Politika: Dr Arčibald Rajs - sećanje na iskrenog prijatelja

„Politika” je bila svedok dolaska i boravka Arčibalda Rajsa u Srbiji, njegovih oduševljenja i razočarenja u naš narod i državu

„Nestao je jedan od velikih prijatelja našeg naroda i više nego prijatelj, jedan od naših, jedan od vrednih saradnika na velikom delu našeg oslobođenja. Od upada austro-ugarskih trupa 1914, kada je prvi put došao i u Mačvi, na krvavom razbojništvu utvrdio i opisao one užase on više Srbiju i Srbe ostavljao nije.

Srodio se sa našim vojnicima i seljakom i u njegovoj velikoj ljubavi prema našoj zemlji u osnovi je bila isključivo bezgranična ljubav prema našem vojniku-seljaku”. Ovo je, između ostalog, stajalo u uvodniku, objavljenom 9. avgusta 1929. godine, na prvoj strani „Politike”.

Dan ranije Beogradom je prostrujala vest da je doktor Arčibald Rajs, jedan od najvećih dobrotvora i prijatelja srpskog naroda, iznenada preminuo i to posle, naizgled bezazlene svađe sa komšijom Milanom Kapetanovićem, bivšim ministrom, često optuživanim za ratno profiterstvo i korupcionaške afere.

Kao svedok vremena i svojevrsni „pratilac” sudbine srpskog naroda i države, „Politika” je drugovala sa mnogim ličnostima koji su obeležili svoju epohu, pa i sa doktorom Arčibaldom Rajsom.

To drugovanje trajalo je još od 1914, kada je na poziv srpske vlade Rudolf Arčibald Rajs, kriminolog i svetski poznati forenzičar, došao da istraži zločine austrougarske i bugarske vojske u našoj zemlji i o tome izvesti svetsku javnost.

Nastavljeno je i posle rata, kada je „Politika” ponovo počela sa izlaženjem, a doktor Rajs sa puno elana prionuo na nove zadatke. Nije prekidano ni kada se, razočaran mnogim negativnim pojavama koje su se ispoljile posle rata gotovo sasvim povukao iz javnog života, pa i razmišljao da zauvek napusti novostvorenu kraljevinu.

Tako se, rezigniran 1928. godine Rajs poverio „Politici”: „Ali, svako strpljenje ima granica i moje je iscrpljeno do najtanjih. Moj rad se toliko ometa i bagateliše da mi se dovoljno stavlja do znanja da vam više nisam potreban...”

Zato je, upravo „Politika”, na dan sahrane Arčibald Rajsa objavila i dodatak testamenta u kojem je ovaj naš iskreni, a posle rata često omalovažavani prijatelj, izneo svoju poslednju želju – da njegovo srce „bude stavljeno u jedan bokal i da se jednom zgodnom prilikom prenese na Kajmakčalan gde će ga ostaviti kod kapele ne zakopavajući ga. Ja sam voleo srpsku zemlju i drago mi je kad pomislim da će moje srce počivati i nestati na najponosnijem vrhu srpskih zemalja, pored drugova koje sam gledao kako umiru...”

Iznoseći, dan posle Rajsove smrti detalje iz njegove biografije „Politika” je prenela i sećanja svetski poznatog forenzičara na prvi susret sa Srbijom, koja su bila objavljena u njegovoj knjizi

„Šta sam video i proživeo u velikim danima”. U njima, doktor Rajs, pored ostalog, kaže: „Moji prvi utisci. Prosto čuđenje – naviknut na čistoću i preterani red naših švajcarskih stanica u kojima putnici naliče jedan na drugoga, video sam tu jedan raznolik narod koji zauzima sve – čekaonice, kejevo, prugu... Bilo je tu lepih i visokih žandara koji su još nosili predratnu uniformu, činovnika u raznim uniformama, makedonskih seljaka i seljanki sa svojom nošnjom potpuno nepoznatom za mene... Cigani u dronjcima lutali su svuda i nudili se da ponesu prtljag. Nekoliko vojnika i oficira nosili su šajkače koje sam video prvi put. Sve to okupano blistavom svetlosti jednog lepog jesenskog jutra.”

Inače, doktor Rudolf Arčibald Rajs rođen je 8. juna 1875. godine, u mestu Hehcberg, u južnom delu Nemačkog carstva. Već u 22. godini stekao je zvanje doktora hemije, a redovni profesor univerziteta u Lozani postao je 1906. godine.

Ovaj, svetski poznati forenzičar u Srbiju je, na poziv srpske vlade došao 1914. godine. Sa srpskom vojskom prešao je Albaniju, učestvovao u proboju Solunskog fronta i sa Moravskom divizijom umarširao je u Beograd.

Bio je član naše delegacije na mirovnoj konferenciji u Parizu. Samo tokom rata Rajs je napisao dve knjige i oko 800 članaka o Srbima i zločinima koje su pripadnici austrougarske i bugarske vojske počinili u Srbiji.

Posle rata Rajs je, radeći kao državni činovnik, pri Narodnoj banci dobio zadatak da unapredi tehničku opremljenost i rad naše policije. Ali, brzo se razočarao zbog stanja duha i prilika u novoj državi, a posebno je bio kivan na bogatije slojeve društva i srpsku inteligenciju o kojoj je imao malo lepih reči. Povukao se u svoju vilu simboličnog naziva „Dobro polje” na Topčideru.

Umro je 8. avgusta 1929, a sahranjen je na Topčiderskom groblju, uz najviše državne i vojne počasti. Sahrani dr Rajsa prisustvovali su njegovi saborci, veliki broj građana, politički i vojni vrh zemlje.

Srbi su, kao i mnogo puta u svojoj istoriji tek posle smrti ovog uglednog profesora shvatili koga su izgubili. „Znao je samo za rad i dužnost. Nikad nije tražio ništa od zemlje i naroda koji je toliko zadužio. Samo je davao.

Posvetio nam je svoje najbolje godine, žrtvovao skoro celo svoje veliko imanje. I nekada bogati lozanski građanin, umire skoro kao siromah”, navela je pored ostalog „Politika” opraštajući se, sa poštovanjem od Arčibalda Rajsa, čiji je život i delovanje od njegovog dolaska u Srbiju pratila.

(Jovan Gajić – Politika)