Politika: Plan B za „Južni tok” - Turska i Grčka umesto Bugarske i Srbije?

Prema pisanju ruskog portala „Vzgljad”, gasovod bi umesto kroz Bugarsku i Srbiju, mogao da ide preko Turske i Grčke, do Italije i Austrije. – Srpski zvaničnici bez komentara

Ukoliko Bugarska, koja je pod pritiskom Evropske unije zamrzla sve poslove na gradnji „Južnog toka” dok projekat ne ispuni zakonske uslove Evropske komisije, na kraju odustane od njegove gradnje, ovaj gasovod bi, prema pisanju ruskog portala „Vzgljad”, mogao da ide sasvim drugom trasom koja bi potpuno zaobišla Srbiju.

Ruski medij piše da bi taj gasovod mogao promeniti trasu i to tako što bi umesto da ide kroz Bugarsku, Srbiju, Mađarsku i Sloveniju, kako je prvobitno planirano, išao u Italiju i Austriju, preko Turske i Grčke.

Time ovaj list hoće da kaže da „Gasprom” zapravo ima „plan B” u slučaju da Bugarska nastavi sa ometanjem izgradnje gasovoda „Južni tok”.

Kako se navodi, ruski predsednik Vladimir Putin je već nagovestio drugi put za „Južni tok”, tokom sastanka sa liderima svetskih medija, 24. maja, nakon čega je turski energetski ministar Taner Jildiz rekao da će Ankara omogućiti da „Južni tok” ide do Turske ispod Crnog mora, na šta je njegov ruski kolega Aleksandar Novak odgovorio da tehnički takva mogućnost postoji, ali da takvih predloga iz „Gasproma” još nije bilo.

S druge strane ruski izvori kažu da turski put nije poželjan ne samo zato što je mnogo duži, nego i zbog toga što bi se tim „planom B” izgubile zemlje preko kojih „Južni tok” treba da prođe – Srbija i Mađarska, a što je za njih nedopustivo.

Bugarski ministar privrede i energetike Vasil Štonov naložio je, međutim, pre dva dana, ponovo obustavu svih poslova na „Južnom toku” dok projekat ne ispuni zakonske uslove EK, objavljeno je na sajtu resornog ministarstva.

U pismu Bugarskom energetskom holdingu ministar je naložio obustavu raspisivanja tendera i potpisivanje ugovora za ovaj gasovod.

Evropska komisija je inače trećeg juna zatražila od Bugarske da odloži početak izgradnje gasovoda „Južni tok” zbog kršenja propisa EU o energetskom tržištu.

Trasa „Južnog toka” kroz Bugarsku, koju je prethodna vlada potpisala s ruskim „Gaspromom”, razlog je za raskol u manjinskoj koalicionoj vladi, nakon što je Sofija pod pritiskom EU i SAD zamrzla taj projekat.

Evropski mediji poslednjih dana prenose kritike na račun vlade prema kojima je vrednost projekta naduvana na 3,5 milijardi evra kako bi se o njega okoristili moćni ljudi bliski prošloj bugarskoj vladi.

Iako juče niko od naših zvaničnika nije hteo javno da komentariše „plan B” za „Južni tok”, većina onih koji su uključeni u ceo posao, iznenađeni su da informacijama da uopšte postoji „plan B” u kome nema Srbije.

Izvor „Politike” blizak vladi smatra da Bugarska sada ima mnogo veće probleme od bavljenja „Južnim tokom”, te da oni sigurno neće tako lako odustati od prvobitne trase, jer su oni glavno čvorište tog rusko-evropskog gasovoda.

Isti izvor kaže da je bugarski ministar inostranih poslova nakon razgovora sa Sergejem Lavrovim, ruskim kolegom istakao da očekuje da će uskoro dobiti dozvolu od Evropske komisije za izgradnju gasovoda.

Međunarodni gasovod „Južni tok” pokrenula je ruska državna kompanija „Gasprom” kako bi se u isporukama gasa za Evropu zaobišla Ukrajina. Plan je da se ruski gas cevima ispod Crnog mora, a kopnom preko Bugarske, Srbije, Mađarske i Slovenije odvede do potrošača u Srednjoj i Zapadnoj Evropi.

Bilo kako bilo, jedno je jasno, da EU blokadom „Južnog toka”, navodno zbog normi trećeg energetskog paketa, koji zabranjuje kompanijama, koje eksploatišu gas, da budu i vlasnici magistralnih gasovoda, pokušava da Ukrajinu održi kao tranzitnu zonu.

(J. Petrović-Stojanović – Politika)