Preliminarni rezultati izbora u Francuskoj: „Nacionalno okupljanje“ vodi sa 34,2%, „Novi narodni front“ ima 29,1%, dok alijansa „Zajedno“ predsednika Makrona ima 21,5% glasova birača. Najveća izlaznost u poslednjih nekoliko decenija

Prema izlaznim anketama, u prvom krugu vanrednih parlamentarnih izbora u Francuskoj, krajnje desničarsko Nacionalno okupljanje osvojilo je 34,2 odsto glasova, krajnje levičarski Novi narodni front 29,1, a centristička alijansa Zajedno predsednika Makrona 21,5 procenata. Veoma visoka izlaznost, prema procenama 69 odsto, najviše u poslednjih nekoliko decenija. Drugi krug 7. jula.

Ifop: Veliki pobednik prvog kruga parlamentarnih izbora stranka Nacionalno okupljanje (33,5%)

Prema nezvaničnim rezultatima parlamentarnih izbora u Francuskoj, ultradesničarska stranka Nacionalno okupljanje veliki je pobednik prvog izbornog kruga sa 33,5 odsto osvojenih glasova, što znači da bi ta partija mogla da obezbedi između 240 i 270 poslanika u novom sazivu Nacionalne skupštinu, navodi se u analizi agencije Ifop.

Ova stranka kojom predsedava Žordan Bardela ne bi imala apsolutnu parlamentarnu većinu, ali mogla bi da osvoji najmanje 150 poslaničkih mesta više nego nakon izbora 2022. godine, prenosi Figaro.

Novi narodni front sa osvojenih 28,5 odsto glasova imao bi između 180 i 200 poslanika, ispred Makronove političke koalicije koja je osvojila 22,1 odsto glasova i mogla bi da obezbedi između 60 i 90 poslanika.

Republikanci sa osvojenih 9,7 odsto glasova u novom sazivu parlamenta imali bi između 30 i 50 poslanika, a ostale stranke i koalicije među kojima su različite levičarske i desničarske partije i regionalisti imali bi između 13 i 20 predstavnika u Nacionalnoj slupštini.

"Ove projekcije se moraju posmatrati krajnje oprezno jer su nasumični rezultati rezultat primene prilično nestabilne metodologije proračuna. Moramo sačekati da dobijemo konačne rezultate za svaku izbornu jedinicu", upozorava Fransoa Kraus, direktor odeljenja za politiku i vesti u Ifop. 

Fransoa Oland pozvao birače da blokiraju Nacionalno okupljanje u drugom krugu

Bivši francuski predsednik Fransoa Oland, kandidat Novog narodnog fronta na vanrednim parlamentarnim izborima, pozvao je birače da blokiraju Nacionalno okupljanje u drugom krugu izbora koji će biti održani 7. jula.

"Imamo imperativnu dužnost da obezbedimo da ekstremna desnica ne uspe da ima većinu u Narodnoj skupštini. I ako ne budemo mobilisani kao nikada ranije za ovaj drugi krug, ovaj rizik, ova pretnja može da se prevede u delo", rekao je Oland svojim pristalicama okupljenim u Tilu.

Bivši francuski predsednik je pozvao na što je moguće šire, bez obzira na odluke političkih štabova, okupljanje svih onih "koji se prepoznaju u vrednostima Republike”.

"Imamo još veću odgovornost: da pozovemo sve birače, van njihovog glasanja u prvom krugu, da sprečimo pobedu ekstremne desnice", poručio je Oland.

Oland (69), koji se vratio u politiku posle sedam godina, bio je prvi u prvoj izbornoj jedinici Korez. On je sakupio 37,7 odsto glasova, ispred kandidata Nacionalnog okupljanja (RN) Mejte Pužea i odlazećeg poslanika republikanaca Fransisa Duboa sa oko 30 odsto glasova.

Protesti na koje je pozvala krajnja levica prerasli u nerede

Demonstracije protiv francuske stranke krajnje desnice Nacionalnog okupljanja, na koje je pozvala krajnja levica, prerasli su večeras u sukobe sa policijom i nerede u centru Liona, javili su francuski mediji.

Na demonstracije je pozvala krajnja levica nakon što Nacionalno okupljanje vodi u prvom krugu parlamentarnih izbora sa oko 34 odsto osvojenih glasova, objavio je portal ActyLyon.

Nalog medijske kuće Frontieres na platformi Iks prenosi da je nereda bilo i u Renu i Rije le Papu, a prenosi se i da je nereda bilo u predgrađu Pariza Bobinji.

