РТ Балкан: У ЕУ неће половина грађана Србије, а у НАТО готово нико. Вукадиновић: Однос за и против ЕУ се буквално обрнуо за само годину дана

Чак 79,2 одсто испитаника не би подржало улазак у ЕУ ако би услов било признање независности тзв. Косова, показало истраживање које је за портал Раша тудеј Балкан спровела Нова српска политичка мисао.

Готово половина грађана не подржава улазак Србије у Европску унију, а огромна већина сматра да признање независности тзв. Косова није вредно чланства у овом савезу.

У истраживању које је за РТ Балкан урадила Нова српска политичка мисао, 47,6 одсто грађана одговорило је да не подржава улазак Србије у ЕУ, док тек нешто више од трећине њих подржава европске интеграције.

Истраживање је урађено на репрезентативном узроку од 1.100 испитаника из Србије, без Косова и Метохије, а обављено је крајем децембра прошле године.

"Утисак је и овог истраживања да се у Србији буквално обрнуо однос присталица и противника приступања ЕУ у односу на пре годину дана", каже за портал РТ Балкан руководилац истраживања и главни уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић.

"Крајем прошле године смо радили истраживања, колико је било за приступање ЕУ, толико је сада против, колико је било против, толико је сада за. То објашњавам делимично унутрашњим, а делом спољнополитичким разлозима", каже Вукадиновић.

Што се тиче спољних фактора, наш саговорник објашњава да је разлог што је већинско ЕУ расположење сада утихнуло то што у актуелном сукобу на истоку Европе може да се очитује евидентна слабост ЕУ која је изгубила своју аутономност и постала само, како истиче, вољни или невољни привезак САД.

"Од тога су, међутим, још важнији они унутрашњи разлози који су довели до опадања про-ЕУ расположења, а то је не само наставак него и појачавање притиска који долази из Брисела и најмоћнијих европских престоница, мислим пре свега на Берлин, на Србију у правцу решења и потеза који су у супротности са вољом већине грађана Србије, а рекао бих и интересима државе Србије. Ради се о притисцима по питању КиМ, по питању санцкија Русији, али и односа према Републици Српској, где пратимо да тај притисак често постаје бруталан и недипломатски", истиче Вукадиновић.

Оних 35 одсто који су начело за чланство опада на једноцифрен број када се као услов за улазак у ЕУ постави признање независности 'Косова'

Проценат подршке европском путу Србије, како се у јавности придруживање често назива, значајно се мења када се у ово питање укључи и јужна српска покрајина. Чак 79,2 одсто испитаника не би подржало улазак у ЕУ ако би услов било признање независности тзв. Косова, а за тек девет одсто учесника анкете овај услов је прихватљив за придруживање Европској унији.

"Оних 35 одсто који су начело за чланство опада на једноцифрен број када се као услов за улазак у ЕУ постави признање независности Косова. То показује колико су то неупоредиве теме у свести грађана Србије, што и јесте тако, јер једно је питање државност и идентитета, а друго је спољнополитичке оријентације која може да буде и оваква и онаква", напомиње наш саговорник.

И ово истраживање, као и бројна друга различитих институција и организација рађена претходних година, показало је да веома висок проценат грађана Србије са неодобравањем гледа на могућност да наша земља постане члан НАТО-а. Приступању чланству у Северноатлантској алијанси противи се 83,90 одсто грађана наше земље, док се број оних који су за приступање Србије НАТО-у исказује у једноцифреном проценту – свега 6,2 одсто.

Занимљиво је да је по овом питању мало неопредељених: на питање да ли подржавате улазак Србије у НАТО само 9,90 одсто грађана одговорило је да нема став о томе. 

Однос према придруживању НАТО-у је могло би се рећи константа, опредељење грађана Србије је слично годинама уназад

"Однос према придруживању НАТО-у је могло би се рећи константа, опредељење грађана Србије је слично годинама уназад. Не памтим када је подршка приступања Северноатлантској алијанси била већа од седам одсто", додаје Вукадиновић.

Становници наше земље одговарали су и на питања о сопственом животном стандарду. Највише њих сложило се да у односу на пре четири године они и њихова породица живе исто (42,3 одсто), горе живи њих 37,2 одсто, док је 15,9 одсто испитаника одговорило да данас живе боље него пре четири године.

(РТ Балкан)