Politika: Zaostale neeksplodirane bombe NATO-a pretnja širom Srbije

Posle NATO bombardovanja u Srbiji se još uvek nalazi 165 rizičnih lokacija zagađenih kasetnom municijom ukupne površine od oko 1.184 hektara, a pretpostavlja se da se 64 avionske bombe-rakete nalaze na 44 lokacije u zemlji na dubini i do 20 metara, kao i u Dunavu i Savi. Ovim podacima Centra za razminiranje, dodaje se i da je u skladu s međunarodnim standardima do sada očišćena kasetna municija s površine od oko 600 hektara, a procenjuje se da će biti potrebno razminirati još 1.300 hektara.

Što se tiče avionskih bombi-raketa pretražena je površina od oko 390 hektara na Dunavu kod Novog Sada i Beške, kao i na Savi u Ostružnici. U zoni srušenih mostova na Dunavu kod Novog Sada, pronađeno je i uklonjeno šest avionskih bombi-raketa, a uklonjena je i avionska bomba-raketa iz nekadašnje zgrade ambasade Kine na Novom Beogradu.

Direktor Centra za razminiranje Petar Mihajlović, objašnjava da su radovi koji se trenutno izvode u Luci Prahovo jedna od najsloženijih operacija za podvodno razminiranje koja se u ovom trenutku izvodi u svetu.

– Radovi u zoni Luke Prahovo, na površini od 24,7 hektara, započeti su prošle godine. Pregleda se obala Dunava i korito reke radi otkrivanja i uklanjanja avionskih bombi i raketa od bombardovanja 1999. godine ili drugih neeksplodiranih sredstava na dnu reke, na dubini od šest metara. Ovaj projekat finansira Evropska unija iz IPA programa. EU je raspisala tender za izvođača radova po strogim kriterijumima, posao je dobila nemačka kompanija, a vrednost radova koja je izlicitirana je 3.481.000 evra – kaže Mihajlović.

U ovoj godini Norveška narodna pomoć nastaviće razminiranje u Preševu i Kuršumliji na ukupnoj površini od oko 87 hektara, a procenjena vrednost radova koje finansira norveška vlada preko Međunarodne fondacije za razminiranje i pomoć žrtvama mina (Aj-Ti-Ef), iznosi 900.000 evra. Takođe, tokom marta bi trebalo da budu završeni radovi započeti u Preševu prošle godine na projektu razminiranja, kojim je obuhvaćena površina od 27 hektara.

– U dogovoru s Aj-Ti-Efom smo uradili i dostavili im još šest projekata za čišćenje kasetne municije u Kraljevu, Raškoj i Kuršumliji, ukupne površine od 105.5 hektara. Do sada, za ove radove od Aj-Ti-Efa je obezbeđeno oko dva miliona dolara iz donacija SAD. Donacijama dobijenim od SAD na Kopaoniku je obavljeno razminiranje sportskih terena, skijališta, prilaza hotelima, svih prilaznih puteva skijalištima i sportskim terenima. Ostalo je na toj planini da se razminira još oko 50 hektara zemljišta za koje smo uradili projekte i očekujemo da ćemo to završiti do leta, tako da će Kopaonik u potpunosti biti očišćen od kasetne municije. Treba naglasiti da su područja koja treba razminirati vrlo udaljena od sportskih terena i ni na koji način nisu ugroženi ni skijaši ni svi oni koji dolaze na sportske terene – ističe Mihajlović.

Centar za razminiranje, kao i druge takve ustanove u regionu, ne vrši razminiranje, već između ostalog obavlja izviđanja lokacija, izrađuje projekte za humanitarno razminiranje, prati realizaciju projekata, vrši kontrolu kvaliteta radova. U Srbiji je trenutno registrovano pet preduzeća za poslove u vezi s razminiranjem, dok ih u regionu ima više od 100. Najveći deo sredstava dobija se iz stranih donacija: američkih, norveških, ruskih, irskih, čeških mada su neke projekte finansirale i vlada Srbije ili javna preduzeća.

– Centar u ovom trenutku ima urađene projekte za više od 70 odsto površina koje treba razminirati, međutim, ograničavajući faktor je novac. Ako ovim tempom budu pristizale donacije, kao što su pristizale u poslednjih deset godina, do 2020. godine sve će biti razminirano – kaže Mihajlović.

Centar je evidentirao 221 sumnjivu lokaciju ukupne površine od oko 572 hektara na kojima će se obaviti dodatno izviđanje radi potvrđivanja ili odbacivanja sumnji o postojanju kasetne municije na tim lokacijama, a pretpostavlja se da se još oko 50 komada avionskih bombi-raketa nalazi na nekoliko desetina lokacija u Srbiji, na kojima nije obavljeno generalno izviđanje, pa se taj podatak uzima s rezervom. Sumnja se i da se u Beogradu, na Zvezdari, nalazi jedna neeksplodirana avionska bomba-raketa na dubini većoj od pet metara, a procenjena vrednost radova na tom terenu je 250.000 evra, budući da se radi o složenom terenu, s kućama u neposrednoj blizini.

Jelena Čalija

(Politika)