Atal: Ulozi su jasni, sprečiti da Nacionalno okupljanje osvoji apsolutnu većinu

Francuski premijer Gabrijel Atal poručio je da nijedan jedini glas ne bi trebalo da ide krajnjoj desnici u drugom krugu sledeće nedelje.

"Ni jedan jedini glas ne sme ići Nacionalnom okupljanju… Ulozi su jasni: sprečiti da Nacionalno okupljanje osvoji apsolutnu većinu", dodao je Atal.

Bardela: Želim da budem premijer svih Francuza, u kohabitaciji, ali beskompromisan

Kandidat Nacionalnog okupljanja za premijera Francuske Žordan Bardela obratio se pristalicama nakon zatvaranja birališta. "Francuski narod je odgovorio na poziv za glasanje, sa najvišim stepenom izlaznosti u poslednjih 40 godina", primetio je Bardela.

"Odgovor je nedvosmislen i odgovor je jasan – glasali su za promene… Jasno je da je predsednička većina napuštena", istakao je Bardela.

Napomenuo je da želi da bude premijer "svih Francuza" koji poštuju ustav – u "kohabitaciji" sa predsednikom Emanuelom Makronom, ali "beskompromisan".

Projekcija Ifopa – kako će biti raspoređena poslanička mesta

Stranka krajnje desnice Nacionalno okupljanje bi, prema projekciji instituta Ifop, urađenoj za Figaro, u budućem sazivu francuskog parlamenta mogla da osvoji između 240 i 270 poslaničkih mesta od ukupno 577.

Prema toj projekciji, krajnje leva koalicija Novi narodni front osvojila bi od 180 do 200 mesta, a centristička koalicija Zajedno, koju predvodi stranka Preporod francuskog predsednika Emanuela Makrona, dobila bi između 60 i 90 poslaničkih mesta.

Prema projekciji Ifopa, desničarski republikanci bi osvojili od 30 do 50 poslaničkih mesta u novom sazivu parlamenta.

Za apsolutnu većinu potrebno je 289 poslanika.

Makron pozvao birače da blokiraju krajnju desnicu u drugom krugu glasanja

Francuski predsednik Emanuel Makron je odmah po objavljivanju preliminarnih rezultata pozvao birače da blokiraju krajnju desnicu u odlučujućem drugom krugu 7. jula.

"Suočeni sa Nacionalnim okupljanjem, došlo je vreme za širok, jasno demokratski i republikanski savez za drugi krug", rekao je Makron u saopštenju.

Istakao je i da velika izlaznost u prvom krugu govori o "važnosti ovog glasanja za sve naše sunarodnike i želji da se razjasni politička situacija", prenosi France 24.

Melanšon: Povlačimo trećeplasirane kandidate, nijedan glas više za Nacionalno okupljanje

Krajnje levičarska koalicija Novi narodni front će povući kandidate u drugom krugu sledeće nedelje u slučaju da u prvom budu na trećoj poziciji, najavio je Žan-Lik Melanšon, lider Nepokorene Francuske.

"Naša smernica je jednostavna i jasna: nijedan glas više za Nacionalno okupljanje", poručio je Melenšon.

Iako ove brojke pokazuju široku izbornu dinamiku, one ne odražavaju nužno konačan ishod s obzirom da postoji 577 glasova biračkih jedinica – i drugi krug narednog vikenda.

U Francuskoj su u 20 sati zatvorena birališta u prvom krugu vanrednih parlamentarnih izbora na kojima pravo glasa ima više od 49 miliona građana koji biraju 577 poslanika Nacionalne skupštine.

Na parlamentarne izbore do 17 sati izašlo je 59,39 odsto birača, što je rekordna izlaznost u prvom krugu od 1978. godine kada je izlaznost bila 68 odsto, prema podacima francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova.

Prema procenama instituta za ispitivanje javnog mnjenja Elabe, izlaznost bi do 20 sati mogla da iznosi 69,5 odsto.

Izbore, koji bi prvi put posle Drugog svetskog rata, mogli da dovedu na vlast krajnju desnicu, raspisao je francuski predsednik Emanuel Makron nakon ubedljive pobede desničarske stranke Nacionalno okupljanje (RN) nad njegovim centrističkim savezom na izborima za Evropski parlament održanim 9. juna.

Na birališta izašlo 20 odsto građana više nego 2022.

Francuzi glasaju u prvom krugu vanrednih parlamentarnih izbora, koje je francuski predsednik Emanuel Makron iznenada raspisao nakon loših rezultata njegove stranke na izborima za Evropski parlament. Predizborne ankete javnog mnjenja daju prednost Nacionalnom okupljanju Marin le Pen. Do 17 časova glasalo je 59,39 odsto upisanih birača, što je za gotovo 20 procenata više nego na prethodnim izborima 2022. godine.

