Ranko Pivljanin u emisiji Crno beli svet: „Beograd na vodi“ će ostati kao spomenik javašluku i bahatosti. Beograd je jedino mesto gde opozicija može da parira Vučiću. Šapić je veštački presađen u SNS

U novoj emisiji „Crno beli svet“, Đorđe Vukadinović je ugostio Ranka Pivljanina, višedecenijskog novinara, satiričara, kolumnistu i društvenog komentatora. Svoju bogatu karijeru Pivljanin je gradio u Ježu, Borbi i Blicu, a odskora je kolumnista i urednik na portalu Nova S, kao i dnevnim novinama „Nova“. Prema rečima Vukadinovića, Pivljanin je čovek za „kojeg, ni uz najbolju volju, nije uspeo da čuje ništa loše“.

Sa svakom novom reprizom, tokom godina, Šojićev lik je izgledao sve realističnije i bio sve usklađeniji sa našom stvarnošću“, rekao je Vukadinović

Tokom duhovitog uvoda u razgovor, u kojem je Pivljanin govorio o počecima svoje karijere kao satiričara i aforističara u listu „Ošišani Jež“, sagovornici su zaključili kako je danas sve teže razlikovati satiru od današnje srpske političke zbilje. Sagovornici odali poštu preminulom velikanu domaće glume Lanetu Gutoviću, koji je upravo satiri dao ogroman doprinos svojim tumačenjem arhetipskog politikanta Srećka Šojića. „Grešna mi duša, Kada se ovaj lik na malom ekranu pojavio, priseća se Vukadinović, smatrao sam ga preterano karikaturalnim. Međutim, sa svakom novom reprizom, tokom godina, Šojićev lik je izgledao sve realističnije i bio sve usklađeniji sa našom stvarnošću“, rekao je Vukadinović. U skladu sa tim, sagovornici su prešli na političke aktuelnosti.

Na početku razgovora imali smo mali omaž velikom Lanetu Gutoviću. Iskreno, priznajem da sam prilikom prvog gledanja mislio da je Šojićev lik ipak malo previše iskarikiran. Ali već u vreme druge-treće reprize pokazalo se da je u pitanju čist "hiper-realizam".https://t.co/EttQVYXeGW

— Đorđe Vukadinović (@djordjenspm) August 29, 2021

Tako da je, eto, umetnost još jednom išla "ispred vremena". Ili, kako je to u nekom intervjuu formulisao Lane, nije Šojić rastao, nego se sve oko njega i oko nas vremenom smanjivalo, propadalo i degenerisalo.

— Đorđe Vukadinović (@djordjenspm) August 29, 2021

O „derbiju“ između Vesića i Šapića i šansama opozicije

Vukadinović je spomenuo da će biti zanimljivo gledati „derbi“ između Vesića i Šapića na beogradskom političkom poprištu uoči izbora, te da se čitajući između redova može zaključiti da je  je Vesić, poslednjih dana,  svojim nastupima u javnosti i preko društvenih mreža praktično najavio svoju kandidaturu za gradonačelnika.

Pivljanin je povukao paralelu između Šojića i Vesića i okarakterisao njegov nastup kao groteskan. S druge strane, komentarišući Šapića kao politički fenomen, novinar je rekao da je bivši vaterpolista i predsednik opštine Novi Beograd veštački doveden, odnosno „presađen“ u SNS. 

„Pitanje je ti njegovi koreni kako će se primiti. On nije blagonaklono dočekan u SNS-u, ne samo od Vesića, koji mu je direktna konkurencija… I gde se on jasno izjasnio da ne računa na njegove (Vesićeve) usluge ni na saradnju… A pritom Vesić negde sluti da je ovaj doveden da anulira njegovu „zaslugu“ za sve ovo. Jer Vesić je odradio veliku kampanju za opoziciju, ako umeju to da iskoriste, barem u Beogradu. Tako da je Šapić tu da anulira taj njegov negativni učinak. E sad, da li će uspeti… Vesić se nameće da nastavi da radi to što radi. Biće zanimljivo, ali to je još jedna arena, opet dolazimo do toga da nama život za to vreme prolazi. To je problem – kostatovao je Pivljanin. Njima neće biti ni lošije ni bolje (…) ali nama vreme prolazi gledajući te njihove igre. 

