Пореска управа Србије објавила списак највећих дужника

БЕОГРАД - Пореска управа Србије објавила је на свом сајту списак 100 предузећа, највећих пореских дужника, што је и била у обавези на основу измена и допуна Закона о пореском поступку и администрацији усвојених крајем прошле године у парламенту Србије.

Пореска управа је објавила, такође, и списак 100 предузетника и исто толико физичких лица којима порез није наплаћен закључно до 31. децембра прошле године.

Прва три водећа дужника на списку ("пдф" документ можете погледати овде) су угашене банке - "Беобанка" а.д у стечају, која дугује 24,07 милијарди динара, "Инвестбанка" у стечају са дугом од 18,13 милијарди динара и "Астра банка" са 15,64 милијарди динара ненаплаћеног пореза.

Међу предузећима, дужници су измедју осталих и "Сартид" у стечају, "Ваљевска пивара", "Јагодинска пивара", "Симпо", "Иво Лола Рибар систем", "Фабрика аутомобила Прибој", грађевинско предузеће “Мостоградња” у реструктурирању, Новинско издавачко предузеће “Борба”, “Подрум Палић”, “Верано Моторс”, "Индустрија машина и трактора”, “Индустрија мотора Раковица”, “РТБ Бор”, “Слап гроуп”, “Застава камиони”…

Прве три предузетничке радње на списку ("пдф" документ овде) предузетника дужника су "Металијум" са дугом од 168,4 милиона динара, “Хелена гранд” чија су дуговања 167,19 милиона динара и “Бени”, радња за промет робе на велико и мало која дугује 166 милиона динара.

Пореска управа је поред сваког предузећа написала у ком је статусу, па је тако за поменуте три предузетничке радње навела “брисан-одјављен”, што значи да тих предузећа нема у регистру привредних субјеката.

На списку физичких лица ("пдф" документ овде) прва особа је из општине Лесковац и она дугује 307,9 милиона динара, друга из Инђије, коме нису наплаћени порези у износу од 239,6 милиона динара, док је трећа особа из Жабља са дугом од 130,42 милиона динара.

Пореска управа је на свом сајту објавила и детаљно објашњење да код појединих обвезника из законских разлога није могла да се обави ни редовна ни принудна наплата. У томе су је, како је наведено, онемогућавали донети прописи из приватизације и стечаја.

Такође, фирме су имале могућност да подносе захтеве за репрограм дугова, што им је омогућавао Закон о пореском поступку и администрацији, а што су у великој мери и користиле.

(Танјуг)