Предраг Кон: Боље да нисам рекао да је три пута више умрлих, ради се о процени, а ни у ком случају о нечему што је потпуно поуздано

На питање новинарке Н1 о изјави др Кона да је у Београду три пута више умрлих у периоду март-јун 2020, и након тога да су главни одговорни они који су радили на ИТ систему, члан Кризног штаба је одговорио да је "врло битна прецизност" и да је он изјавио да је реч о подацима "на основу морталитетне статистике, а то очигледно људима није јасно".

“Дакле, ради се о процени, а ни у ком случају о нечему што је поуздано. Не можемо говорити ништа друго него колико је било смрти у одређеном периоду и упоређивати са укупном смртношћу раније”, рекао је Кон.

 “Ту се јавља тај број који је већи што смо у реалном времену имали пријављено. То значи да је врло могуће да је било знатно више смрти. То су два броја – 345 и 118 који је пријављен. Боље да нисам рекао три пута више. Не може на целу Србију да се примени та процена”, изјавио је данас Кон на конференцији за медије Кризног штаба.

Он је додао и да је “врло битно радити ревизију, то је суштина свега”.

“Када сам говорио о информатичком систему, много нам зависи од тога. Не можемо да замислимо будућност без информатичког система. Ништа што сам рекао не излази из оквира који је рекао и министар. Схватање министра да то није тачно – не могу да кажем ништа о томе, реч је само о процени”, рекао је Кон.

Подсетимо, јуче је министар Лончар изјавио да није тачно да је три пута више смртних случајева од коронавируса.

Ради се о процени, ништа од података није прикривано

"Говорећи о већем броју преминулих, ја сам то рекао на основу морталитетне статистике, а то људима није јасно - ради се о процени, не о нечему што је потпуно поуздано. Не можемо говорити ништа друго када говоримо о статистици, него колико је било укупно преминулих и поредити са смртношћу раније. И ту се јавља број који је већи него у реалном времену који смо имали пријављен", објаснио је епидемиолог Предраг Кон.

Кон је додао да то значи да је могуће да је било више смртних случајева.

"Не може да се тврди и да се примењује за Србију нешто што је процена. Али је важно да се укаже да је потребна ревизија да бисмо знали комплетну истину и када сам говорио о информатичким системима, нама много зависи од система, не можемо да замислимо будућност без система. Поменуо сам да је битно да они буду укључени. Да лекари ниси пријављивали је једно од могућих објашњења, зато је потребна ревизија", рекао је Кон.

Рекао је да се подаци који се саопштавају добијају из Батута и да су једино они меродавни.

"Никада ништа није прикривано од података, посебно јер се спекулише нешто што је везано за одвојене начине праћења, све оно што је објављивано је оно што је било доступно", објашњава Кон.

Подсетимо, епидемиолог Предраг Кон је изјавио, гостујући у Прегледу дана НеwсМаx Адриа, да је према његовом истраживању на основу података из Градског завода за јавно здравље, од марта до јуна, било три пута више смртних случајева него што је систем прикупио и што је званично објављено, односно него што је писмено пријављено. 

Имунолог Срђа Јанковић је додао да се разликује праћење на дневном нивоу у односу на истраживање. 

"Разлике варирају, имамо примере из Кине, Италије Немачке, да је касније истраживањима на основу увида и другим методама нађено да је број оболелих и преминулих био већи, то није неочекивано. Неке ствари не могу да се утврде на дневном нивоу", рекао је Јанковић.

Министар здравља Златибор Лончар каже да ће се ревизија урадити, али да је за то потребно време, као и капацитети и да се ревизија ради када је ситуација мирна.

"Да ли је данас број тестираних тема? Не. Зашто није, јер има довољно тестова, јер се тестира највише и јер се не чека превише на резултат. Да ли је тема број позитивних? Не, јер их има мање од 20 на 100 хиљада становника. Да ли су мере тема, нису, јер се показало да су добре и дале резултате. Да ли је тема функционисање здравственог система? Није, има довољно места, људи раде, прихватају се пацијенти који нису позитивни. Број респиратора није тема, учинак лекара није тема. Ово све нису теме, а на многим местима јесу. Јер смо их решили и функционишу. Неко хоће тему статистика, нема проблема, решићемо и то. За неке ствари је потребно време. Радимо максимално и урадићемо све да заштитимо грађане. Маске у затвореном - то нам треба, треба нам јединство и да се вратимо нормалном животу", рекао је министар. 

На поновљено питање о прецизности података, министар Лончар је новинарки Н1 одговорио да појединци који "немају идеје, ни програм", мисле да је то терен да компромитују Владу, Кризни штаб и Александра Вучића.

"Нема разлога да то користите, нема разлога, много је препрека да дођете до њега, морате нешто да нудите и радите", рекао је Лончар и додао да никад нису објављену другачији подаци од оних у информационим системима. 

На питање БИРН-а ко је Кризном штабу давао податке, ко су били програмери који су радили ситем и на који начин се баратало подацима, Лончар је одговорио да пошто БИРН има базу која није тачна, "они који су је дали треба да дају одговоре".

"Систем је једноставан. Једино што је релевантно су подаци Батута и градских завода. Свака болница своје податке шаље Институту за јавно здравље и све се слива у Батут, то су једини подаци. Једини релевантни подаци су они који дођу из здравствене установе у Батут и то се ради 24 сата. Све остало не можемо да признамо", каже Лончар.

Говорећи о неслагању података, Срђа Јанковић је рекао да је то питање начина на који се добијају и времена.

"Прво то, па тек онда можемо да спекулишемо о мотивима. У свим земљама постоји нека разлика између података који су потврђени на дневном нивоу и онога што се може утврдити након неког времена. Ту имамо сумњиве ситуације за које је потребно време да се расветле. И онда наравно да то што покаже време и оно што смо знали да се не поклапа. У једном италијанском градићу је нађено 10 пута више потенцијално умрлих од короне и нико то није назвао преваром", каже Јанковић.

(Н1, Нова.рс)