Родољуб Шабић: У уређеним земљама трансакција Телекома изазвали би ангажман надлежних

Вест да ће руководство државне телекомуникационе компаније Телеком за искључива права преноса предстојећих шест сезона утакмица енглеске фудбалске Премијер лиге платити износ од 100 милиона евра по сезони, односно укупно 600 милиона евра, усталасала је јавност. Адвокат и некадашњи повереник за информације од јавног значаја каже да "у иоле уређеним земљама овакво пословање, а поготово овако екстравагантне пословне операције, по правилу изазивају интересовање и ангажман надлежних органа, од оних за заштиту конкуренције до тужилаштва и полиције".

„Искрено, када сам први пут чуо наведени износ, нисам поверовао, помислио сам да је спин“, пише Шабић у тексту објављеном на сајту Пешчаника.

Реч је о износу који је само нешто мало мањи од укупног износа оствареног трогодишњом бруталном рестрикцијом пензија

Шабић истиче да је реч о износу који је само нешто мало мањи од укупног износа „оствареног трогодишњом бруталном рестрикцијом пензија“.

„Скоро 10 пута је већи од оног који је до сада за исту ствар плаћао конкурент, Спорт клуб, а чак неколико пута већи и од износа који се плаћа за права преноса Премијер лиге на простору неупоредиво богатијег и уноснијег региона Немачке, Швајцарске и Аустрије. Сви економски експерти са којим сам имао прилику да о овом разговарам оцењују да је реч о несхватљиво нетранспарентном потезу који је тешко, практично немогуће препознати као економски рационалан. Нико од њих не види могућност да се тај новац врати, а још мање да се на оваквом послу нешто заради“, наводи он.

Наглашава да потрошња овог енормног износа отвара многа питања која захтевају одговоре.

Сме ли се искључити могућност да се ради о надуваном износу ради испумпавања новца из компаније у неке друге, за сад прикривене сврхе? Као у случају фамозног Телекомовог преузимања Коперникуса

„Два се посебно издвајају. Прво, је ли прави циљ ове операције наставак беспоштедног рата са конкуренцијом (која то није само на плану спортских преноса) и жеља да се њено пословање по сваку цену угрози? Као у случају недавног монополског споразума о сарадњи Телекома с Теленором кад нису ни скривали да је прави циљ уништење конкурента, СББ-а. И друго, сме ли се искључити могућност да се ради о надуваном износу ради испумпавања новца из компаније у неке друге, за сад прикривене сврхе? Као у случају фамозног Телекомовог преузимања Коперникуса“, подсећа Шабић.

Он подсећа и да је Вучић огромну цену објаснио и тим да су „Ђилас и Шолак у првом кругу нудили и више али у другом не“.

„Не знам откуд председник зна моменте из тог надметања, не знам ни је ли то тачно, нисам разумео ни шта као аргумент то треба да значи, али свакако не видим зашто би то уопште требало да нас занима. Потези приватних компанија, рационални или не, њихов су проблем и њихова ствар“, пише Шабић.

Са ирационалним потезима менаџмента компанија у јавном власништву ствари стоје битно другачије – они нису и не смеју бити ничија приватна ствар, истиче Шабић.

„И зато су новинари и медији послушали председниково упутство и питали Телеком. Али је Телеком, не делећи ни изблиза председникову екстровертност, одговорио само овешталом фразом – пословна тајна. Ово је прихватљиво? Или је према власницима компаније (што су грађани Србије, било индиректно са државних 78%, било директно као власници око 22% удела) сасвим неодговорно и неприхватљиво? Не може бити дилеме, апсолутно је неприхватљиво то да од менаџмента своје компаније власници, грађани још нису добили ниједну поуздану информацију“, закључује Шабић.

Додаје да они који одлучују имају некакву своју рачуницу, али да она има мало везе са интересима правих власника, државе и грађана.

За само неколико година, 2017-20, дуг Телекома увећао се са нешто више од 300 милиона евра на око милијарду и по. Са још 600 фамозних милиона Телеком се или сасвим приближио граници неподношљивости или је чак прекорачи

„Зар би у супротном било могуће да дуг предузећа вртоглаво расте из године у годину. За само неколико година, 2017-20, дуг Телекома увећао се са нешто више од 300 милиона евра на око милијарду и по. Са још 600 фамозних милиона Телеком се или сасвим приближио граници неподношљивости или је чак прекорачио. Евидентно се рачуна на жалосну праксу да обавезе државних фирми, без обзира да ли су производ неодговорних мегаломанских политикантских или корупционашких апетита, покривају грађани Србије. Али та пракса мора да престане, то је од дословно од егзистенцијалног значаја за државу, друштво и грађане“, сматра он.

Шабић истиче да „у иоле уређеним земљама овакво пословање, а поготово овако екстравагантне пословне операције, по правилу изазивају интересовање и ангажман надлежних органа, од оних за заштиту конкуренције до тужилаштва и полиције“.

„Крајње је време да се, у интересу правих власника, грађана Србије, они који воде државна предузећа и они у Влади који их као своје послушнике постављају, подсете на ствари које су очито заборавили. На то да и наши закони предвиђају слична решења и санкције, укључујући и кривичне, затворске, за оне који проузрокују штету предузећима која воде и заступају, о чијој имовини и интересима би морали да се старају. И да, колико год им, ушушканим у сопствену бахатост, примена закона у односу на њих изгледа невероватно, с тим, у неко догледно време, извесно треба да рачунају“, написао је Шабић за Пешчаник.

(Н1)