Prema Pivljaninovom mišljenju, isprva je izgledalo da bivši vaterpolista ima uspeha u upravljanju opštinom Novi Beograd, te ga je Vučić „kupio“ onako kako je učinio i sa pojedinim drugim čelnicima lokalnih samouprava koji su ostvarili uspehe „na svoje ime i prezime“.

„Na kraju balade, akvizicija ta sa Sapićem, da li će se isplatiti Vučiću, ili neće?“, pitao je Vukadinović gosta, dodavši opasku: „Na prvi pogled, to deluje kao dobitna karta… Ali ja nisam u to sasvim siguran.“ Nije siguran ni Pivljanin, koji nudi svoje viđenje situacije:

„Jedino gde opozicija na izborima može da parira Vučiću je Beograd. Ne mislim da treba da nađu čoveka koji će da izađe na crtu Šapiću, odnosno da uđe u bazen u kojem on pliva, nego da se oraganizuju da probude birače da glasaju… Da glasaju za opozicionog kandidata, ove spavače, ove koji ćute, cokću okolo i vrte se, kritikuju na mrežama, ali ne izađu da glasaju.  E, tu mislim da leži neka šansa. (…) S druge strane, on (Šapić) verovatno računa na tu užasnu propagandnu mašineriju Vučićevu, odnosno režima kojem sad pripada. On je izgubio svoj pokret, taj pokret ne postoji, on je to žrtvovao. On je lično na dobitku, jer je ušao u establišment, došao je do finala preskačući sve ove Vučićeve epigone.“ Pivljanin ističe da je Vučić slično postupio u slučaju Ane Brnabić, koju je doveo na položaj i SNS iz konteksta koji nije vezan za ovu stranku, pa ni politiku. „Mislim da se, uz sve što mu se može zameriti, ne sme sumnjati u njegovu (Vučićevu)  političku inteligenciju. On je shvatio da je u Beogradu klimav teren. (…) Mislim da nije imao drugog izbora, da mu je taj Šapić bio jedino rešenje.“ Ipak, zaključuju sagovornici, Šapić je prelaskom u SNS izgubio barem polovinu svojih autentičnih glasova koji su mu doneli dosadašnji politički uspeh.

„Beograd na vodi“ će ostati kao spomenik jednoj bahatosti, jednom javašluku i jednoj besprizornoj želji da se profitira

Sa teme političke sudbine Beograda u narednom periodu, sagovornici su se dotakli najvidljivijeg izraza i praktično simbola SNS vlasti u Beogradu: „Kad se kaže: „Beograd na Vodi“, šta je Vama prva asocijacija?“ Pitao je Vukadinović?

Najpre se ogradivši napomenom da iznosi mišljenje kao laik u oblasti urbanizma, Pivljanin je rekao mu ovaj kontroverzni projekat najpre vizuelno smeta. „Tome, tu i na taj način naprosto nije bilo mesto. (…) Ja to tako doživljavam sa estetske strane. Sa ekonomske strane, ja mislim da će neko jednog dana stvarno morati da odgovara za to. (…) Mi nismo videli nikakvu korist našeg grada i naših ljudi od terena koji je pripadao gradu. (…) Naravno da je ono bilo ruglo, ali tu je trebalo napraviti nešto drugo. Operu, promenadu, ali da služi građanima. (…) Maskirano kroz formu jednog novog gradskog ambijenta, napravljeno je s najutilitarnijom mogućom poentom – da se prodaju po skupoj ceni stanovi. (…) Ono što će biti problem budućih generacija je održavanje tog mastodonta koji je tu napravljen. (…) Ne daj bože da se ponovi 2014. godina (kada su bile velike poplave)… Sava je na tom mestu široka 60-ak metara, ona ulazi dubinom (ispod kompleksa građevina), pošto ono tlo… Nema tu kamenja. To je voda dole sve. Na koji način će to funkcionisati, kako će se to održavati koliko će to koštati te ljude tu? Tako da je to jedan problem koji se neće ticati onih koji su se u tu korupcionašku građevnisku avanturu upustili, već budućih generacija. Pomalo se plašim svega toga. Napravljeno je nešto što ne pripada ovom gradu… Kao da je pritisnulo i na simbolički način ugušilo jedan dobar deo Beograda“, rezimirao je Pivljanin. 