Do 17 časova glasalo gotovo 60 odsto birača

Prema podacima francuskog ministarstva unutrašnjih poslova, do 17 časova na birališta je izašlo 59,39 odsto upisanih birača, prenosi Frans TV.

U odnosu na parlamentarne izbore 2022. godine, izlaznost je veća za gotovo 20 odsto, pošto je tada do 17 časova glasalo 39,4 odsto.

Žan Lik Melanšon glasao u Parizu

Osnivač levičarskog pokreta "Pobunjena Francuska" Žan Lik Melanšon glasao je u 10. pariskom arondismanu.

Lepenova glasala u svom uporištu

Liderka krajnje desnog Nacionalnog okupljanja Marin le Pen glasala je takođe na severu Francuske, u svom uporištu, Enen Bomonu.

Makron glasao na severu Francuske

Predsednik Emanuel Makron glasao je u Tukeu, u departmanu Pa d Kale na severu Francske, zajedno sa svojom suprugom Brižit Makron.

Izlaznost do podne veća od 25 odsto

Na francuskim parlamentarnim izborima do podneva je glasalo 25,9 odsto birača, što predstavlja značajno povećanje u odnosu na izlaznost u isto vreme na izborima 2022. godine, preneo je Figaro. Na izborima 2022. godine do podneva je glasalo 18,4 odsto birača.

Veća izlaznost u isto vreme zabeležena je jedino 1981. godine kada je glasalo 27,6 odsto birača.

Izuzev nekih prekomorskih teritorija, gde je glasanje počelo u subotu, biračka mesta otvorena su jutros u 8 časova.

Više od 49 miliona građana Francuske na parlamentarnim izborima ima pravo glasa, a u prvom krugu izbora biraće 577 poslanika među više od 4.000 kandidata za donji dom francuskog parlamenta.

Po jedan poslanik se bira u svih 577 izbornih jedinica većinskim glasanjem u dva kruga.

Za poslanika može biti izabran već u prvom krugu onaj koji osvoji 50 odsto glasova izašlih birača ako je na biračko mesto izašlo najmanje 25 odsto broja upisanih birača.

Na drugom krugu glasanja, koji je zakazan za 7. jul, ulaze dva kandidata s najvećim brojem glasova osvojenih u prvom krugu.

Sve predizborne ankete daju prednost Nacionalnom okupljanju, čiju listu predvodi 28-godišnji Žordan Bardela.

Da li će doći do koahabitacije

Ako na izborima Nacionalno okupljanje ili levičarska koalicija Novi narodni front osvoji apsolutnu većinu, Emanuel Makron će morati da izabere premijera iz redova pobedničke koalicije.

Pobednička koalicija će potom izabrati svoje ministre, odnosno nastupiće kohabitacija predsednika i premijera iz suprotnog političkog tabora.

U slučaju da nijedna koalicija ne osvoji većinu u parlamentu, koalcija sa najviše mandata moraće da sklapa saveze da bi omogućili donošenje zakona, odnosno funkcionisanje parlamenta.

Ko su "autsajderi"

Prema anketi instituta IFOP-Fiducial-Sud Radio od 26. juna, Nacionalno okupljanje osvojiće 36 odsto glasova u prvom krugu, ispred saveza levičarskih partija sa 28,5 odsto i koalicija Makrona sa 21 odsto.

U prvom krugu, prema anketama, desničarski Republikanci i ostali na desnom političkom spektru osvojiće tek šest odsto glasova.

Alijansa Zajedno je "autsajder" na parlamentarnim izborima, a na njeno formiranje pozvao je francuski predsednik nakon što je njegova stranka Preporod pretrpela poraz Nacionalnog okupljanja na izborima za Evropski parlament.

"Opasnost od konflikta"

Makron je nedavno upozorio birače da bi opredeljivanje za krajnje desničarsku ili krajnje levičarsku stranku dovelo Francusku u opasnost od političkog konflikta, pa čak i građanskog rata.

Francuski premijer Gabrijel Atal obećao je da će vladajuća centristička alijansa Zajedno, ako pobedi, smanjiti cenu struju za 15 odsto od sledeće zime, povećati penzije u skladu sa inflacijom, kao i da neće povećavati poreze.

Žordan Bardela, koji predvodi Nacionalno okupljanje, na televizijskog debati sa Atalom je pak rekao da će kao premijer ukinuti besplatnu zdravstvenu negu za strance i pooštriti regulativu za dobijanje francuskog državljanstva.

Briselski portal Politiko ocenjuje da su ovo izbori sa potencijalno najvećim posledicama u Evropi u poslednjih nekoliko decenija.

(RTS, RT, agencije)