Ратко Ристић: Планиране активности око отварања рудника литијума откриле противнародни карактер режима Александра Вучића и политичко-криминалног картела познатог као СНС

 Проректор Универзитета у Београду Ратко Ристић изјавио је да су планиране активности око отварања рудника литијума и бора у долини Јадра и Рађевине, откриле, како је рекао, "противнародни карактер режима Александра Вучића и политичко-криминалног картела познатог као Српска напредна странка".

Ристић је агенцији Бета казао да је намера власти да отвори рудник литијума довела до велике друштвене напетости и масовних протеста у десетинама градова широм Србије.

„Од многих злодела ове интересне групације издвојићу издају српског народа на Косову и Метохији, која се одигравала постепено, преко бриселског, француско-немачког и охридског споразума, а чије се појавне форме огледају у присуству нелегалних приштинских војно-полицијских формација на северу КиМ, терору над српским народом, укидању српских регистарских таблица, отимачини хидро-енергетског система ‘Газиводе’, укидању платног промета са Србијом, затварању бензинских пумпи, инсталирању војно-полицијских база… Све то несметано тече од 2012. године, када је на власт ступио Александар Вучић“, оценио је професор.

Од многих злодела ове интересне групације издвојићу издају српског народа на Косову и Метохији, која се одигравала постепено, преко бриселског, француско-немачког и охридског споразума, а чије се појавне форме огледају у присуству нелегалних приштинских војно-полицијских формација на северу КиМ, терору над српским народом, укидању српских регистарских таблица, отимачини хидро-енергетског система ‘Газиводе’, укидању платног промета са Србијом, затварању бензинских пумпи, инсталирању војно-полицијских база… 

Друга, застрашујућа намера режима, додао је, „видљива је у плановима за отварање бројних рудника на читавој територији Србије, што се може видети и у „Нацрту Просторног плана Србије 2021-2035″, с више десетина истражних права која су додељена страним рударским компанијама, на више од 536.000 хектара државне територије“.

Професор је навео да су научници који су изнели став против пројекта „Јадар“ „изложени медијској олуји коју предводе највиши државни функционери“.

Према његовим речима, „највеће подозрење изазвао је пројекат „Јадар“, који би спроводила друга највећа рударска компанија на свету Рио Тинто“.

„Маја 2021. године Српска академија наука и уметности (САНУ) организовала је научни скуп под називом ‘Пројекат Јадар – Шта је познато?’, где су учествовали подржаваоци и противници пројекта. Издат је и зборник радова, а један од научних прилога био је и рад ‘Деградација простора у оквиру пројекта Јадар’, аутора Ратка Ристића и групе мојих сарадника са Шумарског факултета Универзитета у Београду. Уследила су даља научна истраживања групе аутора коју је предводила научна саветница Драгана Ђорђевић с Института за хемију, технологију и металургију, који су објавили рад ‘Утицај истраживања потенцијалног рудника литијума на животну средину Западне Србије’. Био сам део тог тима у коме су били физико-хемичари, биолози, хемичари, технолози, антрополози. Почетком августа 2024. године рад је објављен у једном од најцитиријанијих научних часописа на свету (Сциентифиц Репортс), а за првих пет дана прочитало га је више од 50.000 заинтересованих“, навео је он.

Додао је да је 10.8.2024. године објављен рад под насловом „Примери деструктивне рударске праксе и осврт на пројекат ‘Јадар’ у Србији“, групе аутора коју је Ристић предводио.

„Научници који су изнели став против пројекта ‘Јадар’ били су изложени правој медијској олуји коју је предводио Александар Вучић, затим Ана Брнабић, народни посланици Владимир Ђукановић и Миленко Јованов, као и десетине ‘аналитичара’, на телевизијама с националном фреквенцијом и у таблоидима“, казао је професор.

Рекао је да су „компетентност научних радника оспоравали чак и члан општинског већа Сечња Небојша Обркнежев и бивши члан групе „Идоли“ Небојша Крстић“.

„Истина је да се у својим јавним наступима нисам бавио проблематиком подземне рудничке експлоатације, нити утицајем литијума на људско здравље, јер се тиме баве моји сарадници, инжењери рударства, инжењери геологије, инжењери хидрогеологије из Србије и иностранства, као и лекари, биохемичари, молекуларни биолози, фармацеути, генетичари, социолози, токсиколози, антрополози… ‘Аналитичари’ нису помињали тачну просторну идентификацију више од 500 хектара уништеног земљишта, само да би пројекат био започет (анализа тима са Шумарског факултета), нити Вучићеву изјаву из децембра 2021. године: ‘Обустављамо пројекат јер бисмо уништили више људи него што је планирано'“, подсетио је Ристић.

Професор пита зашто „режимски аналитичари“, уместо што оспоравају његову стручност, не помињу како је Рио Тинто овлашћен да се бави лобирањем у вези пријема Србије у Европску унију, „по чијем налогу и за какву накнаду?“.

„Зашто нису анализирали Шолцова охрабривања да Србија копа литијум, иако га Немачка има барем десет пута више? О каквим је то немачким гаранцијама о заштити животне средине говорио Вучић, када је само две недеље пре тога Немачка поднела Резолуцију о Сребреници у Уједињеним нацијама?“, навео је он.

Ристић истиче да је редовни професор Шумарског факултета на Одсеку за еколошки инжењеринг у заштити земљишних и водних ресурса и да је објавио 158 текстова који се односе на ерозију земљишта, превенцију бујичних поплава, хидрологију и заштиту животне средине.

„У оквиру научно-истраживачког рада објавио сам 11 поглавља у међународним публикацијама, 11 поглавља у истакнутим тематским зборницима националног значаја, 60 радова у научним часописима (31 у међународним, 29 у националним). Учествовао сам у реализацији 71 главног пројекта за потребе привреде, као водећи пројектант или пројектант-сарадник, и 74 техничка документа (идејни пројекти, студије оправданости, студије о процени утицаја на животну средину, елаборати). Према мојим пројектима изведена су 62 објекта, од чега сам руководио с извођењем 21 објекта“, навео је.

„Мој ангажман у борби против покушаја претварања Србије у нову рударску колонију Запада“, додао је, представља поштовање изворног начела Универзитета у Београду да буде на корист српском народу.

„Као професор и истраживач, имам моралну обавезу да своја сазнања поделим са својим народом, и у томе ме неће спречити притисци корумпираних и похлепних политичких структура, нити медијски притисци а понајмање ‘аналитичари’ типа поменутих Крстића и Обркнежева, којима препоручујем да се запитају шта их квалификује да бране пројекат ‘Јадар’ и да ли заиста верују у могућност избегавања одговорности за оно што су радили, када се Србија ослободи тираније СНС-а и Александра Вучића“, закључио је Ристић.

(Бета)