Riza Haljimi: Albancima na jugu Srbije teže nego Srbima na Kosovu

Beograd - Bojkot popisa stanovništva u Preševu, Bujanovcu i Medveđi je uspeo, a razloga ima više - nedostatak dvojezičnih obrazaca, neadekvatna etnička struktura instruktora, ali i to što nije omogućeno stanovništvu izbeglom za vreme ratnog stanja 1999. da se vrati, pa danas imamo pojavu pravno „nevidljivih“ građana - tvrdi u razgovoru za Danas Riza Haljimi, narodni poslanik u Skupštini Srbije i lider preševske Partije za demokratsko delovanje.

On ističe da Albanci sa juga Srbije imaju gorko iskustvo sa popisom iz 2002, kada je njihov broj „smanjen za trećinu“.

Kako je to 2002. smanjen broj Albanaca?

- Te godine je prvi put primenjen novi princip da se ljudi, koji su duže od godinu dana u inostranstvu, ne računaju. I danas u atmosferi kada čitave porodice odlaze privremeno iz Srbije, u pokušaju da dobiju azil, nemoguće je obavljati popis. Nama je stalo da imamo tačnu sliku stanovništva u ove tri opštine.

Tu sliku ste mogli dobiti ovim popisom?

- Nije tačno, jer nekompetentnim popisom ne bismo dobili ništa. Popisom ne bismo popravili tešku ekonomsku i socijalnu sliku u ovim opštinama, niti bismo smanjili stopu nezaposlenosti, koja sada iznosi oko 80 odsto.

Pa, zašto Albanci s juga nisu konkurisali za popisivače i instruktore?

- Naravno da su konkurisali, sve do 3. septembra, kada smo pozvali na bojkot. Ali, u Bujanovcu od 22 popisivača samo je osmoro bilo Albanaca, a u Medveđi nijedan.

Riza Haljimi kaže da ne navija za sportske reprezentacije Srbije. „Nekada, u velikoj Jugoslaviji, svi mi smo vatreno navijali ili za Partizan ili Crvenu zvezdu. Danas nema tih osećanja, čak ni kada reprezentacija igra. Ponekad mi je samo žao kada teniserka Ana Ivanović gubi, jer znam da može mnogo više i da je bila prva na rang listi“, napominje Haljimi.

Zašto tvrdite da je besperspektivnost u Preševu danas veća nego u vreme Miloševića?

- Neka vam kao primer posluži podatak da je za prva četiri razreda osnovne škole ove godine obezbeđen samo bukvar iz Albanije, i to nakon godinu i po čekanja, kao i još tri-četiri udžbenika. Tu je i nepriznavanje univerzitetskih diploma iz Prištine i Tirane. Iljir Meta je tri puta dolazio u Srbiju, ali Beograd nije bio zainteresovan da s Tiranom potpiše sporazum o međusobnom priznavanju diploma.

Zar vi kao pripadnik vladajuće koalicije niste mogli da se izborite za to?

- Nisam ja član vladajuće većine, a nisam ni opozicija. Samo sam jednom, 2010. godine, glasao za budžet, posle nisam. Međutim, kada hoću da postavim poslaničko pitanje, ubacim karticu da bi sednica počela i tako učestvujem u davanju kvoruma, ne taktiziram kao drugi. Ali, u glasanju nisam učestvovao. A sve to vreme, aktuelna vlast u Srbiji preko Koordinacionog tela podržava one najradikalnije Albance s juga.

Ima li najnovije nezadovoljstvo Albanaca, uključujući bojkot popisa, veze s najavljivanim „buđenjem Preševske doline“?

- Možda se u svemu ovome može govoriti o nekom uticaju događaja na Kosovu. Kada ljudi iz Preševske doline vide kako se Srbi na Kosovu bore za svoja prava, i kada vide da dolazi, nažalost, do teških stvari, čak i ubistava, onda oni shvataju da su Albanci na jugu Srbije po mnogo osnova u težem položaju nego Srbi na Kosovu. Dovoljno je da uporedite podatke, koji su ovih dana saopšteni sa merodavnih mesta, po kojima se više od 500 miliona evra godišnje troši na Srbe na Kosovu, dok stanovnik u opštini Preševo ne dobija više od 400 evra od države.

Mogu li da se porede te dve situacije?

- To su spojeni sudovi. Ne mogu u savremenom svetu, na razdaljini od svega stotinak kilometara, da se drastično koriste različita merila.

(Danas)