Politika: Grci kaznili vladajuće stranke

Atina – Dve godine pošto je Grčka ušla u tunel dužničke krize i drastičnih mera štednje, birači su juče zadali oštar udarac dvema nekada najvećim partijama koje optužuju da su zemlju dovele na ivicu bakrota.

Kažnjavajući konzervativnu Novu demokratiju i socijalistički PASOK – stranke koje su se tradicionalno smenjivale na vlasti i potpisnike krajnje nepopularnog spasilačkog paketa s međunarodnim kreditorima – znači da će Grčkoj biti neophodna koaliciona vlada, što nije nacionalna tradicija.

Nezadovoljni nametnutim merama dramatične štednje i ogorčeni što su ih vodeće stranke dovele u najozbiljniju krizu poslednjih decenija, Grci su na jučerašnjim vanrednim izborima za parlament potvrdili da nisu spremni da prihvataju nove žrtve i da poveruju da će uskoro biti bolje.

Na prvim izborima otkako je Grčka krajem 2009. detonirala evropsku dužničku krizu, 9,8 miliona regostrovanih birača okrenulo je leđa najvećim partijama desnog i levog centra,  proglašavajući ih za glavne krivce teške ekonomsko-socijalne situacije.

Veliki preokret na političkoj sceni – čak 60 odsto birača promenilo je raniji glas – potvrđen je prvim rezultatima vanrednih parlamentarnih izbora koji su levičarsku stranku Siriza Aleksisa Ciprasa – koja je na izborima 2009. Imala tek 4,6 odsto biračkog tela, izbacili na drugo mesto, sa 14-18 odsto osvojenih glasova.

Lider Nove demokratije Antonis Samars dobio je Pirovu pobedu. Iako je njegova stranka prva, sa 17-20 odsto glasova, to je čak 16 odsto manje nego na prošlim izborima.

Íà¼âåžè øîê äîæèâåî ¼å ÏÀÑÎÊ. Èàêî treći sa oko 17 odsto glasova, izgubio je dramatično u poređenju sa 44 odsto glasača koliko ih je imao 2009. Njegov predsednik, bivši ministar finansija Evangelos Venizelos, juče na glasačkom mestu u Solunu dočekan uzvicima negodovanja i neugodnim pitanjima.

Iako je Grcima neophodna stabilnost da izdrže krizu i trajno se odmaknu od ivice bankrotstva, kako bi i cela evrozona mogla da odahne, prvi rezultati izbora nagoveštavaju produženu neizvesnost oko sastava nove vlade i opstanka zemlje unutar zone evra.„Svi se slažemo da su ovi izbori možda najsudbonisniji i danas svako od nas odlučuje ne samo o tome ko će upravljati zemljom, već i put Grčke u narednim decenijama”, izjavio je izlazeći na biralište u Atini odlazeći premijer Lukas Papadimos koji je od novembra predvodio koaliciju koja je pregovarala o drugom međunarodnom paketu finansijske pomoći Grčkoj.

„Izbegli smo direktnu opasnost od bankrota, rejting agencije podigle su kreditni rejting zemlje, dobili smo veliki kredit i sada je trenutak da donesemo pravu odluku”, rekao je Papadimos koji na funkciji ostaje do formiranja nove vlade.

Pritisnuti rekordnom nezaposlenošću, padom ekonomske aktivnosti, smanjenjem zarada i penzija, Grci su međutim glasove raspodelili između rekordnog broja još 30 malih partija koje se protive programu štednje. U Grčkoj je senzus za ulazak u parlament samo tri odsto.

Uz tradicionalne partije levice, koje su protivnice memoranduma i svih sporazuma s kreditorima, tu su i krajnje desničarske stranke koje su takođe protiv uslova strane pomoći i obećavaju da će Grčka biti očišćena od nelegalnih imigranata,da će biti sačuvana radna mesta i vraćena bezbednost građanima. Krajnje desna stranka Zlatna zora je na prethodnim izborima 2009. osvojila nevažnih 0,2 odsto glasova, a sada bi mogla da osvoji pet odsto.

Nova demokratija tražila je jak mandat jer ne želi da ulazi u koaliciju s PASOK-om koji takođe računa na podršku sadašnjih ali i bivših pristalica i ostaje otvoren za saradnju u formiranju nove vlade.

Partije levice, koje su na izborima povećale broj pristalica, računaju na mogućnost formiranja levičarske vlade iako je to, zbog njihove nejedinstvenosti, praktično nemoguće.

Iako je Papadimos saopštio da se nada da će nova vlada biti formirana tokom nedelje, analitičari u to ne veruju ukazujući da je u situaciji velike usitnjenosti nacionalne političke scene teško očekivati stabilnu koaliciju.

Novu vladu, koja mora da bude formirana u vrlo kratkom roku jer Grčka u suprotnom rizikuje dobijanje novih tranši kredita, očekuje spisak od 77 neophodnih mera koje, u skladu s dogovorom i prihvaćenim obavezama, mora da sprovede već do juna.

Ove mere se odnose na novi krug štednje od oko 11 milijardi evra koji uključuje smanjivanje budžetskog deficita, plata i penzija, dodatna otpuštanja u državnom sektoru. Ukoliko ih ne bude, kreditori bi mogli da obustave pomoć Grčkoj.

Međunarodni kreditori – MMF, EU i Evropska centralna banka – strahuju da uspeh malih partija koje se protive uslovima spasilačkog paketa mogu da prodube dužničku krizu i zonu evra gurnu u najtežu krizu od njenog nastanka.

Ovi izbori koštali su Grčku 50 miliona, evra što je za 40 odsto manje nego izbori pre tri godine.

Jasmina Stamenić Pavlović

 (Politika)