Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu nastavljena rasprava u sporu između Srbije i Hrvatske

Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, izlaganjem srpskog pravnog tima nastavljena rasprava u sporu između Srbije i Hrvatske po međusobnim tužbama za genocid. Šef srpskog pravnog tima Saša Obradović istakao je, obraćajući se sudijama, da su Srbi žrtve genocida, ali je napomenuo da je tokom rata propatilo i dosta Hrvata.

Srpski pravni tim na čelu sa Sašom Obradovićem počeo je u Međunarodnom sudu pravde izlaganje odbrane na navode Hrvatske tužbe za genocid, posle čega će predstaviti protivtužbu Srbije za genocid nad Srbima na području Hrvatske od 1991. do 1995. godine.

U uvodnom izlaganju u haškoj Palati mira, Obradović je rekao da su tokom rata u Hrvatskoj počinjeni ozbiljni zločini, ali da "zločini nad Hrvatima nisu dostigli - a kamoli prešli - prag genocida.

"U ime Vlade i naroda Republike Srbije, ponovo izražavam iskreno žaljenje zbog svih žrtava rata i zločina počinjenih tokom oružanih sukoba u Hrvatskoj, bez obzira na nacionalno i etničko poreklo", rekao je Obradović.

Zastupnik Srbije naglasio je da "Hrvatska nije pred sud iznela nijedan dokaz - dokument ili izjavu svedoka - o postojanju genocidne namere kod vođstva Republike Srbije, JNA ili Srba iz Hrvatske".

Prema Obradovićevim rečima, Srbija ne može biti odgovorna za zločine počinjene pre nego što je ona, odnosno SR Jugoslavija, formirana kao država, 27. aprila 1992. Većina zločina u Hrvatskoj, podsetio je, počinjena je 1991. godine.

"Počinioci zločina u Hrvatskoj nisu, ni de fakto, ni de jure, bili organi Republike Srbije. Niti su zločini počinjeni po naređenju, direktivi, niti pod kontrolom naše države, kao što pokazuje nedavna praksa Haškog tribunala", istakao je Obradović.

Osvrćući se na kontratužbu za genocid nad Srbima iz Kninske krajine tokom operacije "Oluja", u leto 1995, Obradović je tvrdio da je ta ofanziva bila sprovedena sa "genocidnom namerom" da se Srbi unište, delimično ili potpuno, kao etnička grupa.

Precizirao je da je 1.719 Srba ubijeno tokom i posle Oluje, a 6.361 tokom celog sukoba. U "Oluji" je, pored toga, nestalo oko 900 Srba, a 400 ekshumiranih tela još čeka na identifikaciju.

U Hrvatskoj živi tri puta manje Srba nego pre rata

Pozivajući se na izveštaj generalnog sekretara UN iz 1995, zastupnik Srbije naznačio je da je oko 200.000 Srba pobeglo sa područja koje su napale hrvatske snage.

"Danas u Hrvatskoj živi tri puta manje Srba nego 1991", rekao je Obradović.

Hrvatska nije "izrazila pokajanje", podsetio je zastupnik Srbije, već je u svom podnesku iznela optužbu da su srpske izbeglice "ubijali drugi Srbi, odnosno Vojska Republike Srpske" ili da su Krajinu napustili zbog "teških životnih uslova, siromaštva i opšte nesigurnosti".

U tom smislu, rekao je Obradović, "lako je zamisliti u kakvom su danas položaju Srbi u Hrvatskoj", iako su se odnosi dve države u mnogo čemu značajno pobošljali.

Srbi su "povremeno izloženi govoru mržnje", istakao je Obradović i podsetio da su zvanični ćirilični natpisi na zvaničnim zgradama u nekoliko gradova nedavno su uništeni.

"U decembru 2012. godine, 17 godina posle Oluje, predsednik Hrvatske Ivo Josipović javno je priznao da hrvatski sudovi još nisu nikoga osudili ni za jedno ubistvo počinjeno tokom te operacije", podsetio je Obradović.

Srbija od ovog procesa, kako je rekao njen zastupnik, očekuje da pokaže da "patnje srpskog naroda takođe zaslužuju priznanje".

"Nema dileme da su Hrvati mnogo propatili u ovom sukobu... Ali, rat u Hrvatskoj je izazvao i ozbiljne patnje Srba koji su bili građani SR Hrvatske, ali su, suočivši se sa separatističkim zahtevima hrvatskog političkog vođstva i postepenim raspadom Jugoslavije, odlučili da uspostave svoj nacionalni entitet poznat kao Republika Srpska Krajina", rekao je Obradović, napominjući da u izlaganjima predstavnika Hrvatske o tome nije bilo ni reči.

Rat u Hrvatskoj, istakao je zastupnik Srbije, ne može se svesti na "pojednostavljenu sliku o jednom počiniocu i jednoj žrtvi genocida".

Hrvatsku tužbu iz 1999. godine Obradović je nazvao "od početka veštačkom", te "neiskrenom i čak ciničnom". Podsetio je da je u prvoj verziji tužbe Hrvatska tvrdila da je Srbija odgovorna i za egzodus srpskog stanovništva iz Kninske krajine 1995, odnosno za "etničko čišćenje" tog područja.

"Drugim rečima, Srbi su, po prvoj tvrdnji Hrvatske, sproveli etničko čišćenje drugih Srba, koje bi trebalo presudom nazvati genocidom", naglasio je Obradović.

Tužba Hrvatske "istorijska ironija"

Hrvatsku tužbu je nazvao i "istorijskom ironijom". Podsećajući da "i Hrvati i Srbi vrlo dobro znaju šta je genocid" aludirao je na ustaške zločine iz Drugog svetskog rata.

Bez te istorijske podloge, ne može se shvatiti značaj pojave Franje Tuđmana, kao novog političkog lidera devedesetih godina, koji se "zalagao za pomirenje između hrvatskih komunista i neo-ustaškog pokreta", kao ni "ustanak kojim su Srbi u Hrvatskoj reagovali na tu politiku", rekao je Obradović.

Tužba Hrvatske i kontratužba Srbije "ne bi trebalo da vode zaključku da dva naroda imaju beskrajnu istoriju mržnje i beskrajnog sukoba", upozorio je Obradović. Naprotiv, dva naroda "živela su u bratstvu tokom mnogih decenija".

"Naš protivnik, stoga, u ovom procesu nije ni hrvatski narod, niti država Hrvatska, već ekstremni hrvatski nacionalizam. Suprotstvljajući se lažnim tvrdnjama i krutom ponašanju vlade Hrvatske koja je pokrenula ovaj proces, mi ćemo se suprotstaviti ekstremnom nacionalizmu kao takvom, svakom i svačijem nacionalizmu, uključujući srpskom, kada izaziva patnje drugih naroda", zaključio je Obradović.

U nastavku argumenata Srbije, jedan od najvećih svetskih autoriteta za pitanje genocida, profesor Vilijam Šabas, govori o teorijskom konceptu tog krivičnog dela.

Srbija će na hrvatsku tužbu odgovarati do srede, a zatim će izlagati argumente o svojoj kontratužbi.

Druga runda razmene argumenata biće, uz pauze, održana od 20. marta do 1. aprila.

Hrvatska je tužbu zbog navodnog genocida protiv tadašnje SRJ podnela u julu 1999, a Srbija je kontratužbu sudu dostavila u januaru 2010.

Raspravi predsedava predsednik MSP-a, sudija iz Slovačke Petar Tomka.

Obradović: Biserko je nestručan i pristrasan svedok

Saša Obradović je ukazao da je predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko, koja je prošle sedmice svedočila, nema odgovarajući nivo znanja i profesionalne veštine da bude ekspertski svedok u tom sporu.

"Pozivanje gospođe Biserko, aktiviste za ljudska prava, koja ima diplomu iz ekonomije, da bude stručnjak za političke, istorijske i ustavna pitanja, ide čak dalje od ideje o načinu dokazivanja koja su do sada zabeležena pred ovim sudom", rekao je šef srpskog pravnog tima Saša Obradović.

"Gospođa Biserko ne poseduje odgovarajući nivo znanja i profesionalnih veština u oblastima politike, savremene istorije i Ustavnog zakona bivše Jugoslavije koji bi trebalo da joj omogućavaju da bude ekspert ili veštak čije mišljenje sud može da prihvati", naglasio je Obradović.

Posebno se osvrnuo na deo njenog izlaganja u kojem je, kako smatra, pokazala da nije objektivan svedok u tom sporu, već da je "dobila zadatak" jer kao i mnogi aktivisti zavisi od donatora. To pokazuje, kaže Obradović, da nije nepristrasna.

Izjave svedoka zabranjeno je objavljivati do 1. aprila.

(RTS)