RT Balkan: U EU neće polovina građana Srbije, a u NATO gotovo niko. Vukadinović: Odnos za i protiv EU se bukvalno obrnuo za samo godinu dana

Čak 79,2 odsto ispitanika ne bi podržalo ulazak u EU ako bi uslov bilo priznanje nezavisnosti tzv. Kosova, pokazalo istraživanje koje je za portal Raša tudej Balkan sprovela Nova srpska politička misao.

Gotovo polovina građana ne podržava ulazak Srbije u Evropsku uniju, a ogromna većina smatra da priznanje nezavisnosti tzv. Kosova nije vredno članstva u ovom savezu.

U istraživanju koje je za RT Balkan uradila Nova srpska politička misao, 47,6 odsto građana odgovorilo je da ne podržava ulazak Srbije u EU, dok tek nešto više od trećine njih podržava evropske integracije.

Istraživanje je urađeno na reprezentativnom uzroku od 1.100 ispitanika iz Srbije, bez Kosova i Metohije, a obavljeno je krajem decembra prošle godine.

"Utisak je i ovog istraživanja da se u Srbiji bukvalno obrnuo odnos pristalica i protivnika pristupanja EU u odnosu na pre godinu dana", kaže za portal RT Balkan rukovodilac istraživanja i glavni urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović.

"Krajem prošle godine smo radili istraživanja, koliko je bilo za pristupanje EU, toliko je sada protiv, koliko je bilo protiv, toliko je sada za. To objašnjavam delimično unutrašnjim, a delom spoljnopolitičkim razlozima", kaže Vukadinović.

Što se tiče spoljnih faktora, naš sagovornik objašnjava da je razlog što je većinsko EU raspoloženje sada utihnulo to što u aktuelnom sukobu na istoku Evrope može da se očituje evidentna slabost EU koja je izgubila svoju autonomnost i postala samo, kako ističe, voljni ili nevoljni privezak SAD.

"Od toga su, međutim, još važniji oni unutrašnji razlozi koji su doveli do opadanja pro-EU raspoloženja, a to je ne samo nastavak nego i pojačavanje pritiska koji dolazi iz Brisela i najmoćnijih evropskih prestonica, mislim pre svega na Berlin, na Srbiju u pravcu rešenja i poteza koji su u suprotnosti sa voljom većine građana Srbije, a rekao bih i interesima države Srbije. Radi se o pritiscima po pitanju KiM, po pitanju sanckija Rusiji, ali i odnosa prema Republici Srpskoj, gde pratimo da taj pritisak često postaje brutalan i nediplomatski", ističe Vukadinović.

Onih 35 odsto koji su načelo za članstvo opada na jednocifren broj kada se kao uslov za ulazak u EU postavi priznanje nezavisnosti 'Kosova'

Procenat podrške evropskom putu Srbije, kako se u javnosti pridruživanje često naziva, značajno se menja kada se u ovo pitanje uključi i južna srpska pokrajina. Čak 79,2 odsto ispitanika ne bi podržalo ulazak u EU ako bi uslov bilo priznanje nezavisnosti tzv. Kosova, a za tek devet odsto učesnika ankete ovaj uslov je prihvatljiv za pridruživanje Evropskoj uniji.

"Onih 35 odsto koji su načelo za članstvo opada na jednocifren broj kada se kao uslov za ulazak u EU postavi priznanje nezavisnosti Kosova. To pokazuje koliko su to neuporedive teme u svesti građana Srbije, što i jeste tako, jer jedno je pitanje državnost i identiteta, a drugo je spoljnopolitičke orijentacije koja može da bude i ovakva i onakva", napominje naš sagovornik.

I ovo istraživanje, kao i brojna druga različitih institucija i organizacija rađena prethodnih godina, pokazalo je da veoma visok procenat građana Srbije sa neodobravanjem gleda na mogućnost da naša zemlja postane član NATO-a. Pristupanju članstvu u Severnoatlantskoj alijansi protivi se 83,90 odsto građana naše zemlje, dok se broj onih koji su za pristupanje Srbije NATO-u iskazuje u jednocifrenom procentu – svega 6,2 odsto.

Zanimljivo je da je po ovom pitanju malo neopredeljenih: na pitanje da li podržavate ulazak Srbije u NATO samo 9,90 odsto građana odgovorilo je da nema stav o tome. 

Odnos prema pridruživanju NATO-u je moglo bi se reći konstanta, opredeljenje građana Srbije je slično godinama unazad

"Odnos prema pridruživanju NATO-u je moglo bi se reći konstanta, opredeljenje građana Srbije je slično godinama unazad. Ne pamtim kada je podrška pristupanja Severnoatlantskoj alijansi bila veća od sedam odsto", dodaje Vukadinović.

Stanovnici naše zemlje odgovarali su i na pitanja o sopstvenom životnom standardu. Najviše njih složilo se da u odnosu na pre četiri godine oni i njihova porodica žive isto (42,3 odsto), gore živi njih 37,2 odsto, dok je 15,9 odsto ispitanika odgovorilo da danas žive bolje nego pre četiri godine.

(RT Balkan)