среда, 05. фебруар 2025.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Председнички кандидати и изборне листе са мање од један одсто гласова остају без гаранција
Хроника

Председнички кандидати и изборне листе са мање од један одсто гласова остају без гаранција

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 08. мај 2012.

БЕОГРАД - Кандидати за председника Србије и изборне листе које на председничким и парламентарним изборима нису освојиле најмање један одсто гласова, односно 0,2 одсто ако је реч о представницима националних мањина, дужне су да држави врате средства која су узели из јавних извора за финансирање кампање или ће, у супротном, држава задржати јемство које су морале да положе.

Према Закону о финансирању политичких активности, они који нису освојили потребан број гласова дужни су да врате добијена средства у року од 30 дана од проглашења коначних изборних резултата, а уколико то не учине - извршиће се повраћај тих средстава из положеног јемства. Када су у питању председнички кандидати, без тих средстава остаће један кандидат, а у случају парламентарних избора пет листа.

Према до сада обрачунатим резултатима, мање од један одсто освојених гласова на председничким изборима добила је једино кандидат Социјалдемократског савеза Даница Грујичић - 0,79 одсто.

На парламентарним изборима мање од један одсто, односно мање од 0,2 одсто када је реч о листама националних мањина, освојиле су Комунистичка партија "Јосип Броз" (0,74 одсто), Социјалдемоктратски савез (0,43 одсто), Реформистичка странка (0,22 одсто), а најмањи број гласова добила је Црногорска партија - 0,10 одсто.

За покриће трошкова изборне кампање из јавних извора, према Закону о финансирању политичких активности, издвојено је 0,1 одсто расхода републичког буџета, односно 890 милиона динара. Та средства се, како пише у том закону, распоређују у висини од 20 одсто у једнаким износима подносиоцима проглашених изборних листа који су приликом њиховог подношења дали изјаву да ће користити средстава из јавних извора за покриће трошкова изборне кампање, а то су учиниле све странке.

Ова средства уплаћују се у року од пет дана од дана проглашења свих изборних листа, а преостали део, 80 одсто, додељује се подносиоцима изборних листа које су освојиле мандате, сразмерно броју освојених мандата, у року од пет дана од дана проглашења изборних резултата, без обзира на то да ли су користили средства из јавних извора за покриће трошкова изборне кампање.

Закон је прописао да се изборно јемство састоји у полагању готовог новца, банкарске гаранције, државних хартија од вредности или у стављању хипотеке за износ јемства на непокретној имовини лица које даје јемство.

То јемство се враћа уколико се на изборима освоји најмање један одсто важећих гласова, односно најмање 0,2 одсто ако се представља и заступа интерес националне мањине, у року од 30 дана од дана проглашења коначних изборних резултата.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер