Подгорица: Поднесени амандмани на резолуцију о уласку Црне Горе у НАТО, опозиција тражи да се одлука донесе на референдуму

 Посланици Нове српске демократије, Демократске народне партије и Покрета за Пљевља поднијели су данас амандмане на Предлог резолуције о подршци учлањењу Црне Горе у НАТО у којима се, између осталог, наводи да одлуку о том питању треба донијети на референдуму.

Предлог резолуције ће, како је најављено, бити разматран на сјутрашњој сједници парламента.

Подносиоци амандмана предлажу измјене Преамбуле којима се, како су навели, уважава сложеност унутрашњих односа у Црној Гори, њен мултиетнички и вишевјерски карактер и подстиче потреба да се једно сложено питање као што је евентуално прикључење Црне Горе у НАТО, ријеши демократски, на слободном и фер референдуму.

“Посебно имајући у виду чињеницу да не постоји већинско расположење грађана за приступање Црне Горе чланству у НАТО, а да Влада, супротно томе, реализује политику евроатласнких интеграција”, каже се у образложењу.

У амандманима се наводи да референдум, као најнепосреднији вид изражавања демократске воље једног народа, представља императив “у тренутку кад се насилно пројектованом већином покушава измијенити већинско расположење грађана”.

Наводи се да сложеност геополитичких односа, опасност од нарастајућих конфликта и пријетње „новим хладним ратом“, али и нарастајућа економско-безбједносна криза у односима водећих држава свијета, намеће мудро вођење спољне политике.

“Вјерски тероризам и други савремени изазови и опасности из дана у дан постају глобална пошаст којој нису у стању да се одупру ни водеће државе НАТО–а, а камоли Црна Гора”, каже се у амандманима.

Наводи се да је историјско цивилизацијски круг којем је кроз вјекове припадала Црна Гора утемељен на насљеђу Војислављевића, Немањића, Балшића, Црнојевића и Петровића, и представља духовну и државотворну вертикалу.

У амандманима се наводи и да најбољи односи са Србијом и Русијом представљају основ спољне политике Црне Горе идентичан европским интеграцијама.

Наводи се да војна неутралност Црне Горе и формирање Балканског савеза војно неутралних држава као безбједносни концепт у сваком виду мора бити третиран као равноправан са промоцијом чланства у НАТО.

“Свака искључивост од стране тренутне већине у Влади која буде ишла у правцу доношења одлуке у Скупштини Црне Горе, повлачи за собом далекосежне ризике који би додатно продубили већ постојећу друштвену кризу”, каже се у амандманима.

Црна Гора, како се наводи, остаје привржена доказаним историјско–духовним вриједностима, надограђујући своју државност кроз ангажман са Европском унијом, Уједињеним нацијама, Савјетом Европе, Организацијом за европску безбједност и сарадњу, које јој омогућавају да сачува свој територијални интегритет и сувернитет.

“Поштујући демократско право грађана Црне Горе, а у циљу елиминисања друштвено политичке кризе, посланици Скупштине позивају своје колеге у парламентима држава чланица НАТО-а да подрже организовање референдума у Црној Гори и уздрже се ратификације протокола о приступању од 19. маја до званичног признања резултата референдума”, наводи се у амандманима.

“Посланици Скупштине Црне Горе обраћају посланицима Државне Думе Руске федерације и парламентима држава-чланица НАТО-а о неопходности почетка директних политичких консултација у циљу превазилажења већ постојеће кризе, произашле из намјере режима да без претходне консултације воље грађана реализују учлањење Црне Горе у НАТО”, наводи се у образложењу.

Такође у образложењу амандмана наводи се да амандманске измјене потенцирају референдум као једини облик доношења одлуке о евентуалном приступању Црне Горе НАТО-у, да се уважава сложеност геополитичких односа и указује на вјерски тероризам као савремени изазов и опасност у свијету.

“Такође, предложеним измјенама уважава се државна потреба развијања добрих односа са Србијом и Русијом као и отварање равноправног дијалога заступника и мањинске идеје о учлањењу Црне Горе у НАТО и идеје против учлањења коју подржава већина грађана Црне Горе”, додаје се у образложењу.

Амандмане су потписали посланици Андрија Мандић, Милан Кнежевић, Јанко Вучинић, Страхиња Булајић, Предраг Булатовић, Славен Радуновић, Владислав Бојовић, Емило Лабудовић, Љиљана Ђурашковић, Милутин Ђукановић, Будимир Алексић и Новица Станић.

(ИН4С)