Rasprava o litijumu na "Kopaonik biznis forumu": Srbija se stavlja u poziciju sličnu nekadašnjim kolonijama

 Kriza u rudarstvu koja je pogodila Srbiju devedesetih godina ne bi trebalo danas da se rešava dovođenjem stranih kompanija pod uslovima koji državi ne donose dovoljan profit, već je stavljaju u poziciju sličnu nekadašnjim kolonijama. Ova ocena bila je jedan od stavova iznetih tokom akademske rasprave na Kopaonik biznis forumu, u okviru panela posvećenog projektu „Jadar“.

Na panelu su, kako piše list „Danas“, učestvovala četiri profesora i jedan predstavnik Instituta „Jaroslav Černi“, a stavovi su bili podeljeni – od oštrog protivljenja iskopavanju litijuma do uverenja da bi Srbija trebalo da iskoristi ovu priliku za ekonomski razvoj.

„Možemo dovesti u opasnost ono što nam je najdragocenije – naše prirodne resurse“

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Zoran Stevanović jedan je od stručnjaka koji se protivi rudarenju litijuma, pre svega zbog mogućeg negativnog uticaja na životnu sredinu i ugrožavanja vodnih resursa. On je istakao da Srbija ne bi trebalo da bude u poziciji zemalja gde strane sile imaju kontrolu nad rudarskim sektorom.

„Zbog ovog projekta možemo dovesti u opasnost ono što nam je najdragocenije – naše prirodne resurse, za malu dobit i ograničene koristi“, izjavio je Stevanović, a njegove reči bile su propraćene aplauzom u punoj sali.

Stevanović je naglasio da se u oblasti planiranog rudarenja nalazi najveći rezervoar podzemne vode u Srbiji, koji je od ključnog značaja za snabdevanje Beograda i većeg dela zemlje. Kao dodatne rizike izdvojio je mogućnost zemljotresa, klizišta, izlivanja sa deponije, ali i redovne poplave u dolini Jadra, postavljajući pitanje da li je moguće izgraditi adekvatnu zaštitu.

Profesorka Fakulteta za fizičku hemiju Vera Dondur takođe se usprotivila iskopavanju litijuma, ističući da projekat „Jadar“ nije toliko velika prilika kako se prvobitno predstavljalo.

„Ne radi se samo o rudniku, već o ogromnom industrijskom kompleksu koji bi bio prvi takve vrste u svetu, gde bi se povezivali procesi za koje ne postoje standardizovana rešenja“, upozorila je Dondur.

Ona je istakla da ne postoje međunarodni standardi za eksploataciju litijuma i da nije dovoljno poznat njegov dugoročni uticaj na životnu sredinu. Poseban problem vidi u toksičnosti bora, koji se primera radi proizvodi u Kaliforniji i Turskoj, gde su rudarske lokacije ekološki devastirane.

„Malina, kupina, soja i mnoge druge biljke izuzetno su osetljive na bor, a planirano iskopavanje bi se odvijalo u poljoprivrednom regionu“, upozorila je profesorka.

Ekonomski argumenti i uslovna podrška projektu

Sa druge strane, profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Đuričin ocenio je da pitanje rudarenja litijuma zahteva preciznu analizu ekonomske isplativosti, naglašavajući da bi zabrana eksploatacije mogla Srbiju da izloži tužbi i potencijalnoj odšteti od 800 miliona evra, koju bi država mogla platiti Rio Tintu.

„Postoji pravni okvir koji onima koji su dobili dozvolu za istraživanje daje i pravo na eksploataciju. Ako Srbija to prekrši, sudski spor bi mogao da nas košta dvostruko više od dosadašnjih investicija u istraživanja“, objasnio je Đuričin.

On je dodao da bi direktna ekonomska korist bila skromna ako bi se rudarenje završilo samo na vađenju litijuma, ali da bi Srbija imala značajne benefite ukoliko bi razvila proizvodnju katoda, baterija i električnih vozila, što bi donelo do 15 odsto rasta BDP-a.

„Ako je takva zaštita prihvatljiva za metro, ne vidim zašto ne bi i za Jadar“

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dinko Knežević smatra da bi Srbija trebalo da iskoristi priliku za povratak na rudarsku mapu Evrope. On je odbacio tvrdnje da Srbija ima zakone koji je stavljaju u podređeni položaj u odnosu na strane kompanije, ističući da su zakonski okviri usklađeni sa evropskim standardima.

Takođe, Knežević je osporio tvrdnje o povećanom riziku od zemljotresa i poplava, naglasivši da se slični strahovi nisu obistinili ni u slučaju eksploatacije u Kolubari.

„Rio Tinto planira nasip od četiri metra, a 2014. godine nivo izlivanja vode bio je dva metra. Ako je takva zaštita prihvatljiva za metro u Beogradu, ne vidim zašto ne bi bila dovoljna i u dolini Jadra“, rekao je Knežević.

Savetnik direktora Instituta „Jaroslav Černi“ Prvoslav Marjanović ocenio je da Srbija može imati koristi od projekta „Jadar“, ali samo ukoliko država uspešno pregovara i zaštiti svoje interese.

Analiza stručnjaka pokazuje da projekat Jadar ne bi bio isplativ

Podsetimo, analiza stručnjaka, pokazala je da čak i ukoliko Republika Srbija dobije 20 odsto kapitala Projekta Jadar, ona bi i dalje imala zanemarljive prihode po svim osnovama: 27 miliona evra godišnje, što predstavlja 4,1 evra po glavi stanovnika godišnje.

Zaključak analize koju si izradili Danica Popović, Boško Mijatović, Zoran Drakulić i Dejan Šoškić, isti je kao i u prvobitno objavljenoj analizi:

„Na osnovu raspoloživih informacija može se zaključiti da su ekonomski efekti Projekta Jadar za Republiku Srbiju krajnje neizvesni, dok su u najpovoljnijem scenariju ravni nuli. Na osnovu ekonomske i finansijke analize, kao i zbog ogromnih rizika vezanih za njegovo eventualno sprovođenje, Projekat Jadar nije opravdan i treba ga obustaviti“.

(Danas-N1)