Политика: Грци казнили владајуће странке

Атина – Две године пошто је Грчка ушла у тунел дужничке кризе и драстичних мера штедње, бирачи су јуче задали оштар ударац двема некада највећим партијама које оптужују да су земљу довеле на ивицу бакрота.

Кажњавајући конзервативну Нову демократију и социјалистички ПАСОК – странке које су се традиционално смењивале на власти и потписнике крајње непопуларног спасилачког пакета с међународним кредиторима – значи да ће Грчкој бити неопходна коалициона влада, што није национална традиција.

Незадовољни наметнутим мерама драматичне штедње и огорчени што су их водеће странке довеле у најозбиљнију кризу последњих деценија, Грци су на јучерашњим ванредним изборима за парламент потврдили да нису спремни да прихватају нове жртве и да поверују да ће ускоро бити боље.

На првим изборима откако је Грчка крајем 2009. детонирала европску дужничку кризу, 9,8 милиона регострованих бирача окренуло је леђа највећим партијама десног и левог центра,  проглашавајући их за главне кривце тешке економско-социјалне ситуације.

Велики преокрет на политичкој сцени – чак 60 одсто бирача променило је ранији глас – потврђен је првим резултатима ванредних парламентарних избора који су левичарску странку Сириза Алексиса Ципраса – која је на изборима 2009. Имала тек 4,6 одсто бирачког тела, избацили на друго место, са 14-18 одсто освојених гласова.

Лидер Нове демократије Антонис Самарс добио је Пирову победу. Иако је његова странка прва, са 17-20 одсто гласова, то је чак 16 одсто мање него на прошлим изборима.

Íà¼âåžè øîê äîæèâåî ¼å ÏÀÑÎÊ. Èàêî трећи са око 17 одсто гласова, изгубио је драматично у поређењу са 44 одсто гласача колико их је имао 2009. Његов председник, бивши министар финансија Евангелос Венизелос, јуче на гласачком месту у Солуну дочекан узвицима негодовања и неугодним питањима.

Иако је Грцима неопходна стабилност да издрже кризу и трајно се одмакну од ивице банкротства, како би и цела еврозона могла да одахне, први резултати избора наговештавају продужену неизвесност око састава нове владе и опстанка земље унутар зоне евра.„Сви се слажемо да су ови избори можда најсудбониснији и данас свако од нас одлучује не само о томе ко ће управљати земљом, већ и пут Грчке у наредним деценијама”, изјавио је излазећи на биралиште у Атини одлазећи премијер Лукас Пападимос који је од новембра предводио коалицију која је преговарала о другом међународном пакету финансијске помоћи Грчкој.

„Избегли смо директну опасност од банкрота, рејтинг агенције подигле су кредитни рејтинг земље, добили смо велики кредит и сада је тренутак да донесемо праву одлуку”, рекао је Пападимос који на функцији остаје до формирања нове владе.

Притиснути рекордном незапосленошћу, падом економске активности, смањењем зарада и пензија, Грци су међутим гласове расподелили између рекордног броја још 30 малих партија које се противе програму штедње. У Грчкој је сензус за улазак у парламент само три одсто.

Уз традиционалне партије левице, које су противнице меморандума и свих споразума с кредиторима, ту су и крајње десничарске странке које су такође против услова стране помоћи и обећавају да ће Грчка бити очишћена од нелегалних имиграната,да ће бити сачувана радна места и враћена безбедност грађанима. Крајње десна странка Златна зора је на претходним изборима 2009. освојила неважних 0,2 одсто гласова, а сада би могла да освоји пет одсто.

Нова демократија тражила је јак мандат јер не жели да улази у коалицију с ПАСОК-ом који такође рачуна на подршку садашњих али и бивших присталица и остаје отворен за сарадњу у формирању нове владе.

Партије левице, које су на изборима повећале број присталица, рачунају на могућност формирања левичарске владе иако је то, због њихове нејединствености, практично немогуће.

Иако је Пападимос саопштио да се нада да ће нова влада бити формирана током недеље, аналитичари у то не верују указујући да је у ситуацији велике уситњености националне политичке сцене тешко очекивати стабилну коалицију.

Нову владу, која мора да буде формирана у врло кратком року јер Грчка у супротном ризикује добијање нових транши кредита, очекује списак од 77 неопходних мера које, у складу с договором и прихваћеним обавезама, мора да спроведе већ до јуна.

Ове мере се односе на нови круг штедње од око 11 милијарди евра који укључује смањивање буџетског дефицита, плата и пензија, додатна отпуштања у државном сектору. Уколико их не буде, кредитори би могли да обуставе помоћ Грчкој.

Међународни кредитори – ММФ, ЕУ и Европска централна банка – страхују да успех малих партија које се противе условима спасилачког пакета могу да продубе дужничку кризу и зону евра гурну у најтежу кризу од њеног настанка.

Ови избори коштали су Грчку 50 милиона, евра што је за 40 одсто мање него избори пре три године.

Јасмина Стаменић Павловић

 (Политика)