Расправа о литијуму на "Копаоник бизнис форуму": Србија се ставља у позицију сличну некадашњим колонијама

 Криза у рударству која је погодила Србију деведесетих година не би требало данас да се решава довођењем страних компанија под условима који држави не доносе довољан профит, већ је стављају у позицију сличну некадашњим колонијама. Ова оцена била је један од ставова изнетих током академске расправе на Копаоник бизнис форуму, у оквиру панела посвећеног пројекту „Јадар“.

На панелу су, како пише лист „Данас“, учествовала четири професора и један представник Института „Јарослав Черни“, а ставови су били подељени – од оштрог противљења ископавању литијума до уверења да би Србија требало да искористи ову прилику за економски развој.

„Можемо довести у опасност оно што нам је најдрагоценије – наше природне ресурсе“

Професор Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду Зоран Стевановић један је од стручњака који се противи рударењу литијума, пре свега због могућег негативног утицаја на животну средину и угрожавања водних ресурса. Он је истакао да Србија не би требало да буде у позицији земаља где стране силе имају контролу над рударским сектором.

„Због овог пројекта можемо довести у опасност оно што нам је најдрагоценије – наше природне ресурсе, за малу добит и ограничене користи“, изјавио је Стевановић, а његове речи биле су пропраћене аплаузом у пуној сали.

Стевановић је нагласио да се у области планираног рударења налази највећи резервоар подземне воде у Србији, који је од кључног значаја за снабдевање Београда и већег дела земље. Као додатне ризике издвојио је могућност земљотреса, клизишта, изливања са депоније, али и редовне поплаве у долини Јадра, постављајући питање да ли је могуће изградити адекватну заштиту.

Професорка Факултета за физичку хемију Вера Дондур такође се успротивила ископавању литијума, истичући да пројекат „Јадар“ није толико велика прилика како се првобитно представљало.

„Не ради се само о руднику, већ о огромном индустријском комплексу који би био први такве врсте у свету, где би се повезивали процеси за које не постоје стандардизована решења“, упозорила је Дондур.

Она је истакла да не постоје међународни стандарди за експлоатацију литијума и да није довољно познат његов дугорочни утицај на животну средину. Посебан проблем види у токсичности бора, који се примера ради производи у Калифорнији и Турској, где су рударске локације еколошки девастиране.

„Малина, купина, соја и многе друге биљке изузетно су осетљиве на бор, а планирано ископавање би се одвијало у пољопривредном региону“, упозорила је професорка.

Економски аргументи и условна подршка пројекту

Са друге стране, професор Економског факултета Драган Ђуричин оценио је да питање рударења литијума захтева прецизну анализу економске исплативости, наглашавајући да би забрана експлоатације могла Србију да изложи тужби и потенцијалној одштети од 800 милиона евра, коју би држава могла платити Рио Тинту.

„Постоји правни оквир који онима који су добили дозволу за истраживање даје и право на експлоатацију. Ако Србија то прекрши, судски спор би могао да нас кошта двоструко више од досадашњих инвестиција у истраживања“, објаснио је Ђуричин.

Он је додао да би директна економска корист била скромна ако би се рударење завршило само на вађењу литијума, али да би Србија имала значајне бенефите уколико би развила производњу катода, батерија и електричних возила, што би донело до 15 одсто раста БДП-а.

„Ако је таква заштита прихватљива за метро, не видим зашто не би и за Јадар“

Професор Рударско-геолошког факултета Динко Кнежевић сматра да би Србија требало да искористи прилику за повратак на рударску мапу Европе. Он је одбацио тврдње да Србија има законе који је стављају у подређени положај у односу на стране компаније, истичући да су законски оквири усклађени са европским стандардима.

Такође, Кнежевић је оспорио тврдње о повећаном ризику од земљотреса и поплава, нагласивши да се слични страхови нису обистинили ни у случају експлоатације у Колубари.

„Рио Тинто планира насип од четири метра, а 2014. године ниво изливања воде био је два метра. Ако је таква заштита прихватљива за метро у Београду, не видим зашто не би била довољна и у долини Јадра“, рекао је Кнежевић.

Саветник директора Института „Јарослав Черни“ Првослав Марјановић оценио је да Србија може имати користи од пројекта „Јадар“, али само уколико држава успешно преговара и заштити своје интересе.

Анализа стручњака показује да пројекат Јадар не би био исплатив

Подсетимо, анализа стручњака, показала је да чак и уколико Република Србија добије 20 одсто капитала Пројекта Јадар, она би и даље имала занемарљиве приходе по свим основама: 27 милиона евра годишње, што представља 4,1 евра по глави становника годишње.

Закључак анализе коју си израдили Даница Поповић, Бошко Мијатовић, Зоран Дракулић и Дејан Шошкић, исти је као и у првобитно објављеној анализи:

„На основу расположивих информација може се закључити да су економски ефекти Пројекта Јадар за Републику Србију крајње неизвесни, док су у најповољнијем сценарију равни нули. На основу економске и финансијке анализе, као и због огромних ризика везаних за његово евентуално спровођење, Пројекат Јадар није оправдан и треба га обуставити“.

(Данас-Н1)