu ovaj slučaj je jedinstven. Pre svega, Međunarodni sud pravde će prvi put od svog osnivanja 1945. godine odlučivati o tome da li je secesija dela teritorije neke zemlje u skladu sa međunarodnim pravom. Takođe, neke veoma uticajne zemlje kao što je Kina prvi put će se pojaviti kao učesnice pred sudom.

Za argumente Srbije, kako kažu u MIP-u, lobirano je širom sveta u proteklih nekoliko meseci. Ministar Vuk Jeremić i ovih dana pred isticanje roka nastavlja sa tom aktivnošću u Latinskoj Americi kako bi za srpsku stranu pridobio još neku zemlju.

Međunarodnom sudu pravde je svoj podnesak, kako javlja Fonet, dostavila i Pravna služba Ujedinjenih nacija. On ne sadrži nikakav pravni, niti činjenični zaključak već se radi o izboru više od 200 dokumenata relevantnih za rešavanje ovog slučaja.

Sve države koje su se uključile u proces dobiće podneske ostalih država tako da će videti koje su argumente iznosili zastupnici suprotnog mišljenja. Na te podneske mogu dati komentare do 17. jula, a zatim će biti zakazana i usmena rasprava. Nakon toga sud će u relativno kratkom roku, do kraja ove ili početkom sledeće godine, doneti savetodavno mišljenje.

Ministar Jeremić je uveren da se sud neće izjasniti pozitivno o legalnosti samoproglašene nezavisnosti Kosova ukoliko ga bude moguće izolovati od političkih pritisaka.

Posle toga, kako je rekao za ruski dnevnik „Komersant”, Kosovo neće priznati više nijedna država i ono neće moći da uđe u međunarodne organizacije . Iz te situacije kako je objasnio Jeremić postoje samo dva izlaza – ili će Kosovo ostati „nekakva poludržava” ili će otpočeti pregovore sa Beogradom.

(Politika)