Ратко Ристић у „Утиску недеље“: Изградња МХЕ се спроводи како би мала група инвеститора профитирала; Држави бедна сума за губитак више од 2.000 хектара земљишта у пројекту „Јадар“

Декан Шумарског факултета Универзитета у Београду Ратко Ристић оценио је да је изградња мини хидроелекрана (МХЕ) у Србији почела "дилетантским приступом, на основу документа из осамдесетих година", да је њихов развој успорен искључиво услед активизма на локалу, а не државне интервенције.

Изградња МХЕ се спроводи како би мала група инвеститора профитирала. Њима је до сада је за струју из обновљивих извора енергије исплаћено од 50 до 60 милиона евра. То смо платили сви ми, а нико грађане Србије није питао да ли они желе то да плаћају

Он је, гостујући у Утиску недеље навео да би изградња 856 МХЕ, колико је предвиђено наведеним планом из прошлог века, Србији обезбедило два до три одсто енергије, али да би уништило "реке који су носиоци брдско-планинког биодиверзитета".

"Изградња МХЕ се спроводи како би мала група инвеститора и испоручилаца опреме (и других чланова) те интересне групе профитирало. Њима се и сада исплаћује 10 до 14 евроценти по киловат-часу, а до сада је за струју из обновљивих извора енергије исплаћено од 50 до 60 милиона евра. То смо платили сви ми, а нико грађане Србије није питао да ли они желе то да плаћају", навео је Ристић.

Према његовим речима, држава би требала искључиво да промовише "оно што доноси јасну јавну корист".

Ристић сматра да је охрабрујуће то што је притисак за изградњу МХЕ опао, али да то треба формализовати и артикулисати кроз законе.

"Држави бедна сума седам, до осам милиона евра годишње - за губитак више од 2.000 хектара земљишта"

Пројектом "Јадар" компаније Рио Тинто, која планира да производи литијум у близини Лознице, биће обухваћено преко 2.000 хектара земљишта, а седам до осам милиона евра годишње, колико би држава убирала од експлоатације литијума, "бедна је сума" за губитак толиког земљишта, оценио је вечерас декан Шумарског факултета проф. Ратко Ристић.

Он је истакао да ми и даље не знамо какав ће утицај тај пројекат имати на животну средину.

“Та земља представља изузетан природан ресурс. Тамо ће бити формирана нека депонија јаловине висине 40 метара, дужине неколико стотина метара и ширине пар стотине метара. Притом, Лозница је град који има једну еколошку бомбу, то су остаци некадашњег гиганта “Вискоза”. Тамо је ускладиштено стотине кубних метара хлороводоничне и сумпорне киселине и још нико није почео са елиминацијом тог изузетно опасног отпада”, упозорио је он у “Утиску недеље”.

Проф. Ристић је подсетио да је у периоду, када је “Вискоза” интензивно радила, Лозница имала највећи проценат плућних болесника међу децом на европском нивоу.

Држава би у овом случају требало да поступи рационално, а то значи да су инвеститори дужни да израде Студију о процени утицаја на животну средину.

“Ја бих Рио Тинту одузео право да он бира ко ће да му ради ту студију. Држава треба да ангажује најеминентније домаће стручњаке и институције, да наручи ту Студију о процени утицаја на животну, а онда да Рио Тинту испостави рачун који ће он да плати”, напоменуо је декан Шумарског факултета.

Ђорђевић: Потребна је огромна количина воде – 23.300 литара за килограм литијума

Према речима научног сарадника Института за хемију Драгане Ђорђевић фирма Рио Тинто је још увек у фази истраживања.

“Ми још увек нисмо имали прилику да видимо идејни пројекат, у њему мора да пише колика је дневна производња литијума, колика је потрошња киселина и других хемикалија, које ће се хемикалије тачно користити, колико ће се воде трошити”, нагласила је она.

Према научној литератури за производњу литијум карбоната, које тржиште тражи, потребна је огромна количина воде – 23.300 литара за килограм, рекла је она и указала да ми не знамо колико ће Рио Тинто тона литијум карбоната дневно производити.

Оно што се поуздано зна, како каже, је да ће они узимати воду из Дрине, да ће се она користити у руднику и враћати у Јадар.

“Рио Тинто тврди да ће та вода у Јадру бити бољег квалитета него она која се узима из Дрине, али неки подаци кажу да ће се у Јадар уносити 50 одсто више отпадних вода”, напоменула је Ђорђевић.

Она је подсетила да је Јадар плавна река, да се често дешавају поплаве, да су дуж Јадра пољопривредне површине и уколико током тих поплава дође до изливања токсина из рудника, из јаловишта које би се створило, Јадар би био директно на удару и постао би брзо мртва река, токсичан за пољопривредну производњу.

