Ratko Ristić u „Utisku nedelje“: Izgradnja MHE se sprovodi kako bi mala grupa investitora profitirala; Državi bedna suma za gubitak više od 2.000 hektara zemljišta u projektu „Jadar“

Dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ratko Ristić ocenio je da je izgradnja mini hidroelekrana (MHE) u Srbiji počela "diletantskim pristupom, na osnovu dokumenta iz osamdesetih godina", da je njihov razvoj usporen isključivo usled aktivizma na lokalu, a ne državne intervencije.

Izgradnja MHE se sprovodi kako bi mala grupa investitora profitirala. Njima je do sada je za struju iz obnovljivih izvora energije isplaćeno od 50 do 60 miliona evra. To smo platili svi mi, a niko građane Srbije nije pitao da li oni žele to da plaćaju

On je, gostujući u Utisku nedelje naveo da bi izgradnja 856 MHE, koliko je predviđeno navedenim planom iz prošlog veka, Srbiji obezbedilo dva do tri odsto energije, ali da bi uništilo "reke koji su nosioci brdsko-planinkog biodiverziteta".

"Izgradnja MHE se sprovodi kako bi mala grupa investitora i isporučilaca opreme (i drugih članova) te interesne grupe profitiralo. Njima se i sada isplaćuje 10 do 14 evrocenti po kilovat-času, a do sada je za struju iz obnovljivih izvora energije isplaćeno od 50 do 60 miliona evra. To smo platili svi mi, a niko građane Srbije nije pitao da li oni žele to da plaćaju", naveo je Ristić.

Prema njegovim rečima, država bi trebala isključivo da promoviše "ono što donosi jasnu javnu korist".

Ristić smatra da je ohrabrujuće to što je pritisak za izgradnju MHE opao, ali da to treba formalizovati i artikulisati kroz zakone.

"Državi bedna suma sedam, do osam miliona evra godišnje - za gubitak više od 2.000 hektara zemljišta"

Projektom "Jadar" kompanije Rio Tinto, koja planira da proizvodi litijum u blizini Loznice, biće obuhvaćeno preko 2.000 hektara zemljišta, a sedam do osam miliona evra godišnje, koliko bi država ubirala od eksploatacije litijuma, "bedna je suma" za gubitak tolikog zemljišta, ocenio je večeras dekan Šumarskog fakulteta prof. Ratko Ristić.

On je istakao da mi i dalje ne znamo kakav će uticaj taj projekat imati na životnu sredinu.

“Ta zemlja predstavlja izuzetan prirodan resurs. Tamo će biti formirana neka deponija jalovine visine 40 metara, dužine nekoliko stotina metara i širine par stotine metara. Pritom, Loznica je grad koji ima jednu ekološku bombu, to su ostaci nekadašnjeg giganta “Viskoza”. Tamo je uskladišteno stotine kubnih metara hlorovodonične i sumporne kiseline i još niko nije počeo sa eliminacijom tog izuzetno opasnog otpada”, upozorio je on u “Utisku nedelje”.

Prof. Ristić je podsetio da je u periodu, kada je “Viskoza” intenzivno radila, Loznica imala najveći procenat plućnih bolesnika među decom na evropskom nivou.

Država bi u ovom slučaju trebalo da postupi racionalno, a to znači da su investitori dužni da izrade Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.

“Ja bih Rio Tintu oduzeo pravo da on bira ko će da mu radi tu studiju. Država treba da angažuje najeminentnije domaće stručnjake i institucije, da naruči tu Studiju o proceni uticaja na životnu, a onda da Rio Tintu ispostavi račun koji će on da plati”, napomenuo je dekan Šumarskog fakulteta.

Đorđević: Potrebna je ogromna količina vode – 23.300 litara za kilogram litijuma

Prema rečima naučnog saradnika Instituta za hemiju Dragane Đorđević firma Rio Tinto je još uvek u fazi istraživanja.

“Mi još uvek nismo imali priliku da vidimo idejni projekat, u njemu mora da piše kolika je dnevna proizvodnja litijuma, kolika je potrošnja kiselina i drugih hemikalija, koje će se hemikalije tačno koristiti, koliko će se vode trošiti”, naglasila je ona.

Prema naučnoj literaturi za proizvodnju litijum karbonata, koje tržište traži, potrebna je ogromna količina vode – 23.300 litara za kilogram, rekla je ona i ukazala da mi ne znamo koliko će Rio Tinto tona litijum karbonata dnevno proizvoditi.

Ono što se pouzdano zna, kako kaže, je da će oni uzimati vodu iz Drine, da će se ona koristiti u rudniku i vraćati u Jadar.

“Rio Tinto tvrdi da će ta voda u Jadru biti boljeg kvaliteta nego ona koja se uzima iz Drine, ali neki podaci kažu da će se u Jadar unositi 50 odsto više otpadnih voda”, napomenula je Đorđević.

Ona je podsetila da je Jadar plavna reka, da se često dešavaju poplave, da su duž Jadra poljoprivredne površine i ukoliko tokom tih poplava dođe do izlivanja toksina iz rudnika, iz jalovišta koje bi se stvorilo, Jadar bi bio direktno na udaru i postao bi brzo mrtva reka, toksičan za poljoprivrednu proizvodnju.

Pored toga, kako upozorava, duž Drine i Save postoji više gradova koji se iz tih reka snabdevaju vodom – Sremska Mitrovica, Šabac, Beograd.

“Mi već imamo problem vodosnabdevanja u Beogradu. Šta će biti ako se dodatno stvori još jedan izvor zagađenja”, upitala je Đorđević.

Naše rude, kako kaže, sadrže visoke koncentracije arsena i zato je problem u Vojvodini sa pijaćom vodom.

“Borske rude, takođe, imaju visoke količine arsena i opravdano sumnjam da ih i ruda litijuma ima, ali mi nemamo taj podatak. Ako se ispostavi da ga ima, to je veliki rizik za vodotokove i vodosnabdevanje svih gradova koji se vodom snabdevaju iz Drine i Save”, zaključila je Đorđević.

Jovanović: To su ljudi koji u našim rekama i prirodi vide samo profit - bez milosti su dinamitom uništili aboridžinske pećine stare 46.000 godina

Aleksandar Jovanović Ćuta iz udruženja "Odbranimo reke Stare planine" je pozvao državni vrh da prezentuje javnosti iskustva zemalja u kojima je ta kompanija vršila iskopavanja.

Aboridžinske pećine pre i posle

"Te scene su apokaliptične. Dinamitom su uništili aboridžinske pećine stare 46.000 godina, bez milosti. To su ljudi koji u našim rekama i prirodi vide samo profit... Mi moramo da napravimo plan, nemamo više vremena da čekamo, znamo ko nam truje vazduh ko nam stavlja reke u cevi. Za to vreme nestaju nam šume, nestaje nam pijaća voda", ocenio je Jovanović.

On je dodao da se za četiri godine koliko se bavi aktivizmom protiv izgradnje MHE izjasnili "svi, od akademika do čobanina".

"Prošle godine je SANU organizovala simpozijum, izrađene su desetine studija, a oni koji žive pored svojih reka, koje niko ništa nije pitao. (Investitori) trebaju da vide s kim su se šta dogovorili, pita se zakon, pravna struka, prirodnjačka struka. Ako sve to nije po zakonu i narušava životna sredina, pitaju se i ljudi koji tamo žive", rekao je Jovanović.

"Srbija se obavezala da smanji emisiju gasova"

Dragana Đorđević, naučna savetnica Instituta za hemiju, navela je da se Srbija Pariskim ugovorom obavezala da će smanjiti emisije gasova staklene bašte, ali da je od svih opcija za obnovljive izvore energije primenila samo izgradnju MHE, koje mogu da ugroze vodosnabdevanja.

Ona je rekla da se za temu zainteresovala 2018. godine, kada je radila na istraživanju problema vodosnabdevanja Vlasotinca.

"Sa 15 izgrađenih od 55 planiranih MHE na području Vlasotinca (ta opština) je imala problema sa vodosnabdevanjem", rekla je Đorđević i dodala da ekološke ciljeve na prvom mestu treba postizati povećanjem energetske efikasnosti.

Retardirani urbanizam je jedan od uzroka zagađenja vazduha u Beogradu

Ovom gradu nisu potrebne nikakve proslave i novogodišnja osvetljenja i slične trivijalne stvari dok imamo suštinske probleme zbog kojih građani zaista pate, rekao je večeras dekan Šumarskog fakulteta prof Ratko Ristić, napomenuvši da ono što bi grad trebalo da uradi jeste da beskompromisno štiti zelene površine i time donekle spreči zagađenje vazduha.

Vazduh u Beogradu je s vremena na vreme, ne svakog dana, ali nekoliko puta u toku godine izuzetno zagađen, među najzagađenijima u svetu, a to se može rešiti instaliranjem svega onoga što treba na postojeće termoelektrane gde se spaljuje lignit, gde se emituju čestice PM 2,5 i PM 10 i to redukovati, istakao je prof. Ristić u “Utisku nedelje”.

Prof. Ristić je kao faktor zagađenja u Beogradu naveo “retardirani urbanizam”, odnosno besomučnu dodatnu hiperurbanizaciju već urbanizovanih centralnih gradskih zona.

“U poslednjih 30 godina srušeno je nekoliko hiljada straćara i malih zgradica i napravljeni objekti sa 30, 40, 50 stanova. Pri tome su investitori, na osnovu nekih građevinskih dozvola koje je izdala ova vlast, uklanjali sve zelene površine da bi imali što više kvadrata. To je nedopustivo”, upozorio je on.

Uništeno je, kako je dodao, nekoliko stotina hektara zemlje da bi se izgradile zgrade, a bio je pokušaj da se to isto uradi na potezu Košutnjaka.

“Ne radi se o tome da li je to neka zaštićena ili nezaštićena šuma, ili je to neka zaparložena livada, to je u ekološkom smislu daleko vrednije i korisnije za ovaj grad nego kvadrat pod asfaltom i betonom”, istakao je dekan Šumarskog fakulteta.

Prema njegovim rečima, ono što bi grad trebalo da uradi jeste da beskompromisno štiti zelene površine i decentralizuje urbanizam prema rubnim delovima grada.

On je napomenuo i da zagađenu vazduha tokom letnjeg perioda doprinosi i ambrozija zbog čega pati stotine hiljada ljudi.

“Ovom gradu ne trebaju nikakve proslave i novogodišnja osvetljenja i slične trivijalne stvari dok imamo te suštinske probleme zbog kojih građani zaista pate”, zaključio je prof. Ristić.

(N1, Nova.rs)