Преминуо легендарни српски кошаркашки тренер, један од најуспешнијих европских и светских тренера свих времена, Душан Дуда Ивковић

 Тужна и тешка вест погодила је српску кошарку - преминуо је Душан Дуда Ивковић, легендарни стручњак.

„У шест часова и 50 минута Душан је преминуо у болници у Београду од последица воде у плућима и херпеса“, рекао је кратко Горан Калинић за Спорт Клуб.

Душан Ивковић (Београд, 29. октобар 1943) је бивши југословенски кошаркаш и српски кошаркашки тренер, један је од најуспешнијих европских и светских тренера свих времена.

Од 2008. до 2013. био је селектор репрезентације Србије, а до краја живота био је председник Спортског друштва Раднички.

Ивковић је науспешнији селектор Кошаркашке репрезентације Југославије на Европским првенствима.

Водио је репрезентацију на три континентална првенства и на сва три освојио златну медаљу (Загреб 1989, Рим 1991. и Атина 1995).

На та три првенства репрезентација је одиграла 19 утакмица и свих 19 победила.

Јануара 2008. је изабран за селектора кошаркашке репрезентације Србије за период од наредне четири године. На Европском првенству 2009. у Пољској, репрезентације Србије је под Ивковићевим вођством, освојила сребрну медаљу, а на Светском првенству 2010. је заузела четврто место.

Почетком јула 2016. саопштио је да завршава тренерску каријеру.

Ревијални опроштајни меч је водио 20. септембра 2017. у Атини против Олимпијакоса.

Као кошаркаш је играо на позицији бека, а као тренер је водио Партизан, Арис, Раднички Београд, Шибеник, Војводину, ПАОК, Панионис, Олимпијакос, АЕК, ЦСКА, Динамо Москва и Анадолу Ефес.

Са репрезентацијом је освојио три европска злата и једно средбро, једно светско злато, сребро на Олимпијским играма и злато на Универзијади.

На клупском нивоу освајао је Евролигу (два пута), Куп Радивоја Кораћа, Куп Рајмонда Сапорте, УЛЕБ Куп, био је са својим клубовима шампион Југославије, Грчке и Русије, у истим земљама освајао је и Куп и Суперкуп.

Када Дуда затражи тајм-аут: „Шта гледаш у празно? Мене гледај!“

Душан Дуда Ивковић, легендарни кошаркашки тренер, преминуо је у 78. години, а иза себе је оставио богату историју и заувек ће бити запамћен како по кошаркашком знању тако и по специфичном односу са играчима.

Ивковић је био један од најбољих селектора у историји југословенске и српске кошарке, освајао је бројне медаље и значајно обликовао генерације српских кошаркаша.

Велики педагог, кошаркашки зналац, посебно се истицао приступом кошаркашима нарочито у моментима када његовим екипама није ишло добро.

О томе сведоче и детаљи са тајм-аута, када је на бриљантан начин успевао да мотивише екипу и промени ток дешавања на утакмицама.

„Шта гледаш у празно? Мене гледај!“, била је само једна од легендарних реченица.

Ивковић о хрватском силаску са постоља 1995: „Шта је, бре, пургери, шта се шуњате...“

Године изолације СР Југославије почетком деведесетих година прошлог века окончане су на најбољи начин – кошаркашка репрезентација је, предвођена Душаном Ивковићем, освојила Европско првенство и донела радост коју нису могли да умање својим понашањем чак ни кошаркаши Хрватске.

Југославија је до Европског првенства 1995. године стигла на спектакуларан начин, годинама уназад је тренирала у тајности, на начин који је организовао Ивковић, играјући ревијалне мечеве у Грчкој, а посебне су биле и квалификације.

Тада је после продужетака побеђена Бугарска, а пут ка европском трону је касније био готово па утабан, иако је било бројних препрека.

Шест победа у групној фази, елиминација Француске, потом и Грчке у полуфиналу пратио је и тријумф над Литванијом, упркос чињеници да је грчка публика предност дала балтичкој селекцији.

Знала је Дудина екипа како да игра када су сви против ње, а знала је и да прослави, једнако као и стручни штаб.

Сенку на цели спектакл покушали су да баце кошаркаши Хрватске, бегом са треће позиције победничког постоља, о чему је Ивковић говорио у недавном интервјуу за „Недељник“.

„Чули смо у свлачионици Стојка Вранковића како каже: 'Сад је моменат да напустимо постоље.' Били су у свлачионици поред нас. Али не би то Стојко рекао без политичке директиве. Мени је то било смешно. Сама та Атина 1995. и чувени балкон, о томе сам много пута говорио, успоставили смо то у врло тешким условима. Завршава се утакмица, ми смо у хотелу Каравел. Направљена је тако напета атмосфера коју је формирао Кошаркашки савез Грчке. Два пута смо их победили. После утакмице долази ми жена, готово пребијена у публици, после свег тог проглашења. Останемо ми присебни и наравно, те ноћи нема спавања“, говорио је Дуда.

Бесана ноћ је проведена на шанку хотела „Каравел“...

„Остали смо Кића, Жељко, Веско Баровић и још неко друштво, седимо код тог шанка у Каравелу, већ такорећи свиће. И видимо хрватску екипу како готово на прстима иду, ваљда су имали рани авион. Кажем ја: 'Шта је, бре, пургери, дођите овамо на пиће, шта се шуњате...' Нико се није јавио“, додао је Ивковић.

Деценијама касније, Хрватска није успела да се врати на постоље, а Југославија, потом и Србија била је честа на највишим местима.

(Нова.рс, Спутњик)