Ratko Ristić: Za 60 lokacija izdato istražno pravo za litijum. Svi iz Evrope koji govore o tome kako Srbija treba da koristi svoje potencijale, Srbiji namenjuju ulogu moderne kolonije

 Profesor Beogradskog uniiverziteta Ratko Ristić kaže za N1 da istažne radnje u okolini Loznice i Valjeva kada se radi o ispitivanju rezervi litijuma jesu "praktično probni balon za celu Srbiju, jer te rezerve litijuma su prisutne i u Gornjem Milanovcu, na teritoriji Čačka, Požege, Rekovca, Jagodine, i na 60 lokacija je izdato nešto što se zove istražno pravo za litijum i govori se o stotinama hiljada hektara teritorije Srbije koje bi bile eventualno ugrožene tom eksploatacijom.

„Nažalost, forma u kojoj se litijum nalazi u ovim overenim rezervama u Srbiji je u mineralu jadaritu koji je jedinstven kao mineral, ali je najgora moguća forma koja sadrži litijum, bor i neke ostale atraktivne elemente, i hemijsko-tehnološki procesi koji bi se primenili doveli bi do potpune devastacije prostora, jer pre samog procesa bi trebalo ukloniti ogromne površine kvalitetnog zemljišta, šuma, raseliti lokalno stanovništvo, i tu se postavlja i pitanje suvereniteta – ko je nosilac suvereniteta u Srbiji – da li građani i država Srbija ili profitni interesi stranih kompanija“, pita profesor.

On podseća da je pre nekoliko meseci bio skup u Lukovcu kod Valjeva, gde se tokom istražnih radova izlila jedna bušotina, „zagađena je voda, višestruko su povećane koncentracije litijuma, arsena, bora u vodi, došlo je do uginuća stoke i narušavanja zdravlja domaćina u čiji bunar je prodrla ta voda“.

Treba imati na umu činjenicu da svi iz Evrope koji govore o tome kako Srbija treba da koristi svoje potencijale, Srbiji namenjuju ulogu moderne kolonije, i čak imate jedan artikulisan termin – žrtvovana zemlja

„To je paradigma onog što bi se dešavalo ako bi krenula masovna istraživanja i eksploatacija litijuma“, upozorava on.

Ističe da „treba imati na umu činjenicu da svi iz Evrope koji govore o tome kako Srbija treba da koristi svoje potencijale, Srbiji namenjuju ulogu moderne kolonije, i čak imate jedan artikulisan termin – „žrtvovana zemlja“.

„To koriste brojni evropski političari, a sekretar za unutrašnju trgovinu EU Tijeri Breton govori o tome da Evropa po svaku cenu treba da iskoristi sve svoje potencijale često i na uštrb nekih ekoloških standarda. postavlja se osnovno pitanje zašto bi Srbija pothranjivala industrijske i profitne interese bogatih evropskih kompanija koje isti taj litijum imaju i u Engleskoj, i u Nemačkoj, i u Francuskoj, Finskoj, Portugalu. Zašto Srbija mora da žrtvuje svoj prostor, zdravlje svog stanovništa, svoje prirodne resurse da bi smanjila disbalans u nekom poređenju sa Kinom, kada su u pitanju retki elementi i minerali“, ukazuje Ristić.

Dodaje da misli „da se ovde prelama nešto što je vizija odgovorne državne politike koja je zagledana u budućnost i vrlo lukrativnih, prizemnih i neprimenreno niskih interesa nekih u našoj političkoj nomenklaturu, koji su veoma povezani sa interesima stranih korporacija“.

Narodni pokret „Marš sa Kolubare“ organizovao je u Valjevu celodnevnu ekološku akciju, koja je simbolično nazvana „Druga Kolubarska bitka protiv Euro Litijuma“. Na pet punktova u gradu aktivisti su delili propagandni materijal i razgovarali sa građanima o dosadašnjim geološkim istraživanjima kompanije Euro Litijum Balkan u dolini Kolubare i opasnostima po životnu sredinu u slučaju otvaranja rudnika litijuma i bora. U Valjevu su bili i profesor Ristić i narodni poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta.

(N1)