Ратко Ристић: За 60 локација издато истражно право за литијум. Сви из Европе који говоре о томе како Србија треба да користи своје потенцијале, Србији намењују улогу модерне колоније

 Професор Београдског унииверзитета Ратко Ристић каже за Н1 да истажне радње у околини Лознице и Ваљева када се ради о испитивању резерви литијума јесу "практично пробни балон за целу Србију, јер те резерве литијума су присутне и у Горњем Милановцу, на територији Чачка, Пожеге, Рековца, Јагодине, и на 60 локација је издато нешто што се зове истражно право за литијум и говори се о стотинама хиљада хектара територије Србије које би биле евентуално угрожене том експлоатацијом.

„Нажалост, форма у којој се литијум налази у овим овереним резервама у Србији је у минералу јадариту који је јединствен као минерал, али је најгора могућа форма која садржи литијум, бор и неке остале атрактивне елементе, и хемијско-технолошки процеси који би се применили довели би до потпуне девастације простора, јер пре самог процеса би требало уклонити огромне површине квалитетног земљишта, шума, раселити локално становништво, и ту се поставља и питање суверенитета – ко је носилац суверенитета у Србији – да ли грађани и држава Србија или профитни интереси страних компанија“, пита професор.

Он подсећа да је пре неколико месеци био скуп у Луковцу код Ваљева, где се током истражних радова излила једна бушотина, „загађена је вода, вишеструко су повећане концентрације литијума, арсена, бора у води, дошло је до угинућа стоке и нарушавања здравља домаћина у чији бунар је продрла та вода“.

Треба имати на уму чињеницу да сви из Европе који говоре о томе како Србија треба да користи своје потенцијале, Србији намењују улогу модерне колоније, и чак имате један артикулисан термин – жртвована земља

„То је парадигма оног што би се дешавало ако би кренула масовна истраживања и експлоатација литијума“, упозорава он.

Истиче да „треба имати на уму чињеницу да сви из Европе који говоре о томе како Србија треба да користи своје потенцијале, Србији намењују улогу модерне колоније, и чак имате један артикулисан термин – „жртвована земља“.

„То користе бројни европски политичари, а секретар за унутрашњу трговину ЕУ Тијери Бретон говори о томе да Европа по сваку цену треба да искористи све своје потенцијале често и на уштрб неких еколошких стандарда. поставља се основно питање зашто би Србија потхрањивала индустријске и профитне интересе богатих европских компанија које исти тај литијум имају и у Енглеској, и у Немачкој, и у Француској, Финској, Португалу. Зашто Србија мора да жртвује свој простор, здравље свог становништа, своје природне ресурсе да би смањила дисбаланс у неком поређењу са Кином, када су у питању ретки елементи и минерали“, указује Ристић.

Додаје да мисли „да се овде прелама нешто што је визија одговорне државне политике која је загледана у будућност и врло лукративних, приземних и неприменрено ниских интереса неких у нашој политичкој номенклатуру, који су веома повезани са интересима страних корпорација“.

Народни покрет „Марш са Колубаре“ организовао је у Ваљеву целодневну еколошку акцију, која је симболично названа „Друга Колубарска битка против Еуро Литијума“. На пет пунктова у граду активисти су делили пропагандни материјал и разговарали са грађанима о досадашњим геолошким истраживањима компаније Еуро Литијум Балкан у долини Колубаре и опасностима по животну средину у случају отварања рудника литијума и бора. У Ваљеву су били и професор Ристић и народни посланик Александар Јовановић Ћута.

(Н1)