Ранко Пивљанин у емисији Црно бели свет: „Београд на води“ ће остати као споменик јавашлуку и бахатости. Београд је једино место где опозиција може да парира Вучићу. Шапић је вештачки пресађен у СНС

У новој емисији „Црно бели свет“, Ђорђе Вукадиновић је угостио Ранка Пивљанина, вишедеценијског новинара, сатиричара, колумнисту и друштвеног коментатора. Своју богату каријеру Пивљанин је градио у Јежу, Борби и Блицу, а одскора је колумниста и уредник на порталу Нова С, као и дневним новинама „Нова“. Према речима Вукадиновића, Пивљанин је човек за „којег, ни уз најбољу вољу, није успео да чује ништа лоше“.

Са сваком новом репризом, током година, Шојићев лик је изгледао све реалистичније и био све усклађенији са нашом стварношћу“, рекао је Вукадиновић

Током духовитог увода у разговор, у којем је Пивљанин говорио о почецима своје каријере као сатиричара и афористичара у листу „Ошишани Јеж“, саговорници су закључили како је данас све теже разликовати сатиру од данашње српске политичке збиље. Саговорници одали пошту преминулом великану домаће глуме Ланету Гутовићу, који је управо сатири дао огроман допринос својим тумачењем архетипског политиканта Срећка Шојића. „Грешна ми душа, Када се овај лик на малом екрану појавио, присећа се Вукадиновић, сматрао сам га претерано карикатуралним. Међутим, са сваком новом репризом, током година, Шојићев лик је изгледао све реалистичније и био све усклађенији са нашом стварношћу“, рекао је Вукадиновић. У складу са тим, саговорници су прешли на политичке актуелности.

На почетку разговора имали смо мали омаж великом Ланету Гутовићу. Искрено, признајем да сам приликом првог гледања мислио да је Шојићев лик ипак мало превише искарикиран. Али већ у време друге-треће репризе показало се да је у питању чист "хипер-реализам".https://t.co/EttQVYXeGW

— Ђорђе Вукадиновић (@djordjenspm) August 29, 2021

Тако да је, ето, уметност још једном ишла "испред времена". Или, како је то у неком интервјуу формулисао Лане, није Шојић растао, него се све око њега и око нас временом смањивало, пропадало и дегенерисало.

— Ђорђе Вукадиновић (@djordjenspm) August 29, 2021

О „дербију“ између Весића и Шапића и шансама опозиције

Вукадиновић је споменуо да ће бити занимљиво гледати „дерби“ између Весића и Шапића на београдском политичком попришту уочи избора, те да се читајући између редова може закључити да је  је Весић, последњих дана,  својим наступима у јавности и преко друштвених мрежа практично најавио своју кандидатуру за градоначелника.

Пивљанин је повукао паралелу између Шојића и Весића и окарактерисао његов наступ као гротескан. С друге стране, коментаришући Шапића као политички феномен, новинар је рекао да је бивши ватерполиста и председник општине Нови Београд вештачки доведен, односно „пресађен“ у СНС. 

„Питање је ти његови корени како ће се примити. Он није благонаклоно дочекан у СНС-у, не само од Весића, који му је директна конкуренција… И где се он јасно изјаснио да не рачуна на његове (Весићеве) услуге ни на сарадњу… А притом Весић негде слути да је овај доведен да анулира његову „заслугу“ за све ово. Јер Весић је одрадио велику кампању за опозицију, ако умеју то да искористе, барем у Београду. Тако да је Шапић ту да анулира тај његов негативни учинак. Е сад, да ли ће успети… Весић се намеће да настави да ради то што ради. Биће занимљиво, али то је још једна арена, опет долазимо до тога да нама живот за то време пролази. То је проблем – костатовао је Пивљанин. Њима неће бити ни лошије ни боље (…) али нама време пролази гледајући те њихове игре. 

Према Пивљаниновом мишљењу, испрва је изгледало да бивши ватерполиста има успеха у управљању општином Нови Београд, те га је Вучић „купио“ онако како је учинио и са појединим другим челницима локалних самоуправа који су остварили успехе „на своје име и презиме“.

„На крају баладе, аквизиција та са Сапићем, да ли ће се исплатити Вучићу, или неће?“, питао је Вукадиновић госта, додавши опаску: „На први поглед, то делује као добитна карта… Али ја нисам у то сасвим сигуран.“ Није сигуран ни Пивљанин, који нуди своје виђење ситуације:

„Једино где опозиција на изборима може да парира Вучићу је Београд. Не мислим да треба да нађу човека који ће да изађе на црту Шапићу, односно да уђе у базен у којем он плива, него да се ораганизују да пробуде бираче да гласају… Да гласају за опозиционог кандидата, ове спаваче, ове који ћуте, цокћу около и врте се, критикују на мрежама, али не изађу да гласају.  Е, ту мислим да лежи нека шанса. (…) С друге стране, он (Шапић) вероватно рачуна на ту ужасну пропагандну машинерију Вучићеву, односно режима којем сад припада. Он је изгубио свој покрет, тај покрет не постоји, он је то жртвовао. Он је лично на добитку, јер је ушао у естаблишмент, дошао је до финала прескачући све ове Вучићеве епигоне.“ Пивљанин истиче да је Вучић слично поступио у случају Ане Брнабић, коју је довео на положај и СНС из контекста који није везан за ову странку, па ни политику. „Мислим да се, уз све што му се може замерити, не сме сумњати у његову (Вучићеву)  политичку интелигенцију. Он је схватио да је у Београду климав терен. (…) Мислим да није имао другог избора, да му је тај Шапић био једино решење.“ Ипак, закључују саговорници, Шапић је преласком у СНС изгубио барем половину својих аутентичних гласова који су му донели досадашњи политички успех.

„Београд на води“ ће остати као споменик једној бахатости, једном јавашлуку и једној беспризорној жељи да се профитира

Са теме политичке судбине Београда у наредном периоду, саговорници су се дотакли највидљивијег израза и практично симбола СНС власти у Београду: „Кад се каже: „Београд на Води“, шта је Вама прва асоцијација?“ Питао је Вукадиновић?

Најпре се оградивши напоменом да износи мишљење као лаик у области урбанизма, Пивљанин је рекао му овај контроверзни пројекат најпре визуелно смета. „Томе, ту и на тај начин напросто није било место. (…) Ја то тако доживљавам са естетске стране. Са економске стране, ја мислим да ће неко једног дана стварно морати да одговара за то. (…) Ми нисмо видели никакву корист нашег града и наших људи од терена који је припадао граду. (…) Наравно да је оно било ругло, али ту је требало направити нешто друго. Оперу, променаду, али да служи грађанима. (…) Маскирано кроз форму једног новог градског амбијента, направљено је с најутилитарнијом могућом поентом – да се продају по скупој цени станови. (…) Оно што ће бити проблем будућих генерација је одржавање тог мастодонта који је ту направљен. (…) Не дај боже да се понови 2014. година (када су биле велике поплаве)… Сава је на том месту широка 60-ак метара, она улази дубином (испод комплекса грађевина), пошто оно тло… Нема ту камења. То је вода доле све. На који начин ће то функционисати, како ће се то одржавати колико ће то коштати те људе ту? Тако да је то један проблем који се неће тицати оних који су се у ту корупционашку грађевниску авантуру упустили, већ будућих генерација. Помало се плашим свега тога. Направљено је нешто што не припада овом граду… Као да је притиснуло и на симболички начин угушило један добар део Београда“, резимирао је Пивљанин. 

Пивљанинов коначни закључак о Београду на води је да „ће остати као споменик једној бахатости, једном јавашлуку и једној беспризорној жељи да се профитира на нечему на конто будућности једног града и његовог идентитета.“

Када га је Вукадиновић упитао шта мисли о улози арапског инвеститора у Београду на води, новинар је одговорио да не зна, те да ни не може да зна, јер кључне информације у вези са пројектима у које су укључени Емираћани нису доступне јавности. „ Ми то ништа не знамо… Не знамо за авио-компанију на који начин је Етихад ушао… Све су то уговори са прежврљаним кључним речима.“

„Али и оно што се зна“, надовезао се Вукадиновић, „види се да они улажу углавном пар десетина милиона евра. у врх главе, а добијају већински пакет, сад да ли за један посто или чак две трећине, као у Београду на води, а при томе теби тј. држави остају дугови, обавеза крчења терена, покривање трошкова…“

Пивљанинов коначни закључак о Београду на води је да „ће остати као споменик једној бахатости, једном јавашлуку и једној беспризорној жељи да се профитира на нечему на конто будућности једног града и његовог идентитета.“

„Мислим да ће се све ово завршити неславно, и по режим и по нас који смо његови поданици“ 

Саговорници су причали и о погубној политици режима када је реч о односу према страним инвестицијама, превисоким субвенцијама као „мамцима“ за инвеститоре и понижавајућем рекламирању Србије у свету као земље „веште, а јефтине радне снаге“. Дотакли су се и проблема одлива младих из земље, који, како Пивљанин каже: „чим се роде, Испод јастука им се ставља  карта у једном правцу за иностранство.“

Мислим да ће се завршити неславно, чак и по овај режим, а и за нас који смо његови поданици. Не видим начин да систем који је овако успостављен оде на изборима, регуларно… Не видим могућност да се он рашрафи

Као и обично, као последњу тему, домаћин је поставио питање начина на који ће се режим, и „ова цела прича“ окончати. „Мислим да ће се завршити неславно, чак и по овај режим, а и за нас који смо његови поданици. Не видим начин да систем који је овако успостављен оде на изборима, регуларно… Не видим могућност да се он рашрафи. (…) Једноставно се ствар заоштрила до крајњих граница, ја се само надам да ће бити памети – пре свега оне људске, а онда и оне политичке – да се нађе начин да се ово размонтира на миран начин. Јер прича о 700.000 људи који су учлањени (у СНС) је прича о уцењеним људима, то је једна врста… О људима који су везани за власт бизнисом, који ће то бранити ногама и рукама… И на крају та врхушка политичка, која (…) колико само афера има само са великим компанијама где ништа није транспарентно, где ће једног дана ако профункционише судство, неко морати да одговара.

Када му је Вукадиновић указао на противуречност између констатације немогућности да режим падне регуларно, на изборима, и наде да ће „оде мирно“, новинар је одговорио да сматра да је систем атрофирао, те да „почива на човеку који је постао суверен“, и да ће се у неком тренутку сам урушити. (До сличног закључка је у претходној епизоди дошао и адвокат Владимир Гајић.) Ипак, Пивљанин на крају оставља простора и за другачији исход: „Можда се догоди и изборима, хајде да оставимо ту опцију. Али за то је потребно да ова опозиција ради бар 30% од тога колико ради Вучић.“

(НСПМ)