Политика: Синдикални рат у смедеревској Железари

Смедерево – Неизвесна ситуација у „Железари Смедерево”, само неколико дана пред затварање тендера за стратешког партнера, кулминирала је правим медијским ратом међу синдикалним лидерима. Док радници, због којих синдикати и постоје, одлазе не принудне одморе,а производња тиња, синдикалци ломе копља око сопствених интереса да задрже или ојачају позиције. Локална телевизија их је у ту сврху частила са чак два и по сата медијског простора, распоредивши их у два табора: Независни синдикат металаца, АСНС и Самостални синдикат против синдиката „Слога”.

Репрезентативни синдикални тројац фокусирао се углавном на вређање лидера „Слоге” Жељка Веселиновића, задирући чак и у његов карактер, а кључ размирица, наводно су Веселиновићева иступања у јавности са „ узнемирујућим и нетачним информацијама о фабрици”.

Први човек „Слоге” оптужио је колеге да фабрику бране искључиво штитећи „своје скупе фотеље и привилегије”.

– Плате председника ових синдиката веће су од плате председника државе, док радници немају од чега да живе и одлазе на принудне одморе. Јасно је да из њих говори страх да не изгубе толика примања, службене аутомобиле, гориво, репрезентације, спортске игре, плаћене семинаре и радно време по сопственој мери – изјавио је Веселиновић који је директору „Железаре Смедерево” упутио званичан захтев да објави колико синдикалци коштају државу.

– Очекујем званичне податке, а ако их не добијем,обратићу се поверенику за информације од јавног значаја, иако је то више-мање, већ позната ствар – додаје Веселиновић.

Према његовим тврдњама, председници синдиката, професионално ангажовани радници у синдикатима и повереници,пореске обвезнике Србије годишње коштају више од сто милиона динара, и то само за плате, без привилегија.

– Поред плата лидера синдиката ту су и плате 24 професионалца који су за свој нерад плаћени три пута више него што би примали радећи свој посао којег су ослобођени. Ту је и 75 повереника синдиката по погонима, а сваки од њих државу кошта око 30 хиљада динара месечно, преко редовне плате, за само један дан синдикалних активности у недељи. У све ово нису урачунате додатне привилегије о којима ће наш синдикат посебно обавестити јавност – тврди Жељко Веселиновић.

Синдикална препуцавања озбиљно су иритирала ионако очајне раднике.

– Моја породица нема за хлеб, а они на нашој грбачи живе као лордови. Нас позивају да чистимо фабрику, а они да се возикају, путују, једу и пију о трошку државе. Ко им даје за право да проценат који се нама одбија од бедне плате за синдикат, трошкаре како хоће. Док су били Американци, то је друга ствар, приватан капитал, али ово сада кошта све нас и томе треба стати на пут – категоричан је К. Ј., радник железаре.

О. Милошевић

(Политика)