РТ: Како су становници Лењинграда преживели 872 дана опсаде - поводом 80 година од ослобођења објављени архивски снимци блокаде града, у којој је погинуло око милион људи

Поводом 80 година од ослобођења Лењинграда објављени су архивски снимци блокаде града у којој је погинуло око милион људи.

Једна од највећих трагедија током Другог светског рата, опсада Лењинграда која је трајала 872 дана, однела је, према различитим проценама, животе половине становника тадашње северне престонице Русије, данашњег Санкт Петербурга. 

Преживели нису имали снаге чак ни да оплакују мртве: неки су били крајње исцрпљени, други тешко рањени. Сахрањивали би их неретко сами.

Али, упркос глади, хладноћи и сталном бомбардовању, становници града нашли су у себи довољно храбрости да преживе и победе нацисте и, на крају, ослободе Лењинград.

Ове године слави се 80 година од те победе.

Ипак, она није извојевана само храброшћу руског духа против нацистичке рушилачке идеологије, већ и захваљујући Ладошком језеру и траси преко танког леда на језеру. Једина спона града са осталим делом земље с разлогом је названа Путем живота.

На град је од 8. септембра 194. до 27. јануара 1944. бачено 150.000 тешких артиљеријских пројектила, и више од 107.000 бомби са високо експлозивним запаљивим пуњењем. Уништено је 3.000 објеката, оштећено више од 7.000 њих, а живот је изгубило око милион људи. 

Од бомбардовања је погинуло само три одсто оних који су тада изгубили живот, а сви остали - 97 одсто жртава - умрло је од глади

Град је бомбардован сваког дана. Пресечена је готово свака повезаност са остатком земље. Тада је и уследило најгоре.

Од бомбардовања је погинуло само три одсто оних који су тада изгубили живот, а сви остали - 97 одсто жртава - умрло је од глади. 

Свакога дана од исцрпљености умирало је око 4.000 људи. Када нису имали шта да једу и нису могли више јели су кожне чизме, каишеве, па и тапете. Због тешких услова живота мајке нису имале чиме да подоје новорођенчад.

Руси полажу цвеће на споменик подигнут жртвама блокаде Лењинграда

Није било ни струје ни грејања. Температура се спуштала и до минус 32 степена Целзијуса, док је висина снега достизала пола метра.

Ипак, без обзира на тешкоће и непрестани плес између живота и смрти 300 до 700 Руса свакога дана давало је крв за рањене војнике и суграђане.

И то је можда и једино било што су могли дати. Јер, брига о ближњима и свом народу, и борба за слободу су превагнули!

Није било ни струје ни грејања. Температура се спуштала и до минус 32 степена Целзијуса, док је висина снега достизала пола метра

Део жестоке борбе за живот остао је забележен и до дана данашњег и то не само у причама које су се преносиле с колена на колено, већ и на снимцима.

Поводом 80 година од ослобођења града руска видео-агенција "Раптли" и Руски државни архив филмских и фото докумената објавили су архивске снимке из периода опсаде.

Војници који на раменима носе вреће са храном преко ледене трасе Ладошког језера, назване путањом живота, локално становништво које узима воду из Неве и рукама рашчишћава град од снега како би се омогућили пролазак возила - само су неке од упечатљивих слика из тог времена.

А, нама остаје само да им се дивимо и да никада не заборавимо да они који се данас боре против неонацизма за то имају добар разлог.

(РТ)