Pivljaninov konačni zaključak o Beogradu na vodi je da „će ostati kao spomenik jednoj bahatosti, jednom javašluku i jednoj besprizornoj želji da se profitira na nečemu na konto budućnosti jednog grada i njegovog identiteta.“

Kada ga je Vukadinović upitao šta misli o ulozi arapskog investitora u Beogradu na vodi, novinar je odgovorio da ne zna, te da ni ne može da zna, jer ključne informacije u vezi sa projektima u koje su uključeni Emiraćani nisu dostupne javnosti. „ Mi to ništa ne znamo… Ne znamo za avio-kompaniju na koji način je Etihad ušao… Sve su to ugovori sa prežvrljanim ključnim rečima.“

„Ali i ono što se zna“, nadovezao se Vukadinović, „vidi se da oni ulažu uglavnom par desetina miliona evra. u vrh glave, a dobijaju većinski paket, sad da li za jedan posto ili čak dve trećine, kao u Beogradu na vodi, a pri tome tebi tj. državi ostaju dugovi, obaveza krčenja terena, pokrivanje troškova…“

Pivljaninov konačni zaključak o Beogradu na vodi je da „će ostati kao spomenik jednoj bahatosti, jednom javašluku i jednoj besprizornoj želji da se profitira na nečemu na konto budućnosti jednog grada i njegovog identiteta.“

„Mislim da će se sve ovo završiti neslavno, i po režim i po nas koji smo njegovi podanici“ 

Sagovornici su pričali i o pogubnoj politici režima kada je reč o odnosu prema stranim investicijama, previsokim subvencijama kao „mamcima“ za investitore i ponižavajućem reklamiranju Srbije u svetu kao zemlje „vešte, a jeftine radne snage“. Dotakli su se i problema odliva mladih iz zemlje, koji, kako Pivljanin kaže: „čim se rode, Ispod jastuka im se stavlja  karta u jednom pravcu za inostranstvo.“

Mislim da će se završiti neslavno, čak i po ovaj režim, a i za nas koji smo njegovi podanici. Ne vidim način da sistem koji je ovako uspostavljen ode na izborima, regularno… Ne vidim mogućnost da se on rašrafi

Kao i obično, kao poslednju temu, domaćin je postavio pitanje načina na koji će se režim, i „ova cela priča“ okončati. „Mislim da će se završiti neslavno, čak i po ovaj režim, a i za nas koji smo njegovi podanici. Ne vidim način da sistem koji je ovako uspostavljen ode na izborima, regularno… Ne vidim mogućnost da se on rašrafi. (…) Jednostavno se stvar zaoštrila do krajnjih granica, ja se samo nadam da će biti pameti – pre svega one ljudske, a onda i one političke – da se nađe način da se ovo razmontira na miran način. Jer priča o 700.000 ljudi koji su učlanjeni (u SNS) je priča o ucenjenim ljudima, to je jedna vrsta… O ljudima koji su vezani za vlast biznisom, koji će to braniti nogama i rukama… I na kraju ta vrhuška politička, koja (…) koliko samo afera ima samo sa velikim kompanijama gde ništa nije transparentno, gde će jednog dana ako profunkcioniše sudstvo, neko morati da odgovara.

Kada mu je Vukadinović ukazao na protivurečnost između konstatacije nemogućnosti da režim padne regularno, na izborima, i nade da će „ode mirno“, novinar je odgovorio da smatra da je sistem atrofirao, te da „počiva na čoveku koji je postao suveren“, i da će se u nekom trenutku sam urušiti. (Do sličnog zaključka je u prethodnoj epizodi došao i advokat Vladimir Gajić.) Ipak, Pivljanin na kraju ostavlja prostora i za drugačiji ishod: „Možda se dogodi i izborima, hajde da ostavimo tu opciju. Ali za to je potrebno da ova opozicija radi bar 30% od toga koliko radi Vučić.“

(NSPM)