Роберт Пшчел: Србија и НАТО су партнери, а то је и потврдио најновији састанак Вучића и Столтенберга; НАТО мора да реагује на понашање Русије

 БЕОГРАД - Србија и НАТО су партнери и то где се данас налазимо нам улива оптимизам, изјавио је за Танјуг виши званичник НАТО-а за Русију и Западни Балкан из одељења за јавну дипломатију Роберт Пшчел.

"То је партнерство у којем прилике нису ни близу тога да буду исцрпљене. Ја сам веома оптимистичан - и не само ја, већ и лидери НАТО-а, а рекао бих и савезници. Мислим да је најновији састанак председника (Александра) Вучића и НАТО то потврдио", истакао је званичник НАТО-а.

Како каже, крећемо се напред и имамо политички дијалог, али и разумевања око много заједничких питања.

"Мислим да сваке године заједно чинимо све више. Можете да се кладите да ћете видети јос таквих ствари", рекао је Пшчел.

Он је истакао да НАТО поштује чињеницу да је Србија заинтересована за улазак у ЕУ, јер то, како каже, звучи као смислен циљ.

Одговарајући на питање како сарадња са НАТО-ом може помоћи Србији на њеном европском путу, будући да те две организације, како је истакнуто на Петој београдској НАТО недељи, деле исти систем вредности, Пшчел каже да ће пројекти које наша земља спроводи са НАТО-ом у најмању руку помоћи да се унапреде стандарди који су битни са становишта ЕУ.

"То не мења чињеницу да је ЕУ ваш партнер у том подухвату", рекао је Пшчел.

Говорећи о безбедносним изазовима у региону, Пшчел је рекао да је неке лако дефинисати, јер су присутни већ неко време и представљају заоштавштину прошлости.

Примећује да су се ствари промениле, али, како каже, и даље остају тензије и одређено неповерење људи због нерешених питања.

"То су, наравно, потенцијална питања која би могла да се претворе у неке врсте безбедносних изазова, зато и даље овде имамо присуство КФОР-а и остале видове укључености и ангажмана", рекао је он.

Постоје, каже и други проблеми, као што су сајбер напади, који не познају границе, илегална миграција, као и криминал, али и радикализација која може довести до потенцијалних терористичких аката.

Свака земља има свој корпус изазова, али и регион има своје одређене специфичности, а ипак је и део нечег већег, додаје он.

На питање да ли је руски утицај безбедносна претња, Пшчел указује да ту постоје две димензије, наводећи да свака земља има пуно, неупитно право да спроводи своју политику и односе, те да је НАТО наклоњен томе да има најбоље односе са свима...

Русију је НАТО сматрао партнером, рекао је Пшчел и указао на заједничке пројекте до 2014. године попут борбе против терориста, сарадње у Авганистану...

"Били смо веома задовољни тиме, али је онда Русија изабрала веома негативан пут јер су њени поступци у Украјини, припајање Крима, итд. довели до ове кризе. Не ради се само о НАТО, него о ЕУ и гласању у УН. Русију је, мислим, подржало осам или девет земаља у ГС УН када је дошло до дискусије о статусу Крима... То дефинише наш однос са Русијом, и то није нас избор", рекао је он.

Како каже, питање оног сто се често описује као „малигни утицај" је такође озбиљан проблем.

Према његовим речима, свака земља има право да представи своју тацку гледишта, следи своје интересе, промовише своје економске интересе и бори се за то снагом аргумената, али друга је ствар када нека земља троши огромна јавна средства на кампање дезинформисања, јер се управо о томе ради.

"Сваки нови дан доноси нове приче о вестима које нису вести", оценио је Пшчел.

Званичник НАТО каже да та организација није опседнута Русијом, али да мора да реагује на "понасање Русије".

"То значи да ни ваш регион није имун на то. Како се позабавити тиме? Ми као НАТО бавимо се тиме на свој начин, ЕУ се бави тиме путем санкција, а земље које нису њене чланице имају своје политике, али то не мења стварност коју сам описао", рекао је Пшцел.

Поводом изјаве Хојта Брајана Јиа да се не може седети на две столице и на све чешће коментаре у јавности да ће Србија бити принуђена да бира између Русије и ЕУ, Пшчел посебно наглашава да се НАТО не бави "присиљавањем" било кога.

"То је важна чињеница и то желим да нагласим. Свака земља мора да анализира сопствени интерес и начин служења тим интересима у смислу тога како је њена политика структурирана. На нама није чак ни да то коментаришемо", рекао је Пшчел.

Нас се тичу само две ствари - једна је да бисмо волели да видимо било какву дискусију јер се то, искрено, тиче и нас, додао је он.

"Када читате српске медије, то се види. Каква год да су гледишта изнета у дискусији, требало би да буду заснована на чињеницама, то је прва ствар. То је ионако такође добра ствар за ваше грађане ради формулисања и избора најбољег приступа заснованог на чињеницама, да, као што се каже, направите свој прорачун", рекао је Пшчел.

Друга ствар је додаје, да све треба да буде засновано на међународном праву и у складу са њим, као и са преузетим обавезама које земља има - "ми не идемо даље од тога".

"Ми не желимо и нећемо да вам говоримо шта да радите осим ако је нешто противно међународном праву. Ради се о вашем избору, надамо се да ће та дебата бити отворена и потребно нам је више догађаја као сто је Београдска НАТО недеља или Београдски безбедносни форум", истакао је Пшчел.

Одговарајући на питање о српско-руском хуманитарном центру, те да ли верује да ће добити дипломатски статус и да ли би због тога настао проблем у српско-америчким односима, Пшчел каже да не може да одговори на то питање јер није представник ни српске, ни америчке владе.

"Одлука је на вама", поручио је Пшчел и додао да може говорити о заједничком плановима са Србијом када је реч о хуманитарној сарадњи, ванредним ситуацијама, као што су поплаве и пожари, јер НАТО о томе, не само да има изразит став већ се тиме и бави.

Он је подсетио да се Србија сагласила да следеће године буде домаћин регионалне вежбе ради унапређења способности ватрогасаца и осталих специјализованих служби.

"Мислим да је Србија, као и ми, већ имала користи од активности у Босни ове и Црној Гори прошле године, и то је оно што ми нудимо. Али што се тиче одлука које доносите, оне су на људима задуженим за одлучивање у вашој земљи", навео је Пшчел.

Упитан да ли регион може да буде довољно стабилан ако све земље које га чине нису чланице НАТО-а, Пшчел подсећа да у Европи постоје различита решења и да се не ради о томе да свако мора да буде део исте организације.

"НАТО је политичка и војна алијанса, али европски пројекат је свеобухватнији. Било да је реч о земљама које су ушле у ЕУ, или су заинтересоване да уђу, или напорно раде на томе, мислим да све кажу да је то вредно труда, и мислим да вреди послушати њихово мишљење", рекао је он.

Пшчел је поручио да НАТО као организација, као и појединачне земље савезнице свесрдно подржавају регионалне пројекте сарадње и добросуседства.

(Танјуг)