После шест година, Хрватски државни врх и представници Јевреја, Срба, Рома и антифашиста заједно на комеморацији у Јасеновцу; Пленковић: Дошли смо да осудимо страхоте; Милановић: Место на ком су се догађале најгрозније ствари

Полагањем венца и цвећа државни врх Хрватске, и представници Јевреја, Срба, Рома и антифашиста који живе у Хрватској данас су подно споменика "Камени цвет" обележили 75. годишњицу пробоја логора Јасеновац. Ове године је на државној комеморацији био цео државни врх, што није био случај од 2014. године, а присутни су били и представници националних мањина и антифашиста, који су од 2016. године одбијали да присуствују државној комеморацији.

Заједнички венац подно "Каменог цвета" положили су председник Републике Зоран Милановић, председник Хрватскога сабора Гордан Јандроковић и председник владе Андреј Пленковић.

По цвет су у спомен на жртве положили председник Јеврејске општине Огњен Краус, председник Савета Српског народног већа Милорад Пуповац, саборски заступник ромске националне мањине Вељко Кајтази и председник Савеза антифашистичких бораца (САБА РХ) Фрањо Хабулин.

Службена комеморација, коју је директно преносила загребачка телевизија Н1, због епидемије коронавируса укључивала је само полагање венца и цвећа, уз поштовање мера социјалне дистанце.

Краус је рекао да је у Јасеновац дошао да “пружи руку” и поручи да је спреман на озбиљне разговоре и односу владе и власти према историји.

"Дошао сам и зато да решимо све наше проблеме у интересу Хрватске и да све хипотеке које срамоте ову земљу ставимо ад акта", рекао је Краус.

Ако то не буде решено, поручио је, наредне године сигурно неће доћи.

"Сад сам пружио руку да започнемо разговоре. Ако се ништа не оствари, сигурно нећемо бити овде сљедеће године. Неки помаци су направљени", рекао је Краус новинарима у Јасеновцу.

Јандроковић је рекао да су представници државног врха дошли да искажу поштовање према жртвама усташког логора и да би осудили карактер злочиначког усташког режима.

"Никад више не смемо допустити да се на овим просторима догоди зло какво се догодило у Другом светском рату", рекао је Јандроковић и додао да је нужно бити укључив и са разумевањем једних према другима.

Хрватски премијер Андреј Пленковић изјавио је данас у Јасеновцу, после заједничког полагања венца и цвећа са представницима дела мањина, да су се ту окупили да би осудили страхоте које су се на том простору догађале током Другог светског рата.

Дошли су, казао је, да још једном изразе пијетет према жртвама тог логора и подсетио да је са представницима владе ту већ четврту годину.

"На тај начин континуирано показујемо наш пијетет према жртвама. Ове године је била велика годишњица Аушвица и тада смо врло јасно осудили нацистичке злочине. Још једном треба поновити колико је важно да младе генерације буду свесне највећих страхота које су се догодиле током 2. светског рата, па и овде у Јасеновцу", истакао је Пленковић.

Коментришући изјаву председика Јеврејске општине Огњена Крауса да наредне године представници жртва поново неће доћи ако се не покрене дијалог са владом, Пленковић каже да је то питање континуирано, али да је у мандату ове владе пуно учињено.

"Политика коју водимо и изјаве које дајемо су чврсте и јасне", рекао је Пленковић новинарима.

А на питање о томе да Министарство бранитеља наводно финансира удружења која истражују рад логора Јасеновац, након, како је формулисано, слома усташког режима, Пленковић тврди да његова влада "нема никаквог слуха за ревизионизам", а што се тиче конкретно финансирања пројеката то ће, каже, видети са надлажним министром.

Милановић: Место на ком су се догађале најгозније ствари

Председник Хрватске Зоран Милановић рекао је да му је драго да су се после тако дугог времена ту заједно нашли представници власти и представници жртава, јер је у питању место на којем су се догађале најгрозније ствари током Другог светског рата.

Лично се, казао је, ангажовао на томе да се на Дан сећања на јасеновачке жртве поново заједно појаве у Јасеновцу представничи власти, дела мањина, Јеврејске општине и антифашистаа.

Одговарајући на питње шта мисли о томе што представници жртава и антифашисти И даље критикују одређене делове власти због изостанка дијалога о питању ревизионизма, Милановић је рекао да тачно зна на шта они притом ммисле, али да он није та власт, а да на судове нема утицаја.

Коментаришући раније постављену спомен плочу ХОС-а, у чијм грбу је исписан усташки поклич “за дом спремни”, због које представници жртава И антифашисти нису учествовали на заједничким комеморацијама у протекле четири године, Милановић каже да ту плочу треба уклонити и из Новске, где је касније премештана.

"То треба макнути, бацити негде", казао је Милановић И додао да то нема везе са домовинским ратом.

