Predsednica nemačkog Maršalovog fonda: Srbija nije neutralna, jer podržava suverenitet i integritet Ukrajine

Beograd -- Predsednica nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država Karen Donfrid ne vidi ništa sporno u dolasku ruskog predsednika Vladimira Putina u Beograd.

Ona, međutim, poručuje da će međunarodna zajednica s velikom pažnjom pratiti poruke tokom te posete.

Donfrid podseća da je Putin prisustvovao u junu komemoraciji povodom Dana D, odnosno iskrcavanja saveznika u Drugom svetskom ratu u Normandiji, te da je stav saveznika bio da je prikladno da Putin bude tu kako bi se priznao doprinos njegove zemlje u vreme Dana D.

"Mislim da se ta logika može primeniti i na posetu predsednika Putina Srbiji", rekla je Donfrid u izjavi Tanjugu , koja očekuje tom prilikom značajne poruke, a što će, kaže, međunarodna zajednice pratiti s velikom pažnjom.

Uz ocenu da je "ovo teško vreme za odnose sa Rusijom" zbog ukrajinske krize, Donfrid, međutim, napominje da stav Srbije u toj krizi ne bi nazvala neutralnim.

"Vaš premijer je javno rekao da podržava teritorijani integritet i suverenitet Ukrajine i da smatra Krim delom Ukrajine, tako da mislim da je jasno pokazao da nije neutralan, već da podržava Ukrajinu u tom aspektu. On, međutim, nije bio voljan da uvede sankcije Rusiji zbog politike koju vodi, i po tome se Srbija razlikuje od članica EU i SAD", rekla je ona.

Donfrid je podsetila da je i u EU vođena žučna debata o politici sankcija i da nije bilo lako postići konsenzus svih 28 članica Unije.

"Da li bismo svi voleli da je Srbija deo tog konsenzusa? Naravno. Da li uviđamo da je to teška situacija za Srbiju? Da. Mislim da ćemo možda, kako Srbija bude napredovala na evroatlantskom putu, videti kako se kreće ka drukčijem stavu", rekla je ona.

Donfrid je istakla da se, uprkos krizi, ipak ne može govoriti o novom hladnom ratu.

SAD, prema njenim rečima, podržavaju demokratsko pravo ukrajinskog naroda da bira, svesne su dubokih veza Ukrajine sa Rusijom i veruju da Kijev ne treba da se opredeljuje izmedju Brisela i Moskve, ali smatraju neprihvatljivim da Rusija nelegalno aneksira deo teritorije slabijeg suseda.

Na pitanje kakvo mesto Srbija i Balkan zauzimaju u američkoj spoljnoj politici u današnje vreme, bivša savetnica američkog predsednika Baraka Obame odgovorila je da Vašington u potpunosti podržava "izbor Srbije da ide evroatlantskim putem".

"Sadašnja Vlada Srbije i premijer jasno su naznačili da žele da Srbija postane članica EU. Primetila sam da je ministar odbrane Srbije učestvovao na samitu NATO u Velsu početkom septembra. Sve su to stvari koje SAD snažno podržavaju jer one vode ka tome da Srbija postane demokratskija, prosperitetnija, posvećenija vladavini prava", rekla je Donfrid.

Ona je potvrdila da su u fokusu spoljne politike Vašingtona krizne situacije, poput pretnji Islamske države, širenja ebole u Africi i ukrajinske situacije, ali da to ne znači da SAD više ne podržavaju Srbiju.

"SAD su tu, spremne da podrže, ali to su naravno odluke Vlade Srbije, kao i veoma teške reforme koje vlada sprovodi kako bi ostvarila te ciljeve", naglasila je Donfrid.

Bivša savetnica Bele kuće za Evropu ocenila je da je Srbija pre 25 godina otpočela "izuzetno" putovanje, u kome posebno mesto zavredjuje otvaranje pristupnih pregovora sa EU.

"Ne znam da li će Srbija ući u EU 2018. ili 2020, ali sam proces pristupnih pregovora čini Srbiju snažnijom zemljom. Ekonomske i političke reforme koje sprovodite, sve je to za dobrobit Srbije. Znam da je teško, znam da reforme nisu popularne, ali one će učiniti Srbiju boljim mestom za život", poručila je ona.

Ocenila je da je veoma važan stav koji je Srbija zauzela po pitanju borbe protiv Islamske države, pridruživši se tako medjunarodnoj koaliciji koju okuplja Obama.

Upitana kako Srbija može da doprinese toj borbi, Donfrid je navela da opasnost od Islamske države ima mnogo dimenzija, medju kojima je i problem stranih boraca, koji odlaze u Siriju, gde postaju još radikalniji, a potom se neki od njih vraćaju u zemlju.

"To nije problem samo Srbije, već i SAD i svih evropskih zemalja. Treba zajedno da se suočimo s tim aspektom pretnje, da razmislimo kako možemo da pratimo i pokušamo da sprečimo ljude da odlaze na bojišta iz Srbije, Belgije, Francuske, SAD... Kako da ih lociramo kada su već tamo... A , ako se vrate, kako da im pratimo trag", kazala je Donfrid, podsetivši da je Francuz koji je otišao u Siriji po povratku u Belgiju izvršio napad na Jevrejski muzej.

Srbija, prema njenim rečima, može tešnje da saradjuje sa SAD i Evropom u otklanjanju specifične opasnosti koju predstavljaju strani borci.

Komentarišući ideju italijanskog ambasadora u Beogradu Đuzepea Manca da godišnje istraživanje "Transatlantski trendovi", koje sprovodi Nemački Maršalov fond, naredne godine obuhvati i Srbiju, ona je ocenila da je to sjajan predlog jer bi "Srbija donela novu važnu dimenziju toj anketi".

Karen Donfrid je učestvovala na četvrtom Beogradskom bezbednosnom forumu, na panelu posvećenom otvaranju nove strateške debate izmedju transatlantske i evroazijske agende.

Trodnevni forum, koji je počeo 30. septembra, privukao je ove godine, prema rečima organizatora, dosad najveću pažnju publike iz Srbije i inostranstva.

Na skupu je učestvovalo više od 450 stručnjaka i političara, a organizovali su ga Beogradski fond za političku izuzetnost, Evropski pokret u Srbiji i Beogradski centar za bezbednosnu politiku.

Novinska agencija Tanjug bila je medijski pokrovitelj foruma.

(Tanjug)