Поред тога, како упозорава, дуж Дрине и Саве постоји више градова који се из тих река снабдевају водом – Сремска Митровица, Шабац, Београд.

“Ми већ имамо проблем водоснабдевања у Београду. Шта ће бити ако се додатно створи још један извор загађења”, упитала је Ђорђевић.

Наше руде, како каже, садрже високе концентрације арсена и зато је проблем у Војводини са пијаћом водом.

“Борске руде, такође, имају високе количине арсена и оправдано сумњам да их и руда литијума има, али ми немамо тај податак. Ако се испостави да га има, то је велики ризик за водотокове и водоснабдевање свих градова који се водом снабдевају из Дрине и Саве”, закључила је Ђорђевић.

Јовановић: То су људи који у нашим рекама и природи виде само профит - без милости су динамитом уништили абориџинске пећине старе 46.000 година

Александар Јовановић Ћута из удружења "Одбранимо реке Старе планине" је позвао државни врх да презентује јавности искуства земаља у којима је та компанија вршила ископавања.

Абориџинске пећине пре и после

"Те сцене су апокалиптичне. Динамитом су уништили абориџинске пећине старе 46.000 година, без милости. То су људи који у нашим рекама и природи виде само профит... Ми морамо да направимо план, немамо више времена да чекамо, знамо ко нам трује ваздух ко нам ставља реке у цеви. За то време нестају нам шуме, нестаје нам пијаћа вода", оценио је Јовановић.

Он је додао да се за четири године колико се бави активизмом против изградње МХЕ изјаснили "сви, од академика до чобанина".

"Прошле године је САНУ организовала симпозијум, израђене су десетине студија, а они који живе поред својих река, које нико ништа није питао. (Инвеститори) требају да виде с ким су се шта договорили, пита се закон, правна струка, природњачка струка. Ако све то није по закону и нарушава животна средина, питају се и људи који тамо живе", рекао је Јовановић.

"Србија се обавезала да смањи емисију гасова"

Драгана Ђорђевић, научна саветница Института за хемију, навела је да се Србија Париским уговором обавезала да ће смањити емисије гасова стаклене баште, али да је од свих опција за обновљиве изворе енергије применила само изградњу МХЕ, које могу да угрозе водоснабдевања.

Она је рекла да се за тему заинтересовала 2018. године, када је радила на истраживању проблема водоснабдевања Власотинца.

"Са 15 изграђених од 55 планираних МХЕ на подручју Власотинца (та општина) је имала проблема са водоснабдевањем", рекла је Ђорђевић и додала да еколошке циљеве на првом месту треба постизати повећањем енергетске ефикасности.

Ретардирани урбанизам је један од узрока загађења ваздуха у Београду

Овом граду нису потребне никакве прославе и новогодишња осветљења и сличне тривијалне ствари док имамо суштинске проблеме због којих грађани заиста пате, рекао је вечерас декан Шумарског факултета проф Ратко Ристић, напоменувши да оно што би град требало да уради јесте да бескомпромисно штити зелене површине и тиме донекле спречи загађење ваздуха.

Ваздух у Београду је с времена на време, не сваког дана, али неколико пута у току године изузетно загађен, међу најзагађенијима у свету, а то се може решити инсталирањем свега онога што треба на постојеће термоелектране где се спаљује лигнит, где се емитују честице ПМ 2,5 и ПМ 10 и то редуковати, истакао је проф. Ристић у “Утиску недеље”.

Проф. Ристић је као фактор загађења у Београду навео “ретардирани урбанизам”, односно бесомучну додатну хиперурбанизацију већ урбанизованих централних градских зона.

“У последњих 30 година срушено је неколико хиљада страћара и малих зградица и направљени објекти са 30, 40, 50 станова. При томе су инвеститори, на основу неких грађевинских дозвола које је издала ова власт, уклањали све зелене површине да би имали што више квадрата. То је недопустиво”, упозорио је он.

Уништено је, како је додао, неколико стотина хектара земље да би се изградиле зграде, а био је покушај да се то исто уради на потезу Кошутњака.

“Не ради се о томе да ли је то нека заштићена или незаштићена шума, или је то нека запарложена ливада, то је у еколошком смислу далеко вредније и корисније за овај град него квадрат под асфалтом и бетоном”, истакао је декан Шумарског факултета.

Према његовим речима, оно што би град требало да уради јесте да бескомпромисно штити зелене површине и децентрализује урбанизам према рубним деловима града.

Он је напоменуо и да загађену ваздуха током летњег периода доприноси и амброзија због чега пати стотине хиљада људи.

“Овом граду не требају никакве прославе и новогодишња осветљења и сличне тривијалне ствари док имамо те суштинске проблеме због којих грађани заиста пате”, закључио је проф. Ристић.

(Н1, Нова.рс)