Hronika | |||
Rade Maroević: Bitka za Bab el Mandeb, Amerikanci bombardovali Jemen |
petak, 12. januar 2024. | |
Desetine krstarećih projektila ”tomahavk” eksplodirale su na 12 meta koje se povezuju sa položajima jemenskih Huta, manje od 24 časa pošto je iz Jemena lansirana salva raketa i bespilotnih letelica na američke brodove u Crvenom moru. Nema informacija o žrtvama iz Jemena. Huti upozoravaju da će njihove akcije trajati koliko i rat u Gazi. Napad odobrio DŽozef Bajden. Amerika i Velika Britanija ispalile su ”tomahavke” sa brodova i podmornica u Crvenom moru i Adenskom zalivu, a logistički napad su pomogli Holandija, Australija, Kanada i Bahrein. ”Precizni napadi su jasna poruka da SAD i naši partneri neće tolerisati napade na naše snage niti će neprijateljskoj strani dozvoliti da ugrozi slobodu plovidbe na jednom od najvažnijih trgovačkih puteva”, saopštila je Bela kuća. Nedugo zatim, britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron ušao je u rezidenciju premijera Rišija Sunaka, koji je posle susreta sa nekolicinom zvaničnika potvrdio da je britanska avijacija učestvovala u akciji u Jemenu. Osim snimaka velikih eksplozija, iz Jemena, nekoliko časova posle napada, nije bilo informacija o eventualnim žrtvama, ali su zvaničnici vlasti u Sani objavili da je ta država ”potpuno spremna da odvrati američko-britansku agresiju”. Lansiranje ”tomahavka” sa podmornice ”Okončane su obimne pripreme za odgovor na britansku i američku agresiju”, objavio je zamenik šefa uprave za moral jemenske vojske, general Abdulah bin Amer. U američkoj operaciju učestvovali su avioni sa nosača ”Dvajt Ajzenhauer”, kao i borbene letelice iz baza na Bliskom istoku. Na ciljeve u Jemenu, najmanje jedna podmornica ispalila je krstareće projektile. Huti ne odustaju Prema izraelskih izvorima, bombardovana su skladišta naoružanja, lanseri projektila i baze iz kojih su prethodnih dana lansirane bespilotne letelice. Američko-britanska akcija usledila je uprkos upozorenjima nekoliko bliskoistočnih vlada, od kojih je najglasnija bila ona u Dohi, da eskalacija sukoba u ovom regionu pod svaku cenu mora biti izbegnuta. Svega dan ranije, Savet bezbednosti UN izglasao je rezoluciju kojom se od Huta zahteva da odmah prekinu napade na trgovačke brodove u Crvenom moru, ali bez zelenog svetla za eventualne napade na ciljeve u Jemenu. Sukob između Amerike i Huta bio je, suštinski, pitanje trenutka još od 7. oktobra i početka rata u Pojasu Gaze, kada su jemenske vlasti zabranile plovidbu brodovima koji saobraćaju ka Izraelu. Podrška Palestincima Od tada, na meti projektila iz Jemena našlo se najmanje dvadeset trgovačkih brodova, od kojih je ”Galaksi lider” vlasništvo izraelskog tajkuna Abrahama Ramija Ungara, otet i prebačen u luku Hodeida. Kako navode arapski mediji, američki državni sekretar Entoni Blinken je o nameri SAD i Britanije tokom prethodnih nekoliko dana obavestio sve zvaničnike bliskoistočnih država sa kojima se sastao, tvrdeći da je reč o ”odbrani, a ne eskalaciji”. Nekoliko zvaničnika Pentagona tvrdi da su napadi na Hute okončani, ostavljajući, ipak, mogućnost novih udara ukoliko jemenske snage nastave da ugrožavaju plovidbu Crvenim morem. Svi u rat Među Hutima pak nema ni trunke nedoumice da li će nastaviti napade na brodove oko tesnaca Bab el Mandeb, što bi napetu situaciju na Bliskom istoku moglo prevesti preko granice opšteg rata. Nepun dan pre američkih napada na Jemen, iranski specijalci oteli su na otvorenom moru tanker ”Sen Nikolas” sa 145.000 tona nafte i preusmerili ga u jednu od svojih luka. Iako je priča koja prati put tog broda, koji se do aprila prošle godine zvao ”Suec Rajan”, kada su ga od Iranaca oteli Amerikanci, prilično složena, analitičari tvrde da je akcija Teherana zapravo pokazna vežba da mogu da kontrolišu dva najvažnija moreuza na svetu – Bab el Mandeb i Ormuški tesnac. Politički haos i pretnja napadima na brodove u Crvenom moru navele su desetak najvećih brodarskih kompanija da privremeno obustave plovidbu ovim morem i teret i posade preusmere na 20.000 kilometara, ili 44 dana plovidbe dužu i dramatično skuplju rutu koja vodi oko Rta dobre nade. Beg od rata Kompanija "Si-Ejč Robinson" (C.H. Robinson) već je oko Afrike uputila 25 brodova, dok će istim putem ploviti i belgijski vlasnici flote tankera "Juronav" (Euronav), tajvanski "Evergrin", norveški "Frontlajn", nemački "Hapag Lojd", danski "Maersk" i mediteranska kompanija "Em-Es-Si". Broj brodova koji prolaze Sueckim kanalom već je za 40 odsto manji nego godinu dana ranije, dok se prolaz čeka bar dve sedmice, odnosno dvostruko duže nego u normalnim okolnostima. Pomorski element iransko-izraelskog sukoba, smatraju analitičari, tek je deo šireg fronta koji je Teheran u poslednjih petnaestak godina osmislio kako bi naoružao listom sve milicije i oružane grupe koje za cilj imaju uništenje Izraela – od Hezbolaha u Libanu, preko brojnih grupa u Siriji i Iraku, zatim Huta u Jemenu i Hamasa i Islamskog džihada u Pojasu Gaze. (RTS) |