Риза Хаљими: Албанцима на југу Србије теже него Србима на Косову

Београд - Бојкот пописа становништва у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи је успео, а разлога има више - недостатак двојезичних образаца, неадекватна етничка структура инструктора, али и то што није омогућено становништву избеглом за време ратног стања 1999. да се врати, па данас имамо појаву правно „невидљивих“ грађана - тврди у разговору за Данас Риза Хаљими, народни посланик у Скупштини Србије и лидер прешевске Партије за демократско деловање.

Он истиче да Албанци са југа Србије имају горко искуство са пописом из 2002, када је њихов број „смањен за трећину“.

Како је то 2002. смањен број Албанаца?

- Те године је први пут примењен нови принцип да се људи, који су дуже од годину дана у иностранству, не рачунају. И данас у атмосфери када читаве породице одлазе привремено из Србије, у покушају да добију азил, немогуће је обављати попис. Нама је стало да имамо тачну слику становништва у ове три општине.

Ту слику сте могли добити овим пописом?

- Није тачно, јер некомпетентним пописом не бисмо добили ништа. Пописом не бисмо поправили тешку економску и социјалну слику у овим општинама, нити бисмо смањили стопу незапослености, која сада износи око 80 одсто.

Па, зашто Албанци с југа нису конкурисали за пописиваче и инструкторе?

- Наравно да су конкурисали, све до 3. септембра, када смо позвали на бојкот. Али, у Бујановцу од 22 пописивача само је осморо било Албанаца, а у Медвеђи ниједан.

Риза Хаљими каже да не навија за спортске репрезентације Србије. „Некада, у великој Југославији, сви ми смо ватрено навијали или за Партизан или Црвену звезду. Данас нема тих осећања, чак ни када репрезентација игра. Понекад ми је само жао када тенисерка Ана Ивановић губи, јер знам да може много више и да је била прва на ранг листи“, напомиње Хаљими.

Зашто тврдите да је бесперспективност у Прешеву данас већа него у време Милошевића?

- Нека вам као пример послужи податак да је за прва четири разреда основне школе ове године обезбеђен само буквар из Албаније, и то након годину и по чекања, као и још три-четири уџбеника. Ту је и непризнавање универзитетских диплома из Приштине и Тиране. Иљир Мета је три пута долазио у Србију, али Београд није био заинтересован да с Тираном потпише споразум о међусобном признавању диплома.

Зар ви као припадник владајуће коалиције нисте могли да се изборите за то?

- Нисам ја члан владајуће већине, а нисам ни опозиција. Само сам једном, 2010. године, гласао за буџет, после нисам. Међутим, када хоћу да поставим посланичко питање, убацим картицу да би седница почела и тако учествујем у давању кворума, не тактизирам као други. Али, у гласању нисам учествовао. А све то време, актуелна власт у Србији преко Координационог тела подржава оне најрадикалније Албанце с југа.

Има ли најновије незадовољство Албанаца, укључујући бојкот пописа, везе с најављиваним „буђењем Прешевске долине“?

- Можда се у свему овоме може говорити о неком утицају догађаја на Косову. Када људи из Прешевске долине виде како се Срби на Косову боре за своја права, и када виде да долази, нажалост, до тешких ствари, чак и убистава, онда они схватају да су Албанци на југу Србије по много основа у тежем положају него Срби на Косову. Довољно је да упоредите податке, који су ових дана саопштени са меродавних места, по којима се више од 500 милиона евра годишње троши на Србе на Косову, док становник у општини Прешево не добија више од 400 евра од државе.

Могу ли да се пореде те две ситуације?

- То су спојени судови. Не могу у савременом свету, на раздаљини од свега стотинак километара, да се драстично користе различита мерила.

(Данас)