Православни верници данас славе Божић

Београд -- Православни верници, који поштују јулијански календар, данас славе Божић - рођење Исуса Христа, најрадоснији хришћански празник.

Божић се празнује три дана као успомена на дан рођења Исуса Христа. То је празник рађања новог живота, празник деце и детињства, родитељства, очинства и материнства.

Патријарх Иринеј је у поноћ у Храму Светог Саве, у присуству великог броја верника, премијера Србије Ивице Дачића и високих државних и верских званичника, почео служење божићне литургије.

Служењу литургије присуствују представници хришћанских верских заједница и Александар Карађорђевић са породицом, а око пуног храма окупио се велики број грађана. Патријарх Иринеј запалио је у недељу увече у београдској Цркви Светог Александра Невског бадњак.

Божић је, уз Ускрс, један од два највећа хришћанска празника. То је дан када се слави рођење Христово и када је дух малог Исуса свеприсутан међу људима, доносећи им мир и праштање.

Припреме за Божић почињу 40 дана пре 7. јануара, када почиње Божићни пост који представља прочишћење духа и тела пред најрадоснији догађај у православљу.

Божић је празник целе породице и зато се очекује да она током празнићних дана буде на окупу. Верници који славе Божић дан започињу уношењем неначете воде, дочекивањем положајника, одласком у цркву на службу и причест, те првим мрсним доручком.

Дуг је списак народних обичаја који красе овај празник - од ломљења погаче па до игара које симулирају тобожње вијање Божића. Први дан Божића је дан радости рађања, обнављања живота, док се други дан проводи у свечаном, тихом домаћем расположењу, а у црквама служи Литургија захвалности Богородици.

У православном свету обичаји се разликују од земље до земље, а сваки народ је унео сопствену традицију у прослављање празника.

У Русији је обичај да се породице окупљају за столом на Бадње вече, а затим следи посебна вечера без меса. Главно јело се зове "кутја".

Вечера се припрема од различитих врста житарица које симболизују наду, уз додатак меда и мака (симболи среће и мира). То се сматра "светом вечером", а сервира се на белом столњаку који симболизује бело платно у које је Христ увијен по рођењу.

У просторију се унесе нешто сламе као подсећање на скромно окружење у ком је Исус рођен, а велика бела свећа поставља се на средину стола у знак објаве да је Христ светло света.

У Украјини је најважнији део прославе вечера на Бадње вече коју зову Света вечера, када се у кућу уноси сноп пшенице. Тај обичај се назива дидух (дедин дух) и симболише претке и жељу да година добро роди. У градским породицама, "дидух" је прустан у сноповима пшенице који се ставе у вазу.

У Македонији 5. јануара деца певају божићне песме од врата до врата - то су коледе. Дан касније, на Бадње вече следи уношење "бадника" на кућно огњиште. Дрво се пре тога исече на три дела (што представља Свето тројство), а сва три дела у кућу унесе отац.

У Грузији на Бадње вече се чека да сат откуца 12 пута, а затим почиње вечера уз традиционално грузијско вино.

Верници Јерусалимске патријаршије за Бадњи дан и Божић обилно једу слаткише - најчешће кадаиф. Суво воће, попут урми, кајсија, грожђа и шљива, заједно са лешницима, бадемима или орасима, такође су популарни. За Божић се традиционално справља посебан оброк припремљен од јагњећег меса.

Остале православне цркве и земље већ су прославиле Бадње вече и Божић 24. и 25. децембра.

У Грчкој, која је прешла на нови календар, деца на Бадње вече иду од куће до куће и певају божићне песме, а заузврат добијају слаткише или новац.

За вечеру која се припрема за Бадње вече карактеристичан је "Христов хлеб" ("христопсомо"), у облику великих векни различитих облика, на чијим корама су декорације које обично представљају послове којим се породица бави.

За разлику од већине других православних земаља, у Грчкој се за вечеру на Бадње вече служи месо и то јагњетина и прасетина.

У Бугарској се за Бадње вече припрема посебна вечера од 12 јела без меса која симболишу 12 месеци у години. То су јела од пасуља, ораха и лешника, сувих шљива, а ту је и традиционални бугарски колач - "баница". Након вечере сви чланови породице устају у исто време.

У Румунији је уобичајено жртвовање прасета (печенца), али се прасе жртвује на дан Светог Игнатија (20. децембар, Румуни су прешли на нови календар), а биће послужено тек на божићној трпези.

Верује се да ће дух прасета у наредној години породици донети благостање. Вечера се припрема и по три дана, и састоји се углавном од прасетине на разне начине, сарми, кобасица, а служи се и ћуретина, уз шљивовицу и вино.

Посебност румунске божићне трпезе чини "козонаћи" - колач са сувим грожђем и лешницима. Такође је присутан обичај да деца за Бадње вече иду од куће до куће и певају божићне песме.

Христос се роди!

Од Божића до Богојављања људи у Србији се поздрављају речима “Христос се роди” и отпоздрављају “Ваистину се роди”. Раније, ако су пријатељи или чланови породице били далеко једни од других, слали су божићне честитке купљене у православним храмовима. Последњих година, пријатељи углавном Божић честитају поруком упућеном преко мобилног телефона.

(Б92-Бета-Танјуг)