Priština: Vjosa Osmani, kandidatkinja za „predsednicu Kosova“ ni u drugom krugu glasanja nije uspela da dobije minimum od 80 glasova poslanika, u trećem krugu dovoljan je 61 glas podrške

Kandidatkinja za predsednika Kosova Vjosa Osmani ni u drugom krugu glasanja nije uspela da dobije dovoljnu podršku poslanika u Skupštini - minimum 80 glasova, kako bi bila izabrana na tu funkciju, javio je Kossev.

Glasala su ukupno 82 poslanika. Osmani je u drugom krugu dobila dva glasa manje nego u prvom.

Za Vjosu Osmani u drugom krugu glasalo je 67 poslanika, četiri za Nasufa Bejta 4, dok je bilo 11 nevažećih glasova.

Sada sledi treći krug glasanja. U trećem krugu dovoljan je 61 glas kako bi se izabra novi predsednik, ali je neophodno da sednici prisustvuje i glasa minimum 80 poslanika, piše „Kossev“.

Nakon jučerašnja dva neuspela pokušaja izbora, „kosovska skupština“ nastavila je danas poslepodne vanrednu sednicu

Nakon jučerašnja dva neuspela pokušaja da se u prvom krugu izabere novi kosovski predsednik, tj. predsednica, poslanici u kosovskoj skupštini upravo su nastavili sa radom. Poslanici Samoopredeljenja su i danas uvereni da će imati dovoljnu podršku poslanika kako bi Vjosa Osmani postala nova predsednica, dok opozicija, osim LDK, i danas odbija da uzme učešće u glasanju.

Glasanje je počelo, a u sali su 84 poslanika, prenela je Radio Slobodna Evropa. Sednici prisustvuju i poslanici romske i goranske zajednice, Adem Hodža i Fadil Gaši, koji nisu prisustovvali sednici u subotu.

Pokret Samoopredeljenje, koji je osvojio najviše glasova na nedavno održanim parlamentarnim izborima, kandidovao je za mesto predsednika Vjosu Osmani i Nasufa Bejta. U dva neuspešna pokušaja prvog kruga glasanja glasalo je prvo 78 poslanika, a zatim 79, od 82 prisutna.

Za izbor predsednika Kosova potrebno je 80 glasova.

Ukoliko se u prva dva kruga glasanja ne izabere predsednik organizuje se i treći krug u kome predsednik može biti izabran 61 glasom, ali je potreban kvorum od 80 poslanika.

U trci za predsednika su dva kandidata – pokret Samoopredeljenje nominovao je Vjosu Osmani Sadriu, dok je njen protivnik Nasuf Bejta.

Ubrzo nakon početka sednice ponovljen je prvi krug glasanja. Prema medijskim navodima sednici prisustvuje više od 80 poslanika. Prema navodima Kohe 84, a Gazete Express – 81.

Prištinska Koha javila je da poslanici LDK – Avdualh Hoti, Agim Veljiu i Driton Seljamanj ni danas nisu glasali, tj. da to nisu učinili nakon što je predsednik Skupštine, Gljauk Konjufca, prozvao njihova imena.

Kosovska skupština sinoć nije izabrla predsednika Kosova, odnosno predsednicu, ni posle skoro četvorosatne sednice.

Iako je na početku utvrđeno da sednici prisustvuje 82 poslanika, već u prvom krugu glasanja, utvrđeno je da nema kvoruma – glasalo je 78 poslanika, da bi u ponovljenom prvom krugu bio glas više – 79, ali opet nedovoljno za kvorum. Nešto malo pre ponoći odlučeno je da poslanici nastavljaju rad u nedelju.

Jučerašnje zasedanje u parlamentu obeležile su nove „iznenađujuće“ okolnosti, kada su pojedini poslanici iz manjinskih zajednica odlučili da ne prisustvuju sednici a jedna poslanica AAK, stranke koja je najavila da neće uzeti učešće u glasanju, odlučila da ostane u poslaničkoj klupi.

Nakon što je sve završeno, vladajuća LVV saopštila je da glasanju nije pristupilo pet poslanika, na koje su oni računali. Reč je o trojici poslanika LDK – Avdulahu Hotiju, Agimu Veljiuu i Dritonu Seljmanaju i dvojici iz nevećinskih zajednica – ispred goranske, odnosno romske – Ademu Hodži i Fadilju Gašiju.

Iz Samoopredeljenja, međutim, danas poručuju da očekuju da će ovi poslanici prisustvovati sednici, ali i da su u pregovorima sa pojedinim poslanicima koji su, kako navode, imali volju da prisustvuju jučerašnjoj sednici. Ubeđeni su da su obezbedili dovoljnu podršku za Osmani.

Pojedini prištinski mediji javljaju da je vrlo moguće da će se to i ostvariti, s obzirom na to da je Samoopredeljenje pre sednice bilo u kontaktu sa pojedinim poslanicima iz opozicije i manjina.

Reporteri javlja da se kosovski premijer, Aljbin Kurti danas sastao sa Ademom Hodžom, te da se očekuje da će on podržati Osmani za predsednicu, a da je, sa druge strane, Kurti preuzeo obavezu da „ispuni zahteve goranske zajednice“.

Isti medij je u međuvremenu potvrdio, da će ovaj poslanik iz goranske zajednice glasati za Vjosu Osmani,  navodeći da im je to potvrdio sam Adem Hodža. Ujedno pišu da će, sa druge strane, Goranskoj partiji pripasti mesto zamenika ministra.

Portparol opozicione PDK koja broji 19 poslanika, Avni Bitići, izjavio je za prištinske medije da su Kurti i Osmani sinoć kontaktirali dva poslanika ove stranke „pokušavajući da se sa njima nagode u zamenu za glasove“, ali tvrdi da do toga neće doći jer su poslanici PDK „lojalni volji svojih birača“.

Poslanici ove stranke nisu prisustvovali delu sinoćne sednice kada se glasalo za Osmani, a najavili su da ne nameravaju da menjaju svoj stav.

Sinoćnoj sednici, tokom glasanja, prisustvovala je Aljbena Rešitaj (Albena Reshitaj) iz AAK, stranke Ramuša Haradinaja – koja je prethodno potvrdila da neće prisustvovati sednici.

Ovakva odluka poslanice Rešitaj naišla je na protivljenje Haradinaja, ali i drugih članova ove partije koji su je danas pozvali da ne prisustvuje sednici i da se pridržava stava rukovodstva stranke.

Kako je prethodnog dana saopštio predsednik skupštine, Gljauk Konjufca, u ponedeljak ističe zakonska mogućnost za izbor kosovskog predsednika budući da se izbor na ovu funkciju, prema kosovskom ustavu, vrši najkasnije 30 dana pre isteka mandata aktuelnog Predsednika, a to je 5. maja.

Sa druge strane, Eugen Cakoli iz Demokratskog instituta Kosova (KDI), organizacije koja nadgleda rad Skupštine Kosova, prema pisanju RTK2, izjavio je da je rok zapravo do 5. maja, te da do tada može da se bira predsednik skupštine i saziva sama skupština.

Prema njegovim rečima, tek tada predsednik Skupštine, Gljauk Konjufca više neće obavljati dužnost vršioca dužnosti predsednika, dok skupština i vlada nemaju ustavno pravo da raspisuju izbore.

Za izbor kosovskog predsednika predviđena su maksimalno tri kruga glasanja. U prva dva, može da se izabere tek kada se obezbedi minimalno dvotrećinska podrška – odnosno 80 glasova. Ukoliko prva dva kruga propadnu, u trećem se može izabrati sa 61. glasom, ali je potrebno dvotrećinsko prisustvo poslanika u sali. U suprotnom slede novi izbori.

(KoSSev, Fonet)