Пол Кругман: Европске вође чине економско самоубиство континента

Познати нобеловац и економиста Пол Кругман у својој колумни у Њујорк тајмсу осврнуо се на информацију о растућем феномену у Европи: самоубиствима због економске кризе.

"Људи одузимају своје животе у очају због незапослености и пропадања послова. То је прича која слама срца. Сигуран сам да нисам једини читалац, поготово међу економистима, који се пита да ли иза тога можда стоји већа прича", пише Кругман. 

Он каже да постоји “очигледна одлука европских вођа да почине економско самоубиство континента у целини".

Кругман пише како је пре само неколико месеци осећао "неку наду" за Европу. Он подсећа како је прошле јесени Европа била на рубу финансијске пропасти, али је Европска централна банка (ЕЦБ) прискочила у помоћ, нудећи европским банкама кредитне линије све док издају обвезнице европских влада као колатералне жртве.

"Ово је директно пружило подршку банкама, и индиректно владама, те зауставило панику", објашњава Кругман. Питање које се постављало тада било је - да ли је овај храбар и ефикасан потез био почетак ширег заокрета у промишљању и хоће ли европски лидери искористити овај добијени предах који су им обезбедиле банке, како би поново размотрили политике које су иницијално и изазвале проблеме?

Услов за опоравак

"Шта је алтернатива?", пита се Кругман. "Па, у тридесетима - ери коју модерна Европа почиње реплицирати до најмањег детаља - есенцијални услов за опоравак био је излазак из златног стандарда. Еквивалент том потезу сада било би напуштање евра и повратак националним валутама. Можете рећи да је ово непојмљиво, и био би то доиста изузетно разоран догађај, гледано и економски и политички. Али, оно што је уистину непојмљиво јесте наставити досадашњим путем, намећући још строже мере штедње земљама које већ пате од незапослености својствене ери депресије ", поручује Кругман.

"Али они то нису учинили. Уместо тога, удвостручили су своје пропале политике и идеје. И све је теже веровати да ће било шта променити њихов политички правац", пише Кругман.

Шпанија у потпуној депресији

Своје мишљење објашњава на примеру Шпаније и њеног државног управљања. За Шпанију каже да је загазила у потпуну депресију, са стопом незапослености на 23,6 одсто, што је упоредиво са стопом незапослености какву су имале Сједињене Америчке Државе за време Велике депресије. Спомиње и да је стопа незапослености младих особа у тој земљи преко 50 одсто.

"Они не могу наставити даље - а због спознаје да не могу даље, шпански трошкови позајмљивања све су већи", пише Кругман.

Додаје и како заправо није битно како се Шпанија довела у ову ситуацију, али напомиње како њена прича нема никакве сличности с "причама о моралу", које су толико популарне међу европским званичницима, посебно у Немачкој.

Шпанија, каже Кругман, није била фискално разуздана - уочи кризе бележила је ниско задужење и буџетски вишак. Нажалост, у исто је време бележила и огроман некретнински мехур, који су својим шпанским колегама у великој мери омогућиле огромне позајмице придошле из немачких банака. Након пуцања мехура шпанска економија нашла се на коленима, "шпански фискални проблеми последица су њене депресије, а не њен узрок", каже Кругман.

Упркос томе, рецепт који Шпанија добија из Берлина и Франкфурта је још више фискалне штедње, пише Кругман даље. "То је напросто сулудо."

Европа је имала неколико година искуства са строгим мерама штедње, а резултати су управо онакви каквима би их описали студенти историји - такве мере терају економије које су у депресији још дубље у депресију, пише Кругман.

Напомиње како програми штедње нису успели као инструмент смањивања трошкова позајмљивања, јер инвеститори гледају на стање државне економије када процењују њену способност отплаћивања дугова.

(Где инвестирати)