Представљени резултати истраживања НСПМ "Србија - јесен 2022": Ђорђе Вукадиновић - Разлика између присталица и противника уласка у ЕУ порасла на 14 одсто у корист евроскептика. Националне и „десне“ странке у порасту

Kонференција за новинаре Нове српске политичке мисли и Форума за националну демократију одржана је у великој сали Медија центра, на којој су представљени резултати истраживања "Србија - јесен 2022.".

Према речима Ђорђа Вукадиновића, основна карактеристика овог јесењег истраживања јесте пад свих социо-економских показатеља, односно пораст негативних одговора на питања о личном стандарду испитаника, где је за мање од три месеца забележена промена од око шест одсто у негативном смеру. Да живи горе данас је рекло скоро 39 одсто грађана, док је пре 2,5 месеца то изјавило 33,2 одсто. Да данас живи боље сматра свега 16,6 одсто испитаника, док је почетком јула тај проценат износио 20,8 одсто. А да најновија поскупљења „у великој мери“ утичу на њихов стандард сматра скоро две трећине грађана (63,7%). И тај тренд ће се, по свему судећи, наставити и у наредном периоду, тврди Вукадиновић.

Ипак, највећа промена у односу на јулско истраживање забележена је по питању подршке уласку Србије у ЕУ, где је поново детектован озбиљан пораст евроскептицизма, а разлика између присталица и противника уласка у ЕУ порасла је на чак 14 одсто у корист ових других (34,7 према 48,8 одсто)

Ипак, највећа промена у односу на јулско истраживање забележена је по питању подршке уласку Србије у ЕУ, где је поново детектован озбиљан пораст евроскептицизма, а разлика између присталица и противника уласка у ЕУ порасла је на чак 14 одсто у корист ових других (34,7 према 48,8 одсто). „Шта више, сигуран сам да би истраживање на данашњи дан (1. новембар 2022.) показало да се разлика у међувремену још додатно повећала, и да  је проценат противника ЕУ премашио 50 одсто, а присталица пао на трећину“, каже Вукадиновић.

Као логична последица овог налаза, сматра Вукадиновић, јесте и благи али уочљив тренд пораста рејтинга дословно свих „евроскептичних“ и националних странака, као и у сличној мери – мали, али приметан – пропорционалан пад прозападних и проевропских опција. „Иако та промена за сада није велика, она је очигледно препозната и у редовима владајуће странке, чији промотери и гласноговорници већ месецима оштрицу својих напада усмеравају према овом „десном“ делу опозиционог политичког спектра“, каже Вукадиновић.  

По питању односа према Косову и Метохији, НАТО алијанси и евентуалном увођењу санкција Русији, према речима Вукадиновића, нема већих промена у односу на истраживања из маја и јула. 80,6 одсто испитаника и даље се противи увођењу санкција Русији (док свега 8 одсто то подржава), 83,5 одсто се противи чланству Србије у НАТО („за“ је свега 4,2%), а 79,6 одсто грађана не би прихватило евентуално признање независности Косова, у замену за пријем Србије у ЕУ.

(Истраживање је спроведено крајем септембра и почетком октобра, на репрезетативном узорку од 1050 пунолетних грађана Србије - без КиМ)

Надовезујући се на ове налазе, руководилац Форума за националну демократију др Андреј Митић констатовао је да се сличан тренд пораста национално-конзервативних и евроскептичних снага може детектовати на нивоу читаве Европе, што делимично показују и резултати избора који су у последње време одржани у више земаља ЕУ. „То се једним делом може објашњавати актуелним сукобом између Русије и Украјине, али је такође и показатељ једне општије политичке и духовне климе и новог конзервативног таласа“, који ће, по Митићевом мишљењу, своју кулминацију имати 2024. на изборима за Европски парламент и председничким изборима у САД.

Цео снимак конференције можете видети овде:

Говоре:

• Ђорђе Вукадиновић, уредник НСПМ

• др Андреј Митић, филозоф

(НСПМ)