понедељак, 25. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Рада Трајковић: Срби са севера КиМ очекују помоћ Русије, што није реално
Хроника

Рада Трајковић: Срби са севера КиМ очекују помоћ Русије, што није реално

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 10. август 2012.

Посланица у "косовској скупштини" Рада Трајковић изјавила је данас да је веома тешко водити преговоре о Косову у атмосфери у којој Срби живе са надом да ће се Србија вратити, а Албанци у убеђењу да је Косово независно и нагласила да је решење у стварању атмосфере да смо зависни једни од других а не у подгревању нетрпељивости између два народа.

Анимозитети се у Приштини погревају још док нова власт у Србији и није кренула у наставак дијалога уместо да се ствара атмосфера међузависности једних од других, јер једино тако можемо имати нормалне услове за живот, казала је Траковић у интервјуу Танјугу.

Према њеним речима, динамика преговора са Приштином која је у једном тренутку била на виском нивоу је успорена, пре свега због реалности на терену која говори да ни у Београду ни у Приштини, а ни међу Србима на северу и југу покрајине не постоји политички консензус о наставку дијалога и стратегији. "Приштина нема политички консензус о наставку разговора, а сам (Хашим) Тачи не може да води преговоре и да буде гарант имплементације договореног. Исто тако, бојим се да Београд уопште нема припремљену стратегију осим неколико парола, које понекад могу да отежају ствари", оценила је Трајковић и додала да у таквим условима није лако водити преговоре. Нагласивши да јој није јасно шта је садржај политике нове власти према Косову осим идеје да се постигне консензус и укључе Уједињене нације, Трајковић је оценила да оно о чему се зна само додатно збуњује јавност.

"Шта уопште значи консензус? Ја са српским лидерима са севера Косова могу да постигнем консензус само око тога да Србија не треба да призна никада Косово. Али, око садржаја даљег тока дијалога ми тешко да бисмо могли да се договоримо зато што су нам потпуно различите визије", казала ја Трајковић.

Како је објаснила због свега наведеног, она не верује у консензус ни унутар парламента, ни међу политичким странкама, ни у САНУ или Цркви. "Мислим да позивање на консензус више говори да ћемо се на крају исцрпљивати у том консензусу, а да нећемо имати платформу. На крају ће остати да они који воде државу сами одреде политику какву мисле да треба да се води око Косова", оценила је Трајковић.

Она је додала да је у "косовским институцијама" тренутно фаза превирања у вези с лидерским позицијама те да се стога ни тамо не зна како и на који начин наставити дијалог. Према њеним речима, постоји оспоравање "Уставног суда Косова" који је донео одлуку да се председници Атифете Јахјаги продужи мандат "председника" уз истовремено одбијање једне од највећих партија - ДСК да учествује у уставним променама уколико она продужи свој мандат. "То значи да је њена позиција као `председника` за сада врло проблематична. С друге стране, представници међународне заједнице покушавају да на Косову направе консензус, али `косовска влада` није стабилна и унутар Тачијеве владајуће странке има превирања", навела је Трајковић. Све то, како је прецизирала, указује да је неизвесно хоће ли међународна заједница уопште успети да уједини косовске званичнике на испуњењу циља који је садржан у томе да одговорност за разговоре са Београдом сви заједно поделе. Трајковић није могла да процени ко ће на београдској и приштинској страни водити преговоре за које се спекулише да ће у следећој фази укључити "косовског премијера" и "председницу" као и српског премијера и председника.

Према њеном мишљењу, Тачи се ових дана нуди као преговарач да би тиме добио међународну подршку и остао на власти. "Много је различитих мотива на Косову који још нису јасно дефинисани. Тако да је најреалније, за сада, да дође до наставка техничког дела преговора, где би пре свега тим из Београда био промењен да одговара садашњој владајућој структури", сматра Трајковић. Она такође указује да би било добро да се у преговоре укључе и Срби са Косова, али понавља да је веома тешко постићи консензус међу њима. "За то је потребно много заједничких сусрета и разговора, а ми их, нажалост, до сада нисмо имали. До сада смо имали само оспоравања на обе стране, што нас је водило одвојеним путем", рекла је Трајковић.

Говорећи о стратегији коју Србије треба да заступа на Косову и разликама између схватања Срба са севера и са југа, она је навела да проблем КиМ неће моћи да се реши без подшке ЕУ и САД, а да Срби са севера очекују да Русија може да им помогне у борби за очување пре свега северног дела. То, по њеном мишљењу, није реално јер су и Руси који су присутни на КиМ преко Канцеларије свесни неопходности сарадње са Албанцима. "Већина Руса у тој Канцеларији одлично говори албански, што значи да је и Русији као великој сили стало да сарађује са Албанцима. Такође, знамо да гасовод који долази из Русије треба да уђе на Косово. Да ли ће он ући преко Македоније на Косово или ће се Србија и Косово договорити? Унутар свега тога треба тражити многе разлоге за узајамну сарадњу Приштине и Београда", казала је Трајковић.

Према њеном мишљењу једно од добрих решења за косовско питање је модел две Немачке, а прекрајање граница може само да буде контрапродуктивно. "Неки кругови у Србији имају пројекат који је легитиман али са којим се ја не слажем, а то је подела. Дугорочно, то је потпуно штетан пројекат, јер шта би радила Србија која би у комшилуку имала пројекат велике Албаније", упитала је Трајковић. Када је реч о северу Косова, она сматра да Србије треба да размишља на начин да тамо постоје важне стратешке тачке као што је језеро Газивода и Трепча. "Значи, имамо воде и имамо потенцијал за енергетику. Имамо косовску страну Копаоника и ту је и Трепча. Ту се налази око 40.000 Срба, компактна и територија и народ која је стратешки повезана са остатком Србије. То ће увек представљати реалност и уколико на мудар начин водимо политику да се стратегија окрене првенствено људима, а не политици или-или можемо да размишљамо о добитку", оценила је Трајковић. Према њеним речима, најгоре решење на КиМ је одлазак Срба и оно је горе чак и од независности и зато Београд пре свега о томе мора да води рачуна. "Зато и Срби јужно од Ибра и они на северу Покрајине треба да очекују да их држава подржи, да оствари свој интерес на начин што ће очувати, пре свега, бројчано стање Срба и радити на стварању услова за повратак", рекла је Трајковић.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер