Posle šest godina, Hrvatski državni vrh i predstavnici Jevreja, Srba, Roma i antifašista zajedno na komemoraciji u Jasenovcu; Plenković: Došli smo da osudimo strahote; Milanović: Mesto na kom su se događale najgroznije stvari

Polaganjem venca i cveća državni vrh Hrvatske, i predstavnici Jevreja, Srba, Roma i antifašista koji žive u Hrvatskoj danas su podno spomenika "Kameni cvet" obeležili 75. godišnjicu proboja logora Jasenovac. Ove godine je na državnoj komemoraciji bio ceo državni vrh, što nije bio slučaj od 2014. godine, a prisutni su bili i predstavnici nacionalnih manjina i antifašista, koji su od 2016. godine odbijali da prisustvuju državnoj komemoraciji.

Zajednički venac podno "Kamenog cveta" položili su predsednik Republike Zoran Milanović, predsednik Hrvatskoga sabora Gordan Jandroković i predsednik vlade Andrej Plenković.

Po cvet su u spomen na žrtve položili predsednik Jevrejske opštine Ognjen Kraus, predsednik Saveta Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac, saborski zastupnik romske nacionalne manjine Veljko Kajtazi i predsednik Saveza antifašističkih boraca (SABA RH) Franjo Habulin.

Službena komemoracija, koju je direktno prenosila zagrebačka televizija N1, zbog epidemije koronavirusa uključivala je samo polaganje venca i cveća, uz poštovanje mera socijalne distance.

Kraus je rekao da je u Jasenovac došao da “pruži ruku” i poruči da je spreman na ozbiljne razgovore i odnosu vlade i vlasti prema istoriji.

"Došao sam i zato da rešimo sve naše probleme u interesu Hrvatske i da sve hipoteke koje sramote ovu zemlju stavimo ad akta", rekao je Kraus.

Ako to ne bude rešeno, poručio je, naredne godine sigurno neće doći.

"Sad sam pružio ruku da započnemo razgovore. Ako se ništa ne ostvari, sigurno nećemo biti ovde sljedeće godine. Neki pomaci su napravljeni", rekao je Kraus novinarima u Jasenovcu.

Jandroković je rekao da su predstavnici državnog vrha došli da iskažu poštovanje prema žrtvama ustaškog logora i da bi osudili karakter zločinačkog ustaškog režima.

"Nikad više ne smemo dopustiti da se na ovim prostorima dogodi zlo kakvo se dogodilo u Drugom svetskom ratu", rekao je Jandroković i dodao da je nužno biti uključiv i sa razumevanjem jednih prema drugima.

Hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio je danas u Jasenovcu, posle zajedničkog polaganja venca i cveća sa predstavnicima dela manjina, da su se tu okupili da bi osudili strahote koje su se na tom prostoru događale tokom Drugog svetskog rata.

Došli su, kazao je, da još jednom izraze pijetet prema žrtvama tog logora i podsetio da je sa predstavnicima vlade tu već četvrtu godinu.

"Na taj način kontinuirano pokazujemo naš pijetet prema žrtvama. Ove godine je bila velika godišnjica Aušvica i tada smo vrlo jasno osudili nacističke zločine. Još jednom treba ponoviti koliko je važno da mlade generacije budu svesne najvećih strahota koje su se dogodile tokom 2. svetskog rata, pa i ovde u Jasenovcu", istakao je Plenković.

Komentrišući izjavu predsedika Jevrejske opštine Ognjena Krausa da naredne godine predstavnici žrtva ponovo neće doći ako se ne pokrene dijalog sa vladom, Plenković kaže da je to pitanje kontinuirano, ali da je u mandatu ove vlade puno učinjeno.

"Politika koju vodimo i izjave koje dajemo su čvrste i jasne", rekao je Plenković novinarima.

A na pitanje o tome da Ministarstvo branitelja navodno finansira udruženja koja istražuju rad logora Jasenovac, nakon, kako je formulisano, sloma ustaškog režima, Plenković tvrdi da njegova vlada "nema nikakvog sluha za revizionizam", a što se tiče konkretno finansiranja projekata to će, kaže, videti sa nadlažnim ministrom.

Milanović: Mesto na kom su se događale najgoznije stvari

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović rekao je da mu je drago da su se posle tako dugog vremena tu zajedno našli predstavnici vlasti i predstavnici žrtava, jer je u pitanju mesto na kojem su se događale najgroznije stvari tokom Drugog svetskog rata.

Lično se, kazao je, angažovao na tome da se na Dan sećanja na jasenovačke žrtve ponovo zajedno pojave u Jasenovcu predstavniči vlasti, dela manjina, Jevrejske opštine i antifašistaa.

Odgovarajući na pitnje šta misli o tome što predstavnici žrtava i antifašisti I dalje kritikuju određene delove vlasti zbog izostanka dijaloga o pitanju revizionizma, Milanović je rekao da tačno zna na šta oni pritom mmisle, ali da on nije ta vlast, a da na sudove nema uticaja.

Komentarišući ranije postavljenu spomen ploču HOS-a, u čijm grbu je ispisan ustaški poklič “za dom spremni”, zbog koje predstavnici žrtava I antifašisti nisu učestvovali na zajedničkim komemoracijama u protekle četiri godine, Milanović kaže da tu ploču treba ukloniti i iz Novske, gde je kasnije premeštana.

"To treba maknuti, baciti negde", kazao je Milanović I dodao da to nema veze sa domovinskim ratom.

Svako ko se 1991. borio za Hrvatsku pod parolom "za dom spremni", nije se borio “samo za Hrvatsku, već I za restauraciju NDH", rekao je Milanović.

"Onaj ko misli da se u domovinskom ratu pod geslom ''za dom spremni'' borio samo za Hrvatsku mora znati da se borio i za NDH I o potpuno pgorešno”, precizirao je Milanović.

Podsetio je da je Republika Hrvatska priznata u januaru 1992., kada je počela serija priznanja.

"Mi smo i u socijalzimu imali najveći broj državnih atributa. Nadam se da će neke stalno iritantno prisutne teme nakon pandemije splasnuti. I da ćemo na ljude koji ih budu potencirali gledati s podsmehom, a ne s prezirom", naveo je.

Što se komemoracije za žrtve Blajburgu tiče, koja će ove godine zbog pandemijie biti održana na zagrebačkom groblju Mirogoj, Milanović je rekao: "Nisam nikada išao i neću ići. Moj stav je poznat".

Danas se obeležava 75 godina od proboja poslednjih zarobljenika ustaškog logora Jasenovac

Uz prisustvo celog hrvatskog državnog vrha, kao i predstavnika nacionalnih manjina i antifašista danas će u Spomen području Jasenovac biti obeležena 75. godišnjica proboja poslednjih zarobljenika ustaškog logora Jasenovac – njih 600, od kojih je proboj preživelo stotinak.

Tako će ponovo, nakon 2014. godine, na zvaničnoj državnoj komemoraciji biti i predsednik Hrvatske, predsednik Sabora i predsednik Vlade, kao i predstavnici srpske i romske nacionalne manjine, jevrejske zajednice i Saveza antifašističkih boraca.

Proteklih pet godina bivša predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović na komemoraciju je slala izaslanika, a počast žrtvama odavala je sama, uglavnom nekoliko dana pre državne komemoracije.

Od 2016. godine predstavnici manjina i antifašisti odbijali su prisustvo državnoj komemoraciji ocenjujući da se u Hrvatskoj revidira istorija Drugog svetskog rata.

Zbog epidemije koronavirusa, komemoracija će se ove godine održati uz poštovanje mera socijalne distance, a pred spomenikom „Kameni cvet“ državni vrh Hrvatske će položiti venac, a ostali po cvet i neće biti drugih aktivnosti.

Koncentracioni logor Jasenovac postojao je 1337 dana, a javna ustanova Spomen područje Jasenovac prikupila je imena i podatke za 83.145 žrtava toga logora ubijenih zbog svoje verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti.

Tokom savezničkih bombardovanja Jugoslavije, u martu i aprilu 1945. godine, nekoliko puta je gađan Jasenovac. Na spisku ciljeva koji je Generalštab JA dostavljao saveznicima nema ovog logora, što znači da ove akcije nisu bile plod koordiniranog plana, već inicijative samih pilota. Od bombardovanja su uništeni mnogi objekti. Od preostalih logoraša formirane su radne grupe koje su iskopavale i uništavale leševe ranijih žrtava.

Komandant logora Maks Luburić je naredio da se 21. aprila likvidira poslednja grupa od 700 žena. Istog dana su svi preživeli muškarci, a bilo ih je 1.073, zatvoreni u dvospratnicu u istočnom delu logora. U noći između 21. i 22. aprila, deo logoraša, znajući da će narednog dana biti ubijeni, odlučio se na proboj. Preživelo ih je 106. Nekoliko sati kasnije, započeo je i proboj zatočenika iz dela logora Kožara. Od njih 176, spaslo se samo 11.

Zašto Jasenovac nije oslobođen?

Jedna od najtužnijih stranica jasenovačke tragedije, pored licitiranja brojem žrtava koje traje gotovo 75 godina, jeste i pitanje - zašto Jasenovac nije oslobođen?

Više od šest meseci posle oslobađanja Beograda, 2. maja 1945, partizanske jedinice su ušle u Jasenovac, i to tek pošto su ga ustaše mirno napustile, posle desetak dana sistematskog zatiranja tragova velikog zločina. Od 22. aprila do 1. maja 1945. do temelja su srušili jasenovački logor i spalili arhivu, rušili zgrade, postrojenja i mučilišta u kojima su ubijali hiljade i hiljade nikad ne izbrojanih žrtava, među kojima je najviše bilo Srba, ali i mnoštvo Jevreja, Roma i hrvatskih antifašista. Dva dana docnije, 4. maja, Generalštab, tada već Jugoslavenske armije, saopštava da su pripadnici Prvog bataljona Četvrte srpske brigade 21. srpske divizije brzim prodorom na zapad zauzeli i oslobodili Jasenovac.

Ono što nisu stigle da sruše ustaše, uradila je tek uspostavljena komunistička vlast u Hrvatskoj. Naložila je da se do temelja ukloni zid oko jasenovačkog logora, poruše sve stražarnice i osmatračnice, žičane ograde i poljski bunkeri. Uskoro je srušena i ciglarska peć koju su ustaše pretvorile u krematorijum.

Tragova o jasenovačkim zločinima, pogotovu o eventualnim odgovorima na pitanje zašto su ga partizani zaobilazili, nema ni u najznačajnijim publikacijama koje predstavljaju zvaničnu istoriju Narodnooslobodilačkog rata. U prvom izdanju Vojne enciklopedije iz 1961, u kojoj su obrađene sve teme i događaji iz rata, nema ni spomena o Jasenovacu. I u drugom izdanju objavljenom 11 godina kasnije - 1972, ne postoji nijedan podatak o oslobađanju logora i logoraša.

(Agencije)