Инжењер Зоран Ђајић у извештајима о стању зграде железничке станице у Новом Саду: Фасада је у јако лошем стању, а мермерне плоче представљају опасност по путнике и пролазнике

„Фасада зграде је у јако лошем стању, а на многим деловима мермерне плоче су одлепљене и представљају објективну опасност по безбедност особља станице, путнике и пролазнике“.

Овако је инжењер геологије Зоран Ђајић у јуну 2022. описао стање на згради железничке станице у Новом Саду. Овај опис дао је у једном од 39 извештаја у које је Форбес Србија имао увид. Извештаје је израдио од краја 2021. до прве половине 2023. У том периоду је био ангажован као надзор. Пратио је постављање камених облога на фасади и у унутрашњости станичне зграде и перона.

И ово није једини опис стања фасаде зграде железничке станице. Слично је писао и месец дана пре поменутог извештаја. Како је навео „на фасади зграде, на више места има плоча које су склоне паду и представљају опасност по пролазнике”.

Због тога је инсистирао да се са рестаурацијом фасаде почне што пре.

„Напомињем да одлагање радова на рестаурацији фасаде зграде може изазвати продужење рокова ако се са радовима уђе у лоше временске услове уз велику могућност да у сваком тренутку може да дође до падања одлепљених и оштећених плоча са фасаде чиме је угрожена безбедност запослених, путника и пролазника“, навео је 13. јуна 2022.

Шта је било испод мермера?

На проблеме са мермерним плочама није указивао само кроз текст, већ је то поткрепљивао и фотографијама. Свакако једна од најупечатљивијих је она са крова. Реч је о делу где су биле причвршћене утеге које су држале надстрешницу изнад главног улаза.

На фотографији се може видети да је подлога за коју су се држале мермерне плоче (као и утеге) била у веома лошем стању. То је потврдио и током јучерашњег гостовања на телевизији Н1.

Међутим, то није једина фотографија која приказује да је испод мермерних плоча стање подлоге било далеко од жељеног. На једном месту, како је навео у извештају, затекао је и простор попуњен папирним џаковима за цемент.

„Због неадекватног везног материјала (малтер са испуном комадима опеке и другог шута, а повремено и згужваним папирима) који је задржавао атмосферску воду довео је до исцветавања топивих соли које су кроз дуги временски период потпуно деградирале површину камена“, навео је Ђајић у извештају из јануара 2022.

Место где је простор био испуњен папиром

На другом месту затекао је подлогу урађену као комбинацију цементног малтера и ломљене опеке . Након тога је констатовао да се као таква не може користити за поновну монтажу камених облога.

Чишћење до бетона

Из извештаја се може видети да је више пута инсистирао да се након демонтаже мермерних плоча подлога „ољушти“ до бетона. Извођач радова је на неким местима поступио како је тражено, али на неким, по сведочењу Ђајића није. Једно од таквих места, како је рекао за Н1, био је управо и део где су биле закачене утеге. Шта је могло да тако наруши подлогу осим атмосферског утицаја, можда ће открити истрага. А управо је на том месту инсистирао да се уради скидање мермерних плоча.

„Извођачу радова је наложено да се отпочне са демонтажом мермерне облоге са фасаде крила Б као и мермерних плоча са прочеља крова зграде“, написао је инжењер.

И још једном је тражио исто. „Чеоне плоче од мермера Сивец из Прилепа које се налазе на зупчастом прочељу јужне фасаде и делова источне и западне фасаде су у доста лошем стању и не могу се употребити за поновну монтажу. Након демонтаже, подлогу репарирати, а на њихово место уградити нове беле мермерне плоче“, стоји у извештају из марта 2022. недуго пре првог свечаног „отварања“ станице. Додао да је потребно урадити анализу чврстоће и стабилности подлоге.

Девастиран, деградиран

Још у првом извештају који смо могли да видимо (из децембра 2021.) наводи следеће: „Наложио сам да се скине везни материјал тако да се дође до бетона. Када се све комплетно очисти извршити преглед бетонске подлоге и наћи најбољи начин за монтирање мермерних плоча“.

Месец дана касније истиче да је „везни материјал којим су плоче биле залепљене за фасаду пропао и мора се скинути са фасаде“.

И на северној фасади (део зграде према перонима) Ђајић је установио да је стари везни материјал који је коришћен за лепљење мермерних плоча „делимично или потпуно деградиран“.

У једном од описа додаје да је везни материјал „потпуно девастиран“. „Мермерне плоче су на фасади стајале захваљујући анкерима од поцинковане жице која је коришћена приликом првобитне монтаже. На местима где је та жица пропала услед корозије плоче су временом отпадале са фасаде“, констатује Ђајић.

Проблем воде

У гостовању на ТВ Н1 Ђајић је описао да је на крову станице затекао „језеро“.

И у својим извештајима на неколико места указује на продор воде. То је документовао и сликама где се на плочама виде трагови цурења воде.

На воду се осврће у извештајима из јануара 2022. Тада је експлицитно навео да постоје „површинске воде које се скупљају на крову зграде“. У истом документу наводи да је подлога на месту које је обишао деградирана „услед продора воде“.

Описујући проблем подлоге у коју су убацивани шут и папир, Ђајић појашњава да тај „неадекватни везни материјал“ задржава атмосферску воду која деградира површину камена.

У неколико извештаја он описује и да је „добар део плоча оштећен“. Такође и да се „највећи број плоча распада“. И да се не могу поново употребити односно да се мање од 50% може вратити на северну фасаду.