Свако ко се 1991. борио за Хрватску под паролом "за дом спремни", није се борио “само за Хрватску, већ И за рестаурацију НДХ", рекао је Милановић.

"Онај ко мисли да се у домовинском рату под геслом ''за дом спремни'' борио само за Хрватску мора знати да се борио и за НДХ И о потпуно пгорешно”, прецизирао је Милановић.

Подсетио је да је Република Хрватска призната у јануару 1992., када је почела серија признања.

"Ми смо и у социјалзиму имали највећи број државних атрибута. Надам се да ће неке стално иритантно присутне теме након пандемије спласнути. И да ћемо на људе који их буду потенцирали гледати с подсмехом, а не с презиром", навео је.

Што се комеморације за жртве Блајбургу тиче, која ће ове године због пандемијие бити одржана на загребачком гробљу Мирогој, Милановић је рекао: "Нисам никада ишао и нећу ићи. Мој став је познат".

Данас се обележава 75 година од пробоја последњих заробљеника усташког логора Јасеновац

Уз присуство целог хрватског државног врха, као и представника националних мањина и антифашиста данас ће у Спомен подручју Јасеновац бити обележена 75. годишњица пробоја последњих заробљеника усташког логора Јасеновац – њих 600, од којих је пробој преживело стотинак.

Тако ће поново, након 2014. године, на званичној државној комеморацији бити и председник Хрватске, председник Сабора и председник Владе, као и представници српске и ромске националне мањине, јеврејске заједнице и Савеза антифашистичких бораца.

Протеклих пет година бивша председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић на комеморацију је слала изасланика, а почаст жртвама одавала је сама, углавном неколико дана пре државне комеморације.

Од 2016. године представници мањина и антифашисти одбијали су присуство државној комеморацији оцењујући да се у Хрватској ревидира историја Другог светског рата.

Због епидемије коронавируса, комеморација ће се ове године одржати уз поштовање мера социјалне дистанце, а пред спомеником „Камени цвет“ државни врх Хрватске ће положити венац, а остали по цвет и неће бити других активности.

Концентрациони логор Јасеновац постојао је 1337 дана, а јавна установа Спомен подручје Јасеновац прикупила је имена и податке за 83.145 жртава тога логора убијених због своје верске, националне или идеолошке припадности.

Током савезничких бомбардовања Југославије, у марту и априлу 1945. године, неколико пута је гађан Јасеновац. На списку циљева који је Генералштаб ЈА достављао савезницима нема овог логора, што значи да ове акције нису биле плод координираног плана, већ иницијативе самих пилота. Од бомбардовања су уништени многи објекти. Од преосталих логораша формиране су радне групе које су ископавале и уништавале лешеве ранијих жртава.

Командант логора Макс Лубурић је наредио да се 21. априла ликвидира последња група од 700 жена. Истог дана су сви преживели мушкарци, а било их је 1.073, затворени у двоспратницу у источном делу логора. У ноћи између 21. и 22. априла, део логораша, знајући да ће наредног дана бити убијени, одлучио се на пробој. Преживело их је 106. Неколико сати касније, започео је и пробој заточеника из дела логора Кожара. Од њих 176, спасло се само 11.

Зашто Јасеновац није ослобођен?

Једна од најтужнијих страница јасеновачке трагедије, поред лицитирања бројем жртава које траје готово 75 година, јесте и питање - зашто Јасеновац није ослобођен?

Више од шест месеци после ослобађања Београда, 2. маја 1945, партизанске јединице су ушле у Јасеновац, и то тек пошто су га усташе мирно напустиле, после десетак дана систематског затирања трагова великог злочина. Од 22. априла до 1. маја 1945. до темеља су срушили јасеновачки логор и спалили архиву, рушили зграде, постројења и мучилишта у којима су убијали хиљаде и хиљаде никад не избројаних жртава, међу којима је највише било Срба, али и мноштво Јевреја, Рома и хрватских антифашиста. Два дана доцније, 4. маја, Генералштаб, тада већ Југославенске армије, саопштава да су припадници Првог батаљона Четврте српске бригаде 21. српске дивизије брзим продором на запад заузели и ослободили Јасеновац.

Оно што нису стигле да сруше усташе, урадила је тек успостављена комунистичка власт у Хрватској. Наложила је да се до темеља уклони зид око јасеновачког логора, поруше све стражарнице и осматрачнице, жичане ограде и пољски бункери. Ускоро је срушена и цигларска пећ коју су усташе претвориле у крематоријум.

Трагова о јасеновачким злочинима, поготову о евентуалним одговорима на питање зашто су га партизани заобилазили, нема ни у најзначајнијим публикацијама које представљају званичну историју Народноослободилачког рата. У првом издању Војне енциклопедије из 1961, у којој су обрађене све теме и догађаји из рата, нема ни спомена о Јасеновацу. И у другом издању објављеном 11 година касније - 1972, не постоји ниједан податак о ослобађању логора и логораша.

(Агенције)