Пред Међународним судом правде у Хагу настављена расправа у спору између Србије и Хрватске

Пред Међународним судом правде у Хагу, излагањем српског правног тима настављена расправа у спору између Србије и Хрватске по међусобним тужбама за геноцид. Шеф српског правног тима Саша Обрадовић истакао је, обраћајући се судијама, да су Срби жртве геноцида, али је напоменуо да је током рата пропатило и доста Хрвата.

Српски правни тим на челу са Сашом Обрадовићем почео је у Међународном суду правде излагање одбране на наводе Хрватске тужбе за геноцид, после чега ће представити противтужбу Србије за геноцид над Србима на подручју Хрватске од 1991. до 1995. године.

У уводном излагању у хашкој Палати мира, Обрадовић је рекао да су током рата у Хрватској почињени озбиљни злочини, али да "злочини над Хрватима нису достигли - а камоли прешли - праг геноцида.

"У име Владе и народа Републике Србије, поново изражавам искрено жаљење због свих жртава рата и злочина почињених током оружаних сукоба у Хрватској, без обзира на национално и етничко порекло", рекао је Обрадовић.

Заступник Србије нагласио је да "Хрватска није пред суд изнела ниједан доказ - документ или изјаву сведока - о постојању геноцидне намере код вођства Републике Србије, ЈНА или Срба из Хрватске".

Према Обрадовићевим речима, Србија не може бити одговорна за злочине почињене пре него што је она, односно СР Југославија, формирана као држава, 27. априла 1992. Већина злочина у Хрватској, подсетио је, почињена је 1991. године.

"Починиоци злочина у Хрватској нису, ни де факто, ни де јуре, били органи Републике Србије. Нити су злочини почињени по наређењу, директиви, нити под контролом наше државе, као што показује недавна пракса Хашког трибунала", истакао је Обрадовић.

Осврћући се на контратужбу за геноцид над Србима из Книнске крајине током операције "Олуја", у лето 1995, Обрадовић је тврдио да је та офанзива била спроведена са "геноцидном намером" да се Срби униште, делимично или потпуно, као етничка група.

Прецизирао је да је 1.719 Срба убијено током и после Олује, а 6.361 током целог сукоба. У "Олуји" је, поред тога, нестало око 900 Срба, а 400 ексхумираних тела још чека на идентификацију.

У Хрватској живи три пута мање Срба него пре рата

Позивајући се на извештај генералног секретара УН из 1995, заступник Србије назначио је да је око 200.000 Срба побегло са подручја које су напале хрватске снаге.

"Данас у Хрватској живи три пута мање Срба него 1991", рекао је Обрадовић.

Хрватска није "изразила покајање", подсетио је заступник Србије, већ је у свом поднеску изнела оптужбу да су српске избеглице "убијали други Срби, односно Војска Републике Српске" или да су Крајину напустили због "тешких животних услова, сиромаштва и опште несигурности".

У том смислу, рекао је Обрадовић, "лако је замислити у каквом су данас положају Срби у Хрватској", иако су се односи две државе у много чему значајно побошљали.

Срби су "повремено изложени говору мржње", истакао је Обрадовић и подсетио да су званични ћирилични натписи на званичним зградама у неколико градова недавно су уништени.

"У децембру 2012. године, 17 година после Олује, председник Хрватске Иво Јосиповић јавно је признао да хрватски судови још нису никога осудили ни за једно убиство почињено током те операције", подсетио је Обрадовић.

Србија од овог процеса, како је рекао њен заступник, очекује да покаже да "патње српског народа такође заслужују признање".

"Нема дилеме да су Хрвати много пропатили у овом сукобу... Али, рат у Хрватској је изазвао и озбиљне патње Срба који су били грађани СР Хрватске, али су, суочивши се са сепаратистичким захтевима хрватског политичког вођства и постепеним распадом Југославије, одлучили да успоставе свој национални ентитет познат као Република Српска Крајина", рекао је Обрадовић, напомињући да у излагањима представника Хрватске о томе није било ни речи.

Рат у Хрватској, истакао је заступник Србије, не може се свести на "поједностављену слику о једном починиоцу и једној жртви геноцида".

Хрватску тужбу из 1999. године Обрадовић је назвао "од почетка вештачком", те "неискреном и чак циничном". Подсетио је да је у првој верзији тужбе Хрватска тврдила да је Србија одговорна и за егзодус српског становништва из Книнске крајине 1995, односно за "етничко чишћење" тог подручја.

"Другим речима, Срби су, по првој тврдњи Хрватске, спровели етничко чишћење других Срба, које би требало пресудом назвати геноцидом", нагласио је Обрадовић.

Тужба Хрватске "историјска иронија"

Хрватску тужбу је назвао и "историјском иронијом". Подсећајући да "и Хрвати и Срби врло добро знају шта је геноцид" алудирао је на усташке злочине из Другог светског рата.

Без те историјске подлоге, не може се схватити значај појаве Фрање Туђмана, као новог политичког лидера деведесетих година, који се "залагао за помирење између хрватских комуниста и нео-усташког покрета", као ни "устанак којим су Срби у Хрватској реаговали на ту политику", рекао је Обрадовић.

Тужба Хрватске и контратужба Србије "не би требало да воде закључку да два народа имају бескрајну историју мржње и бескрајног сукоба", упозорио је Обрадовић. Напротив, два народа "живела су у братству током многих деценија".

"Наш противник, стога, у овом процесу није ни хрватски народ, нити држава Хрватска, већ екстремни хрватски национализам. Супротствљајући се лажним тврдњама и крутом понашању владе Хрватске која је покренула овај процес, ми ћемо се супротставити екстремном национализму као таквом, сваком и свачијем национализму, укључујући српском, када изазива патње других народа", закључио је Обрадовић.

У наставку аргумената Србије, један од највећих светских ауторитета за питање геноцида, професор Вилијам Шабас, говори о теоријском концепту тог кривичног дела.

Србија ће на хрватску тужбу одговарати до среде, а затим ће излагати аргументе о својој контратужби.

Друга рунда размене аргумената биће, уз паузе, одржана од 20. марта до 1. априла.

Хрватска је тужбу због наводног геноцида против тадашње СРЈ поднела у јулу 1999, а Србија је контратужбу суду доставила у јануару 2010.

Расправи председава председник МСП-а, судија из Словачке Петар Томка.

Обрадовић: Бисерко је нестручан и пристрасан сведок

Саша Обрадовић је указао да је председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији Соња Бисерко, која је прошле седмице сведочила, нема одговарајући ниво знања и професионалне вештине да буде експертски сведок у том спору.

"Позивање госпође Бисерко, активисте за људска права, која има диплому из економије, да буде стручњак за политичке, историјске и уставна питања, иде чак даље од идеје о начину доказивања која су до сада забележена пред овим судом", рекао је шеф српског правног тима Саша Обрадовић.

"Госпођа Бисерко не поседује одговарајући ниво знања и професионалних вештина у областима политике, савремене историје и Уставног закона бивше Југославије који би требало да јој омогућавају да буде експерт или вештак чије мишљење суд може да прихвати", нагласио је Обрадовић.

Посебно се осврнуо на део њеног излагања у којем је, како сматра, показала да није објективан сведок у том спору, већ да је "добила задатак" јер као и многи активисти зависи од донатора. То показује, каже Обрадовић, да није непристрасна.

Изјаве сведока забрањено је објављивати до 1. априла.

(РТС)