.jpg)
| Хроника | |||
Преминуо академик Михаило Ђурић |
 |
 |
 |
| недеља, 27. новембар 2011. | |
|
Филозоф и социолог, академик Михаило Ђурић преминуо је у 86. години у Београду, саопштио је Правни факултет у Београду. Ђурић је рођен 1925. године у Шапцу. Студирао је право, филозофију и класичну филологију на Правном факултету и Филозофском факултету Универзитета у Београду.
Докторирао је 1954. са тезом "Идеја природног права код грчких софиста" и исте године је на београдском Правном факултету изабран за асистента, а за редовног професора 1969. Године 1972. осуђен је на девет месеци строгог затвора, због критике уставних амандмана, због чега је изгубио радно место на факултету. Свој научни рад је продужио у Институту друштвених наука у Београду, од 1974. до 1990, радећи као научни саветник, да би се 1990. вратио на Правни факултет где је наредне, 1991. пензионисан. На Правном факултету је држао предавања из историје политичких теорија, социологије, теорије државе и права и методологије друштвених наука. Предавао је на факултетима у Сарајеву, Загребу, Нишу и као гостујући професор на немачким и аустријским универзитетима. Био је члан Савета редакције часописа "Праксис", члан Управног одбора Корчуланске летње школе, Управног одбора Српске књижевне задруге, директор годишњих курсева о Ничеовој филозофији у Дубровнику, покретач и главни уредник часописа "Филозофски годишњак". Ђурић је члан Српске академије наука и уметности и Европске академије наука и уметности у Салцбургу. Добитник је Октобарске награде града Београда (1990) и Међународне награде "Проф. Луиђи Тартуфари" Националне академије наука Републике Италије. Као научник и филозоф, Ђурић је током пола века објавио више књига, на стотине чланака, расправа и прилога у домаћим и страним часописима. Поводом његовог 70. рођендана објављен је међународни зборник радова "Криза и перспективе филозофије", а у част његовог 80. рођендана "Мишљење у вртлогу нашега времена". ЈП "Службени гласник" и Правни факултет у Београду објавили су 2009. "Сабране списе Михаила Ђурића" у 12 књига. Место и време сахране биће накнадно саопштени. (РТС) |
Остали чланци у рубрици
- Роберт Фицо британском амбасадору Најџелу Бејкеру: Словачка није колонија Велике Британије, не знам шта вам даје право да се мешате у моје активности на медијима
- Нова.рс: На дан жалости због трагедије у Новом Саду, машина стигла код Старог савског моста - грађани је блокирали, позвали људе да им се придруже како би зауставили његово рушење
- Насловне стране српске штампе 2. новембра 2024. године
- Данијел Дашић, грађевински инжењер: До рушења надстрешнице је дошло јер су на постојећу армирано-бетонску конзолу додали масивну челичну конструкцију. Зато паника и прича да „надстрешница није реконструисана“
- УН: Ситуација у Појасу Газе је апокалиптична. Целокупно палестинско становништво је у непосредном ризику од смрти од болести, глади и насиља
- Мирослав Алексић Горану Весићу: Ово су плодови вашег рада. Оно чиме си се хвалио у кампањи, сада убија грађане. Почели сте да спинујете да „нисте одговорни“ јер наводно „надстрешница није реконструисана“
- Александар Вучић: Тражим и политичку и кривичну одговорност за трагедију у Новом Саду. Не знам зашто надстрешница није реновирана. Сви смо криви у последњих 60 година
- Урушила се надстрешница железничке станице у Новом Саду: Дачић: Дефинитивни биланс несреће је 14 погинулих и троје повређених. Грађани спонтано палили свеће. Влада прогласила 2. новембар за Дан жалости
- Више јавно тужилаштво у Новом Саду: До сада је из рушевина извучено 14 тела страдалих. Идентификована су два лица женског пола – А.Р. (21) и А.Ћ.С. (35) и пет лица мушког пола – Х.С. (27), М.М. (21), Ш.Ђ. (77), Р.В. (69) и С.В. (45)
- Други дан протеста против рушења Старог савског моста: Грађани палили свеће за жртве из Новог Сада, организатори остају испред моста. Окупљени блокирали раскрсницу у „Београду на води“
Анкета
Република Српска: Стање и перспективе