Пред завршетак прве фазе реконструкције, инжењер пише да је у наредној фази реконструкције је потребно урадити нову нивелацију крова зграде. Тиме би се атмосферске воде сливале ка новоуграђеним олуцима, „а не као до сада, у одавно запушене сливнике који се спуштају кроз стубове унутар зграде“. Санација сливника била је потребна и на тераси (с десне стране надстрешнице која је пала).

Иако на једном месту, где говори о стању плоча на улазу у станичну зграду оцењује да је њихова површина запрљана „након дугогодишње небриге“ можда би се таква опаска могла односити на целу зграду, а посебно на небригу о сливницима која се констатује и у Главној свесци пројекта Саобраћајног института ЦИП, где се такође помиње да су сливници запушени.

У извештају из јула 2022. Ђајић констатује да је „као приоритет наглашено да је потребно реконструисати кров зграде“.

Надстрешница

Ђајић на три места у својим извештајима помиње надстрешницу која је пала и описује радове на истој. Приложио је и неколико слика надстрешнице.

Први пут је помиње у фебруару 2022. где извођачу и сликом и текстом указује да недостаје парче керамичке плочице на ободу надстрешнице и да је потребно уградити је.

Десет дана касније поново се осврће на надстрешницу која је пала. Тада подсећа да једна од фирми извођача није могла да очисти наталожену нечистоћу на плочама. Зато је предложио да пробају с другом фирмом. У следећем извештају констатује да је пробно чишћење дало задовољавајуће резултате и да треба наставити са истим извођачем.

Ђајић се у својим извештајима више не осврће на надстрешницу која је пала.

Немар извођача?

Као надзорник он је био и веома транспарентан у навођењу пропуста које су правили извођачи радова, како српске фирме тако и кинеска.

Примера ради, истиче да је непажњом једног руковаоца грађевинским машинама дошло до „одваљивања већег броја мермерних плоча“.

Указао је и на лоше обављене послове које је наложио да се поново ураде – уместо да поједине плоче постави под углом од 90 степени, извођач је то урадио под тупим углом.

Исто тако, на првом перону плоче су постављене тако да нису биле исте висине па је могло да дође до саплитања путника. Зато је Ђајић тражио да се грешка хитно отклони. На једном месту, инжењер истиче да је простор око шахтова бетониран уместо да је обрађен гранитним плочама.

Такође, утврдио је у извештају из јула 2022. да бетонски део перона није антиклизно обрађен па „представља опасност по путнике“. То није и крај проблемима на првом перону. Гранитне плоче које су тамо монтиране накнадно су исфлекане уљима која су цурела из механизације коришћене за монтажу електроинсталација.

И на једном месту на фасади уграђене су мермерне плоче са „пуно црних и сивих флека“ чиме је нарушен естетски изглед па је Ђајић наложио да се те плоче замене.

Нестручност

И ту се листа недостатака не завршава, али оно што је такође важно јесте његов опис начина на који су извођачи радили.

У априлу 2022. констатује да су неке од мермерних плоча „поломљене услед нестручне демонтаже“. Исту примедбу понавља и 15 дана касније у новом извештају где каже да је демонтажа „прилично нестручно обављена тако да је дошло до озбиљнијих оштећења на већини плоча“.

Ово је у супротности са намером пројектанта да се „искористи максималан број мермерних плоча које су скинуте са фасаде“.

Зато у овим извештајима тражи да послове монтаже и демонтаже „обављају лица која су квалификована и оспособљена за извођење каменорезачких послова“.

На крају, тражи се и замена плоча на перону. Ђајић открива да су направљена два пропуста. Први је да није урађена адекватна монтажа је није остављена фуга између плоча, а друга је да су плоче оштећене због накнадних радова на перону.

Кашњења и мањак комуникације

Извештаји откривају и да је Ђајић имао проблем са кашњењем радова. Тако на пример у извештају из маја 2022. наглашава да током 20 дана „није урађено ништа од планираних радова“ и да нису очишћене или замењене запрљане плочице.

Исто тако указује да није решен проблем разлике у висини подних плоча иако је то неопходно хитно отклонити јер угрожава безбедност путника.

У јануару 2023. пише да још нису постављене електро, видео и противпожарне инсталације у потходнику испод перона и да није решен проблем цурења воде на плафону потходника. Следећег месеца додаје да проблем са развлачењем каблова „и даље није решен“, као и да је монтажа мермера на зидовима потходника успорена.

Из неколико извештаја може се наслутити и фрустрација Ђајића понашањем извођача у појединим тренуцима. Тако у јулу 2022. констатује да „организација радова није адекватна условима који се морају обезбедити када се ради на објекту који је под заштитом Завода за заштиту споменика као објекат културног наслеђа и не изводи се према препорукама које смо дали“.

Можда још огорченији је у извештају из септембра те године када каже да није био обавештен да је набављена одређена врста мермера и да „не би одобрио уградњу“ на фасаду.

У јуну 2022. прибегава наглашавању проблема па тако у реченици „Моје конкретно питање за инвеститора је – Зашто то до сада није урађено“ подвлачи овај последњи део.

Сугестије

Из извештаја се може прочитати да је Ђајић не само редовно извештавао о току радова већ је извођачу давао конкретне савете. На којим температурама сме или не сме да ради, како да скида старе мермерне плоче, којим хемикалијама да третира мермер како би био очуван и којим материјалом испуњавати фуге између плоча.

Предлагао је и које фирме узети за извођење радова односно монтажу мермера, као и фирме које могу да снабдевају градилиште материјалном.

Исто тако, одазивао се позиву извођача да обиђе радове како би се усагласили. То је било потребно јер на пар места у извештајима указује и на неусклађеност или изостанак неких послова у пројекту које је требало решити.

(Форбс